Od Nove godine kazne za nepropisno parkiranje poprilično će iznenaditi nestašne vozače. Kazna za nepropisno parkiranje je 5.000 dinara, dok su troškovi uklanjanja vozila propisani posebnom odlukom Vlade (pogledati tabelu). Kazne se odnose i na nepropisno parkirana i na “odbačena” vozila.

Troškovi uklanjanja (bez osnovne kazne)

*Pešački, raskrsnice, zelena površina…

Od Nove godine kazne za nepropisno parkiranje poprilično će iznenaditi nestašne vozače. Kazna za nepropisno parkiranje je 5.000 dinara, dok su troškovi uklanjanja vozila propisani posebnom odlukom Vlade (pogledati tabelu). Kazne se odnose i na nepropisno parkirana i na “odbačena” vozila.

Troškovi uklanjanja (bez osnovne kazne)

*Pešački, raskrsnice, zelena površina…

Treći po redu Web-Fu! događaj za web profesionalce i developere održan je prošle nedelje, 24. decembra u Ateljeu 212. Kompanija Microsoft je i ove godine predstavila svoju web platformu i okupila više od 200 IT profesionalaca koji rade na webu i kreiraju nove destinacije uz pomoć raznovrsnih tehnologija. 

Profesionalci i eksperti iz Srbije pokazali su svoje znanje i predstavili primere postojeće prakse, kao što su dobar dizajn i orijentisanost ka korisničkom iskustvu u pravljenju web formi, dobre prakse i značaj AJAX aplikacija. Osim toga, prikazani su i novi alati za testiranje i primenu web aplikacija koji dolaze kao naredna verzija Visual Studia 2010. Web-Fu je ove godine bio mesto za predstavljnje i Windows Server AppFabric, kao i nove verzije Silverlight tehnologije, 4 Beta.

Nenad Jovičić, specijalista web tehnologija predstavio je Windows Server AppFabric  tehnologiju koja omogućava da se brzo i efikasno poboljšava razvoj, primena, konfiguracija i upravljanje Windows Serverima dok daje mogućnost programerima da koriste postojeće znanje o Visual Studiu i .NET Frameworku. “Ova tehnologija je zbir integrisanih tehnologija koje nam pomažu da lakše napravimo i upravljamo Web i ostalim aplikacije baziranim na IIS” dodao je Jovičić.

Na Web-Fu! događaju uručeni su i sertifikati i nagrade studentima tehničkih fakulteta u Srbiji za učešće na konkursu za kreiranje dodataka za Internet Explorer 8. Razvijeno je čak 18 dodataka, koji će uskoro naći mesto u najnovijoj galeriji dodataka za IE 8 na zvaničnom Microsoftovom sajtu. “Studentski dodaci ubrzavaju rad sa sajtovima i portalima matičnih fakulteta, prikazuju vesti i aktuelnosti i bez odlaska na sajtove institucija, olakšavaju pretragu naučnih radova, ali i pomažu u definisanju nejasnih reči sa web stranica, te prevode selektovani tekst sa veb stranica iz latinice u ćirilicu i obrnuto, što je funkcija koja može zatrebati svakom korisniku računara u Srbiji” rekao je Zoran Subić, Microsoft-ov Academic Developer Evangelist.

Izvor: Microsoft

Mobilni magazin, vodeći domaći tech.life časopis, proglasio je najbolje mobilne telefone u 2009. godini. Ekrani osetljivi na dodir, sve veći broj modela sa QWERTY tastaturama, kao i pojava novog operativnog sistema za mobilne telefone, Android, obeležili su „mobilnu“ godina za nama. Ovi trendovi su uzrokovali i pojavu novih modela koji se odlikuju naprednim karakteristikama, kao što su kompletna podrške za poslovne aplikacije, napredna multimedijalna podrška i dr. S tim u vezi postojećim kategorijama, dodata je i nova – „All-rounder“.

Po mišljenju Mobilnog magazina, titula telefona godine pripala je modelu HTC Hero. Ovaj model je i najzaslužniji za promociju novog operativnog sistema – Android, koji je preko noći osvojio korisnike širom planete. HTC Hero korisnicima nudi napredne funkcije, lakoću korišćenja i najbolju moguću Interenet povezanost, kako preko odličnih email klijenata i web pretraživača, tako i preko socijalnih mreže, kao što su Facebook, Twitter i Flickr.

Zahvaljujući se na dobijenoj nagradi, predstavnica kompanije HTC, gospođica Snežana Rosić, izjavila je – „Hero je telefon koji je i u našoj kompaniji obeležio ovu godinu, a nagrade koje je osvojio govore u prilog tome da smo uradili odličan posao. Naravno, mi se ovde nećemo zaustaviti, tako da ovom prilikom mogu da najavim dolazak u 2010. godini i drugih inovativnih modela.“

Po kategorijama, najuspešnija je kompanija Samsung Electronics su čak tri priznanja – „All-rounder“ (Samsung S8000 Jet), „Best for Multimedia“ (Samsung S8000 Jet) i „Simple and Effective“ (Samsung S3650 Corby). Uz to, Samsung je osvojio u najviše nominacija – čak osam. Nokia je osvojila titulu u kategoriji „Mainstreamer“ za model Nokia 6700 Classsic i imala je sedam nominacija. LG BL40 New Chocolate je odneo „Fashion Star“ titulu, a telefoni ove kompanije su imali i pet nominacija. Uz četiri nominacije, Sony Ericsson je sa modelom Xperia X1 najbolji u kategoriji „The Business Tool“. Pored titule telefona godine, HTC je imao i pet nominacija.

Izvor: Mobilni magazin

U PC Press-u #154 predstavili smo LG BD370 i bili smo oduševljeni njegovim mogućnostima. Sada je na naše tržište stigao njegov mlađi i svestraniji brat BD390.

Zadržao je sve dobre osobine prethodnog modela i dodao još nekoliko korisnih, a sve to za tek nešto malo veću sumu novca. LG-jevo insistiranje da je lepota u jednostavnosti demonstrirana je i na ovom uređaju. Pijano-finiš je postao stvar prestiža i iznenadili bismo se da ga nema na ovom uređaju. Loader je sakriven ispod poklopca, a jednoobraznost prednje maske kvare samo tasteri za kontrolu reprodukcije i poklopac USB porta. Na zadnjoj strani smo uočili i 7.1 analogne audio izlaze – vlasnici surround zvučnih sistema bez optičkih ulaza (kakvih je najviše u Srbiji) mogu bez kompromisa da uživaju u zvuku sa DVD ili Blu-ray diskova. Pored klasičnog LAN konektora, plejer ima i mogućnost WiFi povezivanja; antena je skrivena unutar kućišta, tako da nije narušena vizuelna jednostavnost plejera.

Za razliku od BD370, mrežna konekcija je ovde mnogo upotrebljivija. Osim direktnog strimovanja video-sadržaja sa YouTube-a, BD390 može da pristupi i umreženim računarima i da sa njih strimuje multimedijalni sadržaj. I povezivanje preko USB-a je mnogo efikasnije, pošto ovaj plejer može da pristupi NTFS particijama – podržani su, dakle, eksterni hard diskovi.

Plejer je regionalno zaključan, kako u Blu-ray tako i u DVD režimu, ali to danas nije veliko ograničenje. Nije izostala ni podrška za format MKV, što je jedan od glavnih razloga popularnosti LG-jevih plejera. U MKV režimu su podržani i titlovi, uključujući i naša slova. Plejer podržava i reprodukciju MP3, te audio CD diskova, zvuk u DTS formatu i prikaz fotografija. Uz DivX filmove, BD390 može da prikaže sve popularne formate titlova, kao i naša slova (prikazuju se belim, velikim i dobro čitljivim fontom, sa crnim okvirom). Kod verzije DivX 6 nismo mogli da vidimo titlove ugrađene u video-zapis, a uspeli smo da pokrenemo i film u formatu Nero Digital (takođe bez prikaza ugrađenog titla). Dobra vest je da su podržani i DivX HD filmovi.

PC Press

Na prvi pogled je jasno da je ovaj plejer kvalitetno izrađen: završna obrada je besprekorna, sa nezaobilaznim pijano-finiš efektom na prednjem panelu, podeljenom na dve celine: donju, na kojoj se nalaze tasteri za uključenje i start reprodukcije, i gornju, u kojoj su smešteni loader i displej. Ostali tasteri su odlično uklopljeni u "liniju razdvajanja" i gotovo su neprimetni, a na zadnjoj strani su uobičajeni konektori.

Plejer može da prikaže 48-bitnu paletu boja preko HDMI izlaza, čime se dobija gotovo dvostruko više boja nego na klasičnom video-izlazu (naravno, neophodan je i odgovarajući film). U uređaju je integrisana memorija koja je neophodna za baferovanje BD Live sadržaja (što opet može da se iskoristi samo ako za odabrani film postoje takve informacije na Internetu), a preko USB konektora ta memorija može da se proširi. Logično bi bilo da se USB port iskoristi i za reprodukciju materijala sa flash ili hard diskova, ali to nama nije pošlo za rukom; na konektoru doduše piše da se radi o USB BD Storage portu, ali mi to i dalje smatramo čudnom odlukom.

Povezivanje na mrežu je automatsko pošto Pioneer podržava DHCP standard. Nažalost, mrežna konekcija je, po onome što smo mogli da vidimo, ograničena samo na ažuriranje firmvera i preuzimanje BD Live sadržaja. Uputstvo nam nije bilo od pomoći iako je napisano na pet jezika, jer nijedan nije razumljiv većini kupaca u Srbiji.

DVD reprodukcija je zaključana na evropski region, a plejer može da reprodukuje MP3 muziku, audio CD-ove i fotografije. Sistem za pokretanje MP3 datoteka je čudan, jer treba ručno pozvati meni koji će omogućiti njihov prikaz na ekranu, a onda i reprodukciju. Podrška za DivX formate (sve verzije) je odlična kada se radi o video-zapisima, i malo skromnija kada se radi o titlovima – plejer može da koristi SRT i SUB titlove, slova se ispisuju na polutransparentnoj traci, ali nisu podržani naši znaci.

PC Press

Beograđani će od naredne godine u gradskom prevozu koristiti elektronske karte koje će čekirati pri ulazu u autobus čime će plaćati tačno onoliko koliko se voze. Takođe, u planu je i uvođenje sistema koji će putnicima omogućiti da SMS-om dobiju informaciju kada će koje vozilo biti na stajalištu.

OLAKŠICE – Direkcija za javni prevoz i gradski Sekretarijat za saobraćaj u 2010. godini planiraju uvođenje „tiketing“ i „monitoring“ sistema. Tiketing je zapravo elektronski sistem naplate vožnje gradskim autobusima, tramvajima, trolejbusima, mini busevima, ali i vozovima u „Gradskoj železnici“.
To znači da će putnici, umesto dosadašnjih pojedinačnih karata i pretplatnih markica, imati elektronske dnevne, nedeljne i mesečne kartice koje će izgledati kao i bankovne kartice. U autobusima će biti postavljeni čitači kartica sa kojih će se automatski, pošto ste se „čekirali“ pri ulasku, na izlasku skidati iznos sa karte ili će sistem prepoznati da je ona nedeljna ili mesečna kartica. To znači da će svaki putnik platiti tačno onoliko koliko se vozi.
U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da je započeta izrada idejnog projekta tiketing sistema i da će tender za izradu glavnog projekta biti raspisan verovatno početkom godine.
Osim toga, Beograđane u narednoj godini očekuje još noviteta i olakšica kada je GSP u pitanju. Naime, uvođenje monitoring sistema omogućiće daljinsko praćenje vozila gradskog prevoza. Uz pomoć mreže mobilne telefonije i putem interneta taj sistem će omogućiti da se prati kretanje, pozicioniranje i komunikacija između vozila. U centru za monitoring u svakom momentu biće dostupni podaci o poziciji, smeru i brzini kretanja vozila, čime će, ukoliko dođe do kvara, vozila brže moći da budu zamenjena. Beograđani će tako moći da SMS-om dobiju informaciju u koje vreme će autobus biti na stajalištu, a biće im dostupne i onlajn.

Tiketing sistem smanjuje gužve
„Budući da Beograđani uvek imaju problema na linijama na kojima se vozi više ljudi, tiketing sistem je korak ka rešenju i tog problema. Uz pomoć tog sistema biće prikupljeni podaci o opterećenju pojedinih linija u određenom vremenskom periodu tako da će Direkcija za javni prevoz i GSP moći da pojačaju linije na kojima je to potrebno", kažu u gradskom Sekretarijatu za saobraćaj.

Izvor: 24sata

Desilo se to i meni. Istina, u pedesetim. Dakle, matori šofer. Ne zvuči lepo ali, neupućenima u termine polaganja, može da zazvuči kao “stari – iskusan šofer”.

Dodatni časovi i preslišavanja

Pred ispit sam opet uzeo dva dodatna časa vožnje. Svaki put se dogodi da se nešto što polusvesno odradim iskristališe u jasnije pravilo. Recimo, polukružno više nikada ne radim u drugoj brzini. Kod usporavanja, koja su uglavnom neminovna u takvim akrobacijama, druga brzina proizvodi neugledne zvučne efekte u radu motora. Dakle, nakon komande za polukružno, odgledati poglede, dati levi migavac i prebaciti u prvu. Mnogo je sigurnije i milozvučnije.

Instruktor me je pitao zbog čega sam pao prošli put. Objasnio sam da nisam “zaobilazio i migao“ na pešake koji su išli po kolovozu na oko metar desno od mene. Rekao je da bi se moglo reći da onda ja nisam išao uz desnu stranu saobraćajne trake – što se smatra ispravnim položajem vozila. Da sam tako išao, sigurno bih imao potrebe da “okrenem“ volan, a onda i da gledam i migam kao i kod svakog obilaženja. Šta da kažem? Dodao je i da je ona starija gospođa takođe pala. Nisam odmah shvatio kakve to veze ima. Ona zapravo radi kao sekretarica visokog funkcionera u ministarstvu policije. To je trebalo da me uveri da su odluke o polaganju pravedne. Šta da kažem?

Polaganje

Dan kada se sneg otopio – 23.12.2009. Linije na poligonu su se dobro videle. Opet se skupilo mnogo dečice. Došla je i ona starija gospođa koja je (ipak) pala prošli put.

Pojavila su se i kola sa policijom. Izašao je neki novi, stariji i simpatičniji policajac kome je tog dana dopao ovaj poligon. Instruktor je postavio Golfa u početni položaj i pitao da li neko hoće prvi. Ovoga puta javio sam se prvi. Policajac mi je zatražio ličnu kartu. Pregledajući je pitao me je: “Da li ste punoletni?”. Nemajući odmah osećaj da se šali(mo) dodao sam – “Poodmaklo punoletstvo“. Poligon sam opet odradio bez greške. Ušli su u vozilo policajac i (pored mene) jedan od instruktora iz škole. Zapravo isti onaj sa prošlog polaganja.

Da ne dužim. Mislim da nisam nigde pogrešio. Gledao sam i migao čim bi video da prolazim pored malo više izbačenog i loše parkiranog automobila. Nije bio jak saobraćaj, pa ni kod skretanja nije bilo mnogo sačekivanje. Rutinski i bez i malo treme uradio sam i polukružno. Kada smo došli ponovo do poligona, rečeno mi je da parkiram kola iz desnu ivicu platoa. Dao sam uredno poglede i migavac i stao. Osoba iz auto škole mi je saopštila da izađem i sačekam da me pozovu. Iz gomile su mimikom pokušavali da saznaju šta se desilo. Tek tada je počelo da mi tutnji u ušima. Jedva sam razaznao da mi ona starija žena kaže: “Pa uđite u kola trube vam“. Nisam čuo taj zvuk iako sam bio pored vozila. Mogli su slobodno da me pošalju ponovo na lekarski!? Sedam na mesto vozača i čujem policajca kako pita: “Mislite li da ste položili?”. Podučen od instruktora da se ne posipam mnogo pepelom, rekao sam kako mislim da mogu da se uključim u saobraćaj, a da ne znam kada ću baš postati pravi vozač. Rekao je: “Ništa ne brinite, položili ste.” Učinilo mi se da je predstavnik škole tada izgovorio nešto poput: “Sve što kažete može se iskoristiti protiv vas…”, jer je opet počelo da mi bubnji u ušima. Čovek je, zapravo, rekao da je sve što može sada da mi kaže to da sutra u auto školi podignem uverenje o položenoj vožnji i ostatak posla obavim u Ljermontovljevoj.

Izašao sam iz kola nekako ukrućen. Ona starija gospođa “ministarka“ čestitala mi je, pročitavši nekako rezultat na mom licu. Prilazili su i drugi klinci. Čestitao mi je i instruktor onim njegovim “bravo majstore”. Ništa manje pokunjen i polusvestan kao i kada sam pao, krenuo sam ka autobuskoj stanici. Nisam verovao da ću se posle onakvog inata ovako brzo “razoštriti”.

Vozačka dozvola

Sutradan, oko 12 sati svratio sam do auto škole. Dobio sam popunjen formular na kome je pisalo da sam položio vozački ispit B kategorije. Bio je to veliki dvolist pun nekih rubrika u koje nisam zavirivao. Tek, nije mi ni malo ličio na neki papirić o kome su mi pričali stariji vozači, koji je nekada važio kao privremena vozačka dozvola dok se ne dobije prava. Uz dvolist je bilo prikačeno poprilično izgužvano moje lekarsko uverenje. Dobro se izlizalo jer je instruktor bio dužan da ga stalno nosi uz moj kartončić za sve vreme obuke. Službenica auto-škole popunila mi je i dve uplatnice sa taksama koje sam posle platio u obližnjoj banci. Suma za obe takse bila je do 1.000 dinara. Nisam se usudio da pitam šta je koštalo 800 dinara, koliko sam platio za izdavanje tog uverenje (i/ili popunjavanje dokumentacije). Korisno je da sve podatke o sebi na papirima proverite pre nego krenete u sledeću fazu posla. To su me savetovali u školi odmah po predaji dokumentacije.

Imao sam i dve slike dimenzija 3,5 x 4,5 cm. Slikanje me je koštalo 350 dinara. Dobio sam pride i slike za novu ličnu kartu i pasoš (ako ih neko još uvek traži).

Šta je sve potrebno imati za prvu dozvolu pogledajte na sajtu MUP-a! Ako uplatnice budete sami popunjavali, proverite koji je kod opštine koji se navodi kod poziva na broj.

Uputio sam se u MUP u Ljermontovljevoj ulici. Red nije bio zastrašujući. Tek tada sam shvatio da je dobro što sve imam popunjeno i kompletirano. Predao sam papire i za pola sata dobio “pravu” dozvolu (dakle, po starom). Dugo sam je okretao i proveravao da li je sve pravilno upisano. Konačno je završena etapa obuke koja je počela 7. septembra 2009. godine. Prošla su tri i po meseca – precizno 109 dana.

Zapravo, naslov bloga i dalje je aktuelan. Treba kupiti kola. Mislim da će biti još nastavaka!

Konačna kalkulacija dosadašnjih troškova:

Putnici i avio-kompanije žele funkcionalnosti koje nude lakši pristup informacijama, bolje performanse i niže IT troškove — Zoran Drenković

Veliki poslovi, kao što je unapređenje aerodromske infrastrukture, rade se, pre svega, planski ili kada stručne službe procene da bi u predstojećem periodu moglo doći do preopterećenja kapaciteta. Zbog rasta broja putnika, avio-operacija (poletanja i sletanja) i prometa robe i pošte, Aerodrom „Nikola Tesla“ kontinuirano osavremenjuje svoje poslovanje uvođenjem novih tehničkih i tehnoloških rešenja.

Napredni sistem zaštite

U saradnji sa preduzećem Saga, na aerodromu je u dva navrata rađeno strukturno kabliranje, odnosno WAN-LAN mreža, u koju su uključene sve službe koje su u tom trenutku zahtevale IT infrastrukturu (pre svega aerodromski terminali, a onda i službe preduzeća). Implementirana je aktivna Cisco mrežna oprema i isporučeni su računari i prateći Microsoft softver. Montirana je, konfigurisana i testirana CUTE (Common Use Terminal Equipment) oprema, koja osoblju bilo koje avio-kompanije omogućuje registraciju putnika i prtljaga na bilo kom šalteru. U saradnji sa firmom Algotech kompletno je promenjena stara telefonska centrala.

U okviru sistema za uzbunjivanje preko telefona, ugrađen je sistem za prepoznavanje govora. Iz bezbednosnih razloga se snimaju svi razgovori vođeni preko brojeva koji su javno dostupni u medijima.

Softversko rešenje

Kompanija SITA, koja je specijalizovana za pružanje IT i telekomunikacionih servisa u avio-industriji, potpisala je ugovor sa Aerodromom „Nikola Tesla“ o pružanju svojih usluga. SITA radi u više od 220 zemalja, odnosno sa preko 90 odsto svetskih aerodroma. Rešenja koja pružaju su iz oblasti avio i aerodromskih operacija, upravljanja prtljagom i tovarom, menadžmenta prodaje karata, poslovanja sa putnicima i sigurnosti u transportu. Preko njihovog softvera, koji sadrži 130 modula, prati se kretanje putnika i prtljaga: od informacije o čekiranju karata, preko prolaska kroz terminal do ulaska u avion. Kompanija SITA je izabrala Sagu za lokalnu tehničku podršku na ovom projektu – postavljena je oprema sa kojom SITA radi, na svim računarima je instaliran njihov specifičan softver, obučeni su zaposleni i pružaju se usluge održavanja.

Aerodrom se suočavao s velikim rastom količine informacija i kompleksnošću data centra, pa je tražio način da smanji IT troškove i poveća administrativnu efikasnost. Novo softversko rešenje je omogućilo rukovodstvu znatno veću dostupnost podataka i ukrštanje informacija radi analize i planiranja poslova. Sagin poslovni informacioni sistem (ERP – Enterprise resource planning) Avizo, koji je dizajniran na Oracle platformi, pomogao je da se postigne viši nivo stabilnosti i sigurnosti u poslovanju. Olakšan je rad i dostupnost informacijama, unapređeni su: kontrola troškova, upravljanje ljudskim resursima, a poboljšani su rentabilnost i kvalitet poslovanja. Objedinjavanjem svih sektora u jednu funkcionalnu celinu znatno je ubrzano poslovanje kompanije. Sistem Avizo dao je jedinstven pregled poslovanja, stvorena je celovita slika o finansijskom, komercijalnom i kadrovskom stanju preduzeća i dobijen opšti pregled funkcionisanja preduzeća.

Implementacijom Aviza, dobijena je podrška za svakodnevni rad, zadaci se obavljaju brže i jednostavnije, po predviđenim procedurama – automatizovani su mnogi poslovi koji su ranije rađeni manuelno. Sva potrebna uputstva, sve poruke i meniji su na srpskom jeziku. Podaci se unose samo jednom – isključivo na mestima na kojima nastaju i samim tim je redundantnost podataka svedena na minimum, jer jednom unet podatak koriste svi delovi sistema. Uvedena je zaštita od neovlašćenog ulaska u sistem i neovlašćene upotrebe funkcija sistema. Saga je za potrebe aerodroma razvila specifične izveštaje statističke obrade letova i prolaska putnika, a i dalje po potrebi razvija dodatne izveštaje.

Pored montiranja, konfigurisanja i testiranja opreme, obučavanja službenika na aerodromu, Saga takođe aktivno održava instaliran sistem. Tehnička podrška za CUTE sistem prisutna je na aerodromu non-stop i, ako se nešto desi, od momenta kvara vraća sistem u ispravno stanje maksimalno u roku od 45 minuta.

www.saga.rs

Do­sa­di­lo vam je da ide­te do ra­znih mi­nis­tar­sta­va i čeka­te u re­du da bis­te pri­ja­vi­li i o­dja­vi­li ra­dni­ke, pre­da­li po­res­ku pri­ja­vu ili oba­vi­li ne­ki dru­gi a­dmi­nis­tra­tiv­ni po­sao? Sa­da mno­go to­ga mo­že­te oba­vi­ti i on­li­ne — dr Boris Stanojević

Po­slov­ni lju­di su vrlo brzo pri­hva­ti­li elek­tron­sko ban­kar­stvo, uviđajući pre­dnos­ti ko­je im do­no­se no­ve te­hno­lo­gi­je. Njihov pro­dor počeo je zna­tno pre do­no­še­nja za­ko­na o elek­tron­skom pot­pi­su, a po­go­to­vu pre nje­go­ve pri­me­ne. Za­tim je do­šao za­kon, ali se ni­šta ni­je pro­me­ni­lo: go­di­na­ma čeka­mo na ser­ti­fi­ka­ci­ono te­lo, a je­dno od glav­nih je obično u ne­koj in­sti­tu­ci­ji od na­ci­onal­nog značaja. I ta­ko smo do­bi­li prvo ser­ti­fi­ka­ci­ono te­lo u Po­šti – le­po je zvučalo, ali kad ne­ma ser­vi­sa ko­ji bi se na taj ser­ti­fi­kat o­svo­ji­li, on­da u priv­re­di neće bi­ti ni efek­ta.

Ser­ti­fi­ka­ci­ono telo

To je bio do­bar ra­zlo­g da Priv­re­dna ko­mo­ra Srbi­je na­pra­vi svo­je ser­ti­fi­ka­ci­ono te­lo. Čitav pro­je­kat je po­kre­nuo sa­da­šnji mi­nis­tar trgo­vi­ne i u­slu­ga dr Slo­bo­dan Mi­lo­sav­lje­vić, ko­ji je u to vre­me bio pred­se­dnik Ko­mo­re. Tre­ba­lo je ra­zvi­ti so­ftver, naći lju­de ko­ji će na to­me ra­di­ti i obučiti ih, po­sla­ti na ško­lo­va­nje ra­di sti­ca­nja po­tre­bnih ser­ti­fi­ka­ta… Tre­ba ­po­me­nu­ti da je ve­li­ki deo pro­jek­ta re­ali­zvan u Srbi­ji. U fi­nan­si­ra­nje pro­jek­ta ak­tiv­no se u­ključio Diners Club Beograd, ko­ji je kre­irao po­se­bnu co‑brand pla­tnu kar­ti­cu čiji čip će se ko­ri­si­ti za sme­štaj pot­pi­sa, čime su re­du­ko­va­ni tro­ško­vi i­zda­va­nja elek­tron­skog pot­pi­sa.

Glav­na pre­dnost je u ser­vi­si­ma: ra­du­je činje­ni­ca da je ne­ko­li­ko njih već bi­lo sprem­no ka­da je ser­ti­fi­ka­ci­ono te­lo počelo sa ra­dom, uz am­bi­ci­o­zne pla­no­ve za no­ve ser­vi­se. Je­dan od prvih ko­ji je pro­mo­vi­sa­n o­dno­si se na Po­res­ku u­pra­vu i elek­tron­sku ko­mu­ni­ka­ci­ju sa pre­du­zećima, ko­ja je sa­da dos­tu­pna ne sa­mo naj­većim, već i ma­lim i sre­dnjim fir­ma­ma. Dru­gi ser­vis se o­dno­si na pri­ja­vu i o­dja­vu za­po­sle­nih, što će o­bra­do­va­ti po­slo­dav­ce ko­ji su na tim po­slo­vi­ma gu­bi­li mno­go ra­dnih sa­ti, pa i da­na. U­pra­vo u to­me le­ži je­dna od pre­dnos­ti ovog načina po­slo­va­nja: u­šte­da vre­me­na da se sti­gne do od­go­va­ra­jućeg Mi­nis­tar­stva, ne­ma čeka­nju u re­du na šal­te­ri­ma za a­dmi­nis­tra­tiv­ne stva­ri, što bi mo­glo da go­di­šnje na ni­vou u­šte­di i 100 mi­li­ona ev­ra.

Treći ser­vis ko­me se sa­da mo­že pris­tu­pi­ti pre­ko saj­ta Priv­re­dne ko­mo­re Srbi­je o­dno­si se na i­zra­du bi­znis pla­no­va. Za­mi­šljen je ta­ko da bu­de pra­vi online ser­vis i ti­me olak­ša ko­ri­sni­ku i­zra­du pla­na ko­ji je ne­op­ho­dan za po­dno­še­nje za­hte­va za kre­dit. Čitav sis­tem oko ser­ti­fi­ka­ci­onog te­la di­zaj­ni­ran je ta­ko da omo­gući la­ko kre­ira­nje ser­vi­sa, ta­ko da su ovo sa­mo počeci pri­me­ne elek­tron­skog pot­pi­sa. Pro­gra­mer­ske fir­me su, pri­me­ra ra­di, za­in­te­re­so­va­ne i za mo­gućnost de­po­no­va­nja source ko­da, čime se i na­ručilac pro­gra­ma i nje­gov autor obe­zbeđuju od nes­po­ra­zu­ma ili ne­pre­dviđenih okol­nos­ti. Ka­da te okol­nos­ti nas­tu­pe, mo­guće je pre­uze­ti so­ftver, do­ku­men­ta­ci­ju ili ne­što treće. Za­pra­vo, ne­ma pre­pre­ka da se pri­me­ni bi­lo ko­ji ser­vis ko­ji za­hte­va in­fras­truk­tu­ru jav­nog ključa (PKI) – krip­to­gra­fi­ja obe­zbeđuje taj­nost, in­te­gri­tet, auten­tičnost i ne­po­re­ci­vost tran­sak­ci­je.

Ima još po­sla. Ja­sna Ma­tić, mi­nis­tarka za te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je i in­for­ma­ci­ono dru­štvo, na­ja­vi­la je set za­ko­na ko­jim će se elek­tron­ski do­ku­ment pri­hva­ta­ti umes­to pa­pir­nog. Da bi ta­kav do­ku­ment bio prav­no va­li­dan, mo­ra još da se re­ali­zu­je vre­men­ski pečat (timestamp certificate) ko­jim se potvrđuje da je ne­ki do­ku­ment nas­tao pre vre­me­na/da­tu­ma na vre­men­skom pečatu i ta­ko pre­va­zi­la­ze pro­ble­mi ko­ji mo­gu nas­ta­ti u bu­dućnos­ti. Do­bra stvar ova­kvog pris­tu­pa jes­te o­tvo­re­nost za ra­zvoj i pri­me­nu. Već sa­da pos­to­je se­ri­vi­si ko­je će po­zdra­vi­ti mno­ge fir­me, a još vi­še to­ga je na­jav­lje­no. Pra­va sna­ga čita­ve ide­je le­ži u činje­ni­ci da je sa­da lak­še re­ali­zo­va­ti online ser­vi­se, ta­ko da elek­tron­ski pot­pis tre­ba po­sma­tra­ti i sa stra­ne ono­ga ko pru­ža u­slu­ge. Ka­da prav­na re­gu­la­ti­va za­o­kru­ži ovu priču, moći ćete da po­slu­je­te na način ko­ji već ne­ko vre­me očeku­je­te od XXI ve­ka. Čak i ako nis­te IT fir­ma.

www.pks.rs