Tačno po planu, krajem aprila stigla je nova verzija GNU/Linux distribucije Ubuntu. Verzija 10.04 pored velikog broja novih mogućnosti, predstavlja i novo izdanje sa dužim periodom podrške. Sva LTS (Long Term Support) izdanja Ubuntua dobijaju podršku od 3 godine, a tokom tog perioda se pojavljuju i ispravke softvera, te druga ažuriranja. Za “obična” Ubuntu izdanja taj period traje 18 meseci.

Nova verzija se znatno brže učitava, a i bolje je integrisana sa društvenim mrežama: sa jednog mesta s pristupa Facebooku, Diggu, Twitteru… te Google Talk i drugim IM uslugama. Verzija 10.04 je bolje integrisana s Ubuntu One uslugom za online čuvanje fajlova i foldera: pre nje se mogu sinhronizovati omiljeni web sajtovi, adresar itd.

A potpuna novost je Ubuntu One Music Store: muzička prodavnica u kojoj se nalaze pesme iz kataloga najvećih izdavača, bez DRM zaštite. Unapređen je i Software Center (sada u verziji 2.0) preko kojeg se instaliraju novi programi i preglada spisak instaliranih aplikacija.

Pored Desktop verzje, Ubuntu 10.04 dolazi i u serverskoj i u netbook varijanti. A sve tri varijante, sa različitim grafičkim okruženjima, mogu se potpuno besplatno preuzeti preko sajta distribucije.

Ekipa TFZR sa Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ iz Zrenjanina sa projektom Neural Communicator je pobednik lokalnog takmičenja Imagine cup, u kategoriji dizajna softvera. Oni će našu zemlju predstavljati na svetskom finalu koje će se održati u julu 2010. godine, u Varšavi (Poljska), a tema takmičenja je: Zamislite svet u kojem tehnologija pomaže u rešavanju najtežih problema današnjice.

Takmičenje je otvorio generalni direktor Microsoft Srbije Vladan Živanović. „Studenti koji su danas ovde sa entuzijazmom i mešavinom mašte i znanja oblikovali su projekte koji imaju pred sobom veoma ozbiljne ciljeve za dobrobit čovečanstva. U Microsoftu čvrsto verujemo da će ovi mladi ljudi i projekti biti deo naše budućnosti, i da nam je zadatak da u njoj uzmemo udela sada. Mi to radimo kroz naše akademske programe i inicijative, učestvovanjem u edukaciji o tome kako tehnologije mogu da doprinesu boljem životu svih nas.“

Imagine Cup u Srbiji privlači veliku pažnju studenata. Ove godine 640 akademaca iz Srbije prijavilo se za učešće u različitim kategorijama takmičenja, a 5 timova probilo se do samog finala na kojem su se borili za mesto naših predstavnika na svetskom finalu. Naši studenti su u prethodnih 5 godina, koliko Srbija učestvuje u takmičenju, osvajali nagrade u različitim kategorijama, kako na regionalnim, tako i na svetskim finalima.

Takmičenje je ove godine podržano od strane Rektorata Univerziteta u Beogradu i Ministarstva za omladinu i sport Vlade Republike Srbije, dok je generalni sponzor takmičenja drugu godinu za redom kompanija Telekom Srbija.

„Mi vidimo mlade naraštaje kao naše buduće lidere, a šansu da učestvujemo u njihovom razvoju kao svoj osnovni zadata. Zato se naše prisustvo na Imagine Cup-u, i saradnja sa Microsoftom, kao organizatorom, već drugu godinu za redom, nametnulo kao prirodan sled događaja. Smatramo da je naš zajednički cilj da Srbija postane stožer znanja, ideja i inovacija, a to nije moguće bez konstantnog ulaganja u razvoj i obrazovanje, pogotovo u segmentu informacionih tehnologija gde je praćenje trendova od suštinskog značaja“ istakao je direktora Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbija Vladimir Lučić.

Takmičenje Imagine Cup predstavlja najveće svetsko studentsko takmičenje u tehnologijama, koje se organizuje od 2003. godine i u kojem učestvuju na stotine hiljada studenata širom sveta. U prethodnoj sezoni za takmičenje se prijavilo preko 300.000 studenata iz više od 100 zemalja – najviše do sada, a očekuje se da se taj broj ove godine i premaši. Studenti se takmiče u ukupno pet kategorija: dizajn softvera, razvoj igara, digitalni mediji, IT izazov i razvoj za industrijske uređaje.

Izvor: Microsoft

Prolećna sezona je navela neke prozvođače automobila da predstave prototipove novih modela bicikala, što na prvi pogled i nije neka novost – primera radi, Pežo ima dugu tradiciju proizvodnje bicikala, ali Folksvagen i Leksus nisu predstavili obične bicikle…
Folksvagenov model je nazvan Bik.e i jedinstven je po tome što uopšte nema pedale, već se kreće isključivo na električni pogon. Može se vrlo efikasno sklopiti i smestiti u automobil, tamo gde inače stoji rezervni točak, a kad je već u automobilu, baterije se mogu puniti pomoću odgovarajućeg adaptera (naravno, postoji i adapter za punjenje kod kuće). Sa jednim punjenjem, ovaj bicikl može da pređe 20 km, uz maksimalnu brzinu od 20 km/h.

Za razliku od Folksvagena, Leksus je primenio hibridni koncept, sličan hibridnim automobilima – bicikl ima pedale i može se voziti kao i svaki drugi, a kada se umorite ili savlađujete neki neprijatan uspon, pogon možete da prepustite (delimično ili potpuno) motoru snage 240 W koji se napaja iz Li-Ion akumulatora. Naravno, kao i u hibridnim automobilima, primenjen je metod regenerativnog kočenja generatorom koji puni akumulator.
Bicikli su predstavljeni, ali šta dalje? Nažalost, Leksus za sada ne planira velikoserijsku proizvodnju svog modela, ali Folksvagen ozbiljno razmišlja o komercijalnom nastupu na tržištu.

Izvor: Engadget

Da je IT industrija od posebne važnosti za državu, dokazuje Vladina uredba o subvencionisanju kredita za nabavku računara. Tim povodom su Mlađan Dinkić, Ministar ekonomije i regionalnog razvoja i Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, posetili kompaniju ComTrade i obišli proizvodne pogone. Subvencionisane kredite građani će moći da dobiju samo za računare domaće proizvodnje, a svi krediti će biti isključivo dinarski. Primer kredita je prikazan u tabeli:

Direktor i vlasnik kompanije ComTrade, Veselin Jevrosimović je pozdravio akciju i izrazio nadu da će ovaj potez Vlade Srbije pozitivno uticati na prodaju i korišćenje računara u Srbiji.

Izvor: PC Press

 Svi koji su pomno pratili serijal ”Zvezdane staze” sigurno su primetili sa kakvom lakoćom se zvezde serijala teleportuju sa jednog mesta na drugo. Mnogi verovatno nisu razmišljali o fizičkom osnovu za teleportaciju koji zapravo – ne postoji. Osnovna prepreka je Hajzenbergov princip neodređenosti. Razlog zbog kojeg u seriji od samog početka ipak koriste teleportaciju leži u činjenici da su tada animacije sletanja na razne planete bile previše skupe. Na pitanje kako su uspeli da razreše poteškoće usled principa neodređenosti odgovor je bio: ”Pa, koristi se Hajzenbergov neutralizator…” (šta god to predstavljalo).

Izvor: Nepotrebno znanje

Symantec je 29. aprila 2010.g. objavio da je potpisao definitivni ugovor o preuzimanju, kupovini PGP Corporation i GuardianEdge Technologies, Inc. Ove akvizicije će omogućiti Symantec-u da poboljša zaštitu podataka dodavanjem kontrole vlasništva i enkripcije.
Sa širokim spektrom PGP-ovih proizvoda koji uključuju enkripciju za diskove, fajlove, foldere, mailove, mobilne uređaje i prenosne medije sa integrisanim rešenjem za centralizovano upravljanje, Symantec će raspolagati sa najširim spektrom alata za enkripciju za korisnike svih tipova – od najvećih preduzeća do malih i individualnih korisnika.
Nakon transakcije, Symantec namerava da priblii ključne funkcije i mogućnosti iz ponude obe kompanije uz standardizaciju na PGP-ovim alatima za upravljanje radi omogućavanja centralizovanog upravljanja pravilima, a zatim i integraciju u Symantec Protection Center, koji olakšava upravljanje informacijama pružajući korisnicima konsolidovani pristup podacima o pretnjama, zaštiti i bezbednosti uz operativni panel sa izveštavanjem.
Do okončanja akvizicije, Symantec, PGP i GuardianEdge će nastaviti sa dosadašnjim poslovanjem.

Izvor: Net++

Lažni antivirus koji napada računare predstavlja rastuću pretnju, navodi se u istraživanju koje je sproveo Google.

Analiza 240 miliona internet stanica tokom 13 meseci pokazala je da lažni antivirus čini čak 15% “tržišta malicioznih softvera”. Prevaranti navode ljude da preuzmu programe ubeđujući ih da je njihov računar inficiran virusom. Kada se uvuče u računar, softver krade podatke ili primorava ljude da uplaćuju novac kako bi kupili “antivirus”. Ono što je posebno iznenađujuće, mnogi korisnici zaista nasednu i izvrše uplatu kako bi se registrovali i rešili problem. A onda, i posle uplate, lažni antivirus ponovo napada korisnika.

Od 240 miliona analiziranih stranica, čak 11 hiljada učestvovalo je u distribuciji lažnog antivirusa. Meta su najčešće Windows računari, a virus se krije iza internet reklama.

Graham Cluley iz Sophos-a, koji nije učestvovao u studiji, kaže da je jedan od najčešćih načina na koji hakeri napadaju lažnim antivirusom, takozvana optimizacija sistema za pretraživanje Crni šešir. “Hakeri traže popularne vesti, kao što je smrt Michel Jackson-a. Zatim kreiraju stranice sa ovim ili drugim traženim sadržajem koje se u pretragama najčešće prve pojavljuju. Svako ko otvori link, dobija pop-up sa informacijom o lažnom antivirusu.”, kaže Graham Cluley.

Iako Google konstantno traga za ovim stranicama i filtrira ih, hakeri uspevaju da izbegnu filtere zahvaljujući stalnom menjanju domena.

Preporuka je da bi trebalo koristiti isključivo proverene antiviruse i izbegavati ovakve “ponude”.

Izvor: BBC

Istraživački tim u Nemačkoj, kojim rukovode stručnjaci sa Univerziteta u Štutgartu, razvija novi tip gorivih ćelija kojima će za rad trebati samo voda i malo toplog vetra. Ove ćelije neće moći da proizvedu vliku količnu električne energije, ali će biti idealne za male senzore na udaljenim lokacijama, kakvi postoje na opremi za nadziranje vulkana i sličnih objekata. Takođe, mogle bi da se koriste u vojnoj opremi za nadzor, kojoj je potrebna dugotrajna autonomija.
Ovakve ćelije imaju mnogo prednosti nad standardnim, zasnovanim na vodoniku, metanolu ili hidridima, pre svega zbog niske cene eksploatacije, nedostatka opasnih supstanci i lakog održavanja i dopunjavanja.
Princip rada je relatvno jednostavan: voda se, uz pomoć katalizatora, podvrgne oksidaciji, a rezultat je kiseonik u molekularnom i jonizovanom obliku. Ovaj proces se obavlja na anodi, a potpuno suprotan na katodi; elektrode su razdvojene polimernom elektrolitskom membranom koja propušta jone, a zadržava elektrone. Još je potrebno obezbediti isparavanje vode koja se formira na katodi, zbog čega je potreban protok toplog vazduha.
Iako izvor energije “koji radi na vodu i vazduh” deluje kao utopija, naučnici ne misle tako, već projekat nazivaju genijalnim – jedan od njih je i Michael Janik, stručnjak za gorive ćelije sa pensilvanijskog Univerziteta u Filadelfiji.

Izvor: Softpedia

Nekada lider na polju PDA uređaja, uskoro prestaje da postoji kao samostalna kompanija. Naime, kompanija HP je odlučila da Palm kupi za 1,2 milijarde dolara, a ako stignu sva odobrenja nadležnih institucija SAD proces će biti završen 31. jula ove godine. Nakon što je bilo glasina o tome da bi HTC, Dell, Lenovo i Huawei mogli kupiti Palm, kupac je nađen u najvećoj svetskoj IT kompaniji.

HP-u je u ovom dilu izgleda najinteresantnija WebOS platforma koja se pored smartfonova može koristiti i za tablet računara i druge uređaje. Najavljeno je i da većina infrastrukture Palma neće biti menjana, što može da uputi na to da će makar u prvo vreme oni funkcionisati prilično samostalno. Za HP ovo može da znači i obnavljanje snažnog nastupa na tržištu mobilnih uređaja na kojem je sa iPaq serijom imala više dobrih rešenja, ali i ne previše snažan nastup.

Kompanija Palm nastala je 1992. godine, a specijalizovala se za PDA uređaje. Tokom godina je bila lider i inovator u toj oblasti, kao i kreator Palm operativnog sistema. Iako je tokom godina menjala vlasnike, radila je kao nezavisna kompanija što je Palmu omogućio da stekne sopstveno ime i solidnu tržišnu poziciju. Od 1995. kompanijom je upravljao US Robotics, a od 1997. 3Com (kada je US Robotics postao deo te kompanije). PalmSource (zasebna kompanija koja je razvijala operativni sistem) osnovana je 2002. godine, a 2003. se hardverski deo kompanije spojio s Handspringom (koji su prvobitni vlasnici Palma osnovali 1998. godine) i promenio ime u PalmOne. Nakon vraćanja prava na originalno ime, od 2005. kompanija se opet zove Palm. Da li će pod HP-om zadržati ime ili će vremenom, poput Compaqa, biti integrisana tek ostaje da se vidi.

Izvor: OS News

Регистар националног интернет домена Србије на основу Финансијског плана за 2010. годину, Правилника о критеријумима и мерилима за финансирање пројеката и одлуке Управног одбора РНИДСа од 23. априла 2010. расписује КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА
којима се остварују основни циљеви РНИДС-a, утврђени Правилима фонда и другим актима РНИДС-a.
За 2010. годину је предвиђено финансирање три групе пројеката:

• пројекти у оквиру програма подршке маркетинг активностима овлашћених регистара – текст конкурса се може наћи овде
• пројекти у оквиру програма подршке развоју нових сервиса и популаризацији интернета – текст конкурса се може наћи овде
• пројекти у оквиру програма подршке организацији стручних скупова – текст конкурса се може наћи овде

  Следећи услови су заједнички за свe три категорије пројеката:

• конкурс има два термина за подношење пријава за суфинансирање пројеката у оквиру два циклуса
  • први термин је 01. јуни 2010.
  • други термин је до 01.септембра 2010.
• у другом циклусу се суфинансирају пројекти средствима која нису потрошена на суфинансирање пројеката у првом циклусу
• конкурсна документација се дистрибуира електронским путем заинтересованим правним субјектима без надокнаде;
  потребно је попунити захтев за достављање конкурсне документације у електронском облику; попуњени захтев се шаље на адресу kancelarija@rnids.rs
• пријаве за конкурс са комплетном документацијом се шаљу у електронском и папирном облику у истој коверти на адресу РНИДСа
  РНИДС
  са назнаком:
  • КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА – маркетинг или
  • КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА – развој сервиса и популаризација интернета или
  • КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА – стручни скупови

  Булевар Зорана Ђинђића 65
  11070 Нови Београд

• По отварању пријава на конкурс надлежна комисија поступа према Правилнику о критеријумима и мерилима за финансирање пројеката члан 7. У случају недостатака у пријави, комисија обавештава учесника на конкурсу да је потребно допунити пријаву.
• Пријаве за које је у првом циклусу тражена допуна, после достављања захтеване допуне улазе у разматрање у другом циклусу.

Распоред активности конкурса је заједнички за све три категорије пројеката:

• конкурс се објављује 26. априла 2010. године
• сутрадан након објављивања конкурса почиње да тече први рок за подношење пријава који се завршава 31. маја 2010.
• комисија отвара приспеле пријаве 1. јуна 2010.
• комисија завршава оцену приспелих пријава 15. јуна 2010.
• списак пројеката са одобреним средствима се објављује 16.јуна 2010.
• уговори за одобрене пројекте се потписују до 30.јуна 2010.
• други рок за подношење пријава рок почиње да тече 25. јуна 2010.
• други рок за подношење пријава се завршава 31. августа 2010.
• комисија отвара приспеле пријаве 1. септембра 2010.
• захтеви за допуну пријава шаљу се учесницима на конкурсу до 8.септембра 2010.
• рок за приспеће допуна пријава по захтеву комисије је 15.септембар 2010.
• комисија завршава оцену приспелих пријава до 22. септембра 2010.
• списак пројеката одобрених у другом конкурсном року се објављује 24. септембра 2010.
• уговори за пројекте се потписују до 1.октобра 2010.