Radovi na rekontrukciji mosta Gazela počinju noćas 1.07.2010. godine, a radovi na autoputu na deonici od Sava Centa do petlje Tošin bunar počinju 3.07.2010. Naopsežniji radovi u poslednjih 40 godina na ovoj, najopterećenijoj saobraćajnici će ozbiljno poremetiti funkcionisanje gradskog saobraćaja.

U periodu od 01. jula do 06. oktobra će za saobraćaj biti zatvoreni prilazi mostu Gazela kod Mostarske petlje, a saobraćaj će se odvijati u dve trake radnim danom ili tri trake vikendom.

Ako alternativni pravci tokom rekonstrikcje Gazele budu suviše zagušeni, postaviće se pontonski most na Savi.

Jedno je sasvim sigurno: za kretanje od Novog Beograda ka starom delu grada i obrnuto trebaće nam mnogo strpljenja, a izgleda i veštine, dok shvatimo kuda se može, a kuda ne može voziti. Toplo vam preporučujemo da kupite bicikl (uz obaveznu kacigu) ili dobre patike, pa pešice!

O izmenama u saobraćaju detalno se možete upoznati na sajtu www.bgsaobracaj.rs

PC Press

Jedna od bitnih stavki prilikom planiranja godišnjeg odmora je cena rominga u inostranstvu. Ponekad su ove cene toliko visoke da se više isplati da u samom letovalištu kupite pripejd karticu nekog od lokalnih mobilnih operatera i jednostavno je po završetku letovanja bacite. Takođe, pojavom mobilnog Interneta, ljudi su počeli da sa sobom nose svoje notebook-e i modemčiće na odmor, da bi se kasnije zapanjili kada posle letovanja stigne astronomski račun. Globalizacija i ukrupnjavanje kapitala su uticali na to da i cene rominga postanu pristupačnije u svim onim zemljama u kojima operateri posluju. U tabelama ispod ćete pronaći cene poziva, sms-a i Interneta a za više informacija posetite sajtove operatera. Mnogi operateri su pripremili i letnje pakete za one koji se od mobilnog ne odvajaju nina godišnjem odmoru.

VIP ( i pripejd i postpejd)

Telenor (pripejd)

Telenor (postpejd)

Telekom (pripejd)

Telekom (postpejd)

Izvor: PC Press

Foto: Corbis

Koliko vremena protekne od punjenja vašeg mobilnog telefona do znaka da je baterija prazna? Dan, dva, tri… neki mogu da izdrže i duže, ali “smart” telefoni obično ne mogu. Ali, ima i korisnika koji ne pridaju značaj “smart” funkcijama, već im je potreban samo “običan” telefon, ali sa baterijom koja dugo traje.
Samsung milsi i na takve korisnike, i njima je namenio robustni model Xcover. Ovaj telefon je deblji od danas uobičajenih, ali za to ima opravdan razlog: njegova baterija može u režimu “standby” da izdrži čak 67 dana! Naravno, ako razgovarate, neće toliko izdržati, ali i podatak o 22 sata razgovora sa jednim punjenjem je jednako impresivan.
Xcover će se pojaviti u Evropi za mesec dana, a cena će biti oko 100 dolara. Čudno vam je što je evropska cena data u dolarima? Čudno je i nama, ali takav podatak je objavljen; po trenutnom kursu, to je oko 82 evra.

Izvor: Hot Hardware

Juče, na dan izglasavanja novog Zakona o elektronskim komunikacijama, reagovala je mlada politička snaga na našoj sceni – Piratska partija Srbije. Ova neformalna organizacija, kako se navodi u saopštenju, deo je međunarodnog piratskog pokreta “koji se zalaže za očuvanje i tradicionalnih, ali i vrednosti koje je donelo postmoderno doba”. Oni smatraju da novi zakon narušava osnovne građanske slobode i da ugrožava jedan od temelja građanskog društva – privatnost.

U saopštenju se navodi da “po novom zakonu nije potrebna dozvola suda da bi neko pratio ili prisluškivao građane, što je suprotno povelji UN o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, pogotovo članu 24, tačka 3, gde se kaže da su odstupanja od nepovredivosti privatnosti moguća jedino odlukom suda”. Oni ističu da ne postoji realna potreba da operatori podatke o ponašanju korisnika čuvaju 12 meseci, te da se u svetu pokazalo da policija i sudstvo mogu funkcionisati odlično i bez ovakvih “orvelovskih” metoda.

Piratska partija Srbije pozdravlja napore zaštitnika građana Saše Jankovića i očekuje reakciju Ustavnog suda Srbije koji mora da stane u zaštitu osnovnih ljudskih prava i ističe da nadzor sme biti moguć samo uz dozvolu suda. Pirati Srbije apeluju na javnost da principijelno odbaci negativne aspekte ovog zakona i podrži sve mehanizme za njegovu diskvalifikaciju.

Izvor: Piratska partija

Na jučerašnjoj sednici Skupštine Srbije usvojen je Zakon o elektronskim komunikacijama, čime su napravljeni ključni koraci ka uspostavljanju delotvorne konkurencije na domaćem tržištu elektronskih komunikacija, bržem uvođenju novih mreža i usluga, pružanju izbora kvalitetnih usluga korisnicima i zaštiti njihovih interesa, povećanju konkurentnosti privrede, ravnomernom razvoju svih delova naše zemlje kroz univerzalno dostupne usluge, kao i daljem uvećanju vrednosti tržišta elektronskih komunikacija u Srbiji.

Najvažnija poboljšanja koja donosi novi zakon odnose se na:
1) nastavak jačanja uloge nezavisnog regulatornog tela – Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL);
2) liberalizaciju u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacionih mreža i usluga, koja se temelji na slobodnom obavljanju ovih delatnosti po režimu “opšteg ovlašćenja”;
3) povećanje transparentnosti i unapređenje predvidivosti regulatornog okvira i vladavine zakona u oblasti elektronskih komunikacija, kao osnovnog preduslova za povećanje investicija u sektoru, i to kroz propisivanje obaveze javnih rasprava i objavljivanja podzakonskih akata na Internet prezentacijama RATEL-a i Ministarstva;
4) jasna pravila u pogledu određivanja tržišta podložnih prethodnoj regulaciji, određivanja operatora sa značajnom tržišnom snagom i nametanju tzv. “regulatornih obaveza” takvim operatorima;
5) pojednostavljen i unapređen postupak dodeljivanja radio-frekvencija, adresa i brojeva, kao ograničenih resursa;
6) promovisanje principa tehnološke neutralnosti u cilju daljeg razvoja sektora tj. mogućnosti da se različite usluge pružaju nezavisno od infrastrukture koja se koristi za njihovo pružanje;
7) izgradnju efikasnog mehanizma zaštite korisnika elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pre svega propisivanjem obaveznih elemenata korisničkih ugovora i onemogućavanjem jednostrane promene ugovora.

Zakon o elektronskim komunikacijama baziran je na aktuelnom evropskom okviru za elektronske komunikacije i sačinjen je tokom poslednjih godinu dana u izuzetno otvorenom procesu, tokom koga je postignut visok stepen saglasnosti o predloženim rešenjima među svim ključnim učesnicima na tržištu – operatora, korisnika, akademske i stručne javnosti, regulatora, državnih organa i predstavnika Evropske unije.

Tokom rasprave o predlogu Zakona o elektronskim komunikacijama u Skupštini Srbije usvojen je veći broj amandmana koje su podneli narodni poslanici i skupštinski Odbor za saobraćaj i veze. Ministarstvo kao posebno značajno ocenjuje usvajanje amandmana podnetog na inicijativu Zaštitnika građana, koji se odnosi na preciziranje nadzornih ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u vezi sa pristupom zadržanim podacima kojima se ne otkriva sadržaj komunikacije.

Iako je režim pristupa zadržanim podacima već odavno uspostavljen u Srbiji nizom zakona iz oblasti bezbednosti, dobro je što je debata o adekvantosti tog okvira pokrenuta u okviru racprave o predlogu Zakona o elektronskim komunikacijama, koji ne omogućava izmenu tog okvira. Sa druge strane, aspekti prikupljanja, zaštite, dužine čuvanja, brisanja, kao i nadzora nad poštovanjem obaveza u vezi sa zadržanim podacima, do sada nisu bili precizno zakonski regulisani. Ministarstvo smatra da je precizno zakonsko regulisanje pomenutih aspekata najveći doprinos Zakona o elektronskim komunikacijama uvođenju reda

u ovu osetljivu oblast i korak napred u odnosu na dosadašnje stanje. Zakon o elektronskim komunikacijama je prvi zakonski akt koji ograničava vrstu podataka koji se mogu zadržavati, ograničava period njihovog čuvanja, propisuje precizne tehničke i organizacione mere za zaštitu tih podataka od neovlašćenog pristupa ili oštećenja tokom perioda čuvanja, obavezu vođenja evidencija o svakom pristupu tim podacima u svim situacijama, te nezavisnom organu – Povereniku za pristup podacima od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – daje punu nadležnost za kontrolisanje pridržavanja ovih odredbi zakona. Poverenik se, dakle, pridružuje Odboru za bezbednost Skupštine Srbije i Zaštitniku građana, koji već imaju zakonska ovlašćenja za kontrolisanje rada službi bezbednosti.

Izvor: MTID

Ako razmišljate o kupovni sistema za video nadzor, da li ste se zapitali, koji su to elementi koji definišu kvalitet sistema ? Da li su to kamere, video menadžment softver, računarska mreža ili nešto sasvim drugo? U cilju razrešenja ove dileme pogledajte priloženi video tutorijal, u kome je objašnjena razlika između centralizovanog i decentralizovanog sistema.

Izvor: Vucomm

Međunarodna kompanija "Panasonic", čije je sedište u Japanu, počeće da radi u Svilajncu 15. oktobra i najavljuje da će u tom gradu graditi novu fabriku, izjavio je danas (29. jun 2010. godine) ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.

"Panasonic" će najpre od svojih nemačkih kolega iz "Reum" iznajmiti jedan deo hala, a zatim će graditi sopstvenu potpuno novu fabriku – rekao je Dinkić u Svilajncu.

Kako se navodi u saopštenju ministarstva ekonomije, on je rekao da će konkurs za prve inženjere biti objavljen u julu.

Dinkić kazao je da će na osnovu svih dosadašnjih ugovora koje su Vlada Srbije i opština Svilajnac zaključile sa investitorima, u ovoj industrijskoj zoni, uskoro raditi 1.000 ljudi.

Dinkić je izrazio uverenje da će nakon dolaska "Panasonica" i druge svetske kompanije iz oblasti elektronike prepoznati Srbiju kao povoljnu lokaciju za svoja ulaganja.

Izvor: eKapija

  Nije lako web dizajnerima, developerima i programerima uopšte. Zahtevni klijenti, kao uostalom i svi korisnici Interneta svakog dana traže nove stvari, dizajnerske cake, a najbitnije je biti potpuno originalan i drugačiji od drugih. Naravno, programi kao što su Photoshop i Corel su neprikosnoveni, ali ponekad prevazilaze mogućnosti dizajnera. O kućnim korisnicima i njihovom budžetu da i ne govorimo. Kao alternativu, predlažemo vam nekoliko potpuno besplatnih programa koji vam mogu pomoći u svakodnevnim dizajnersko-programerskim mukama i osvežiti izgled vaših fotografija, sajtova, oglasa i drugih promotivnih materijala. Neki od njih su pomalo “pozajmili” interfejs od komercijalnih Corel-a i Photoshop-a, ali sa druge strane, nude veoma interesantna rešenja i mogućnosti.

1. Pixlr

Pixlr je besplatni onlajn editor slika, ubacite sliku, menjajte je, koristite različite filtere bez ikakvog download-a…

2. Splashup

Splashup je odličan alat za editovanje i uređivanje fotografija. Lako se koristi i za svaku je preporuku.

3. Dr.Pic

Iako ga naši ljudi čitaju kao Drpić, doktor Pic sasvim pristojno sređuje fotke i ubacuje razne efekte: osvetljavanje, zaoštravanje, ulje na platnu, blur…

4. Convert PDF to Word

Kao što mu i samo ime kaže – pretvorite PDF u Word. Verovali ili ne – radi! Potrebno je preuzeti programčić, instalirati ga i konvertovanje može da počne. Pored ove opcije, na istom sajtu postoje i Convert PDF to Image, Convert PDF to Text, Convert PDF to HTML ali i obrnuti Convert Word to PDF i sl.

5. PicMarkr

Picmarkr je programčić koji služi da zaštitite svoje slike na Internetu tako što ćete preko njih staviti vodeni znak. Verovatno ste to već viđali, lepa slika taman da vam ukrasi sajt, kad na njoj piše recimo Photos by Mika. Savršeno protiv beskrupuloznih novinara koji uzimaju slike bez pitanja – sram ih bilo!

Pored alata za obradu slika, interesantni su i programi za uređivanje web sajtova, pravljenje banera i uopšte za online promociju. Ali o tome nekom drugom prilikom…

Izvor: PC Press

Tokom boravka u Kini, predsednik Vlade Republike Srbije, Mirko Cvetković, posetio je jednu od najvećih kompanija za proizvodnju telekomunikacione opreme “Huavei”. Cvetković je istakao da je tokom razgovora sa rukovodstvom kompanije konstatovano da postoji interesovanje za ulaganje u Srbiju, i ukazao na mogućnost da se kineskim investitorima ponude razne vrste podsticaja za ulaganja u našu zemlju.

Predstavnici “Huaveia” su predsedniku Vlade predali poziv za sponzorstvo letnjeg kampa za 15 srpskih studenata komunikacija, koji će imati priliku da posete ovu kompaniju i izložbu EXPO 2010. u Šangaju. Kompanija “Huavei” je prošle godine imala prihode od približno 22 milijarde dolara, a između 45 i 50 najvećih svetskih telekomunikacionih kompanija koristi usluge ovog kineskog giganta. Ova kompanija već sarađuje sa Telekomom Srbije i Telenorom i ima 60 zaposlenih u Srbiji.

Cvetković je posetom ovoj kompaniji završio višednevni boravak u Kini, nakon čega je otputovao u dvodnevnu posetu Republici Koreji, gde je obišao korporaciju “Samsung elektroniks” i ovom privrednom gigantu predstavio ekonomsku situaciju i potencijale naše zemlje i uputio poziv poslovodstvu te korporacije da ulaže u Srbiju. Tokom susreta sa predsednikom Vlade Republike, Koreje Čung Un-Čanom, konstatovano da su kompanije iz te zemlje zainteresovane da ulažu u Srbiju, pri čemu je za Seul i Beograd veoma značajna i saradnja u oblasti nauke, razvoja, obrazovanja i kulture.

Cvetković je o mogućnostima ulaganjima u Srbiju razgovarao s predstavnicima četiri najvažnije ekonomske asocijacije u Koreji – Federacije korejske industrije, Korejske komore za trgovinu i industriju, Korejske međunarodne trgovinske asocijacije i Korejske asocijacije malog i srednjeg biznisa.

Elektronska industrija u Srbiji je u defanzivi – nadajmo se da će se posle poseta predsednika Vlade Kini i Koreji situacija promeniti.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Za vreme posete delegacije Republike Srbije Južnoj Koreji koju predvodi premijer Srbije Mirko Cvetković, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić i Se Jong Čoi, direktor Korejske komunikacione komisije, najvišeg državnog tela Republike Koreje zaduženog za telekomunikacije, potpisali su sporazum o saradnji u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija.

Taj sporazum uspostavlja okvir buduće saradnje dve države u oblasti telekomunikacija i informacionog društva. Saradnja će se pre svega odnositi na regulativu u oblasti telekomunikacija, razvoj širokopojasnog pristupa internetu, prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i TV programa, upravljanje radio-frekvencijskim spektrom, razvoj ljudskih resursa i informacionu bezbednost.

Se Jong Čoi je naglasio da su fokus na znanje i ulaganje u obrazovanje značajno doprinela uspešnom razvoju Republike Koreje. On  se posebno osvrnuo na činjenicu da je pre 60 godina Republika Koreja, razorena i iscrpljena ratom, spadala u najsiromašnije države na svetu, ali da je sistematskim ulaganjem u obrazovanje i razvoj informaciono-komunikacionih tehnlogija uspela da postane jedna od najrazvijenijih država u svetu.

Ministarka Jasna Matić je istakla da je ovo, nakon sporazuma potpisanih sa Evropskom unijom, jedan od najvažnijih sporazuma koje je Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije do sada potpisalo. Potpisivanje ovog sporazuma ima za cilj blisku saradnju dve države u oblasti telekomunikacija. Uzimajući u obzir izuzetno visok stepen razvijenosti telekomunikacija u Republici Koreji, ministarka je izrazila očekivanje da će Srbiji korejsko iskustvo biti od velike pomoći da ispuni ciljeve predstavljene u okviru strategija razvoja elektronskih komunikacija i strategija informacionog društva, a čije se usvajanje očekuje tokom jula meseca i koje će predstavljati Digitalnu agendu Republike Srbije do 2020. godine.

U narednih nekoliko nedelja, na osnovu potpisanog sporazuma, krenuće se u preciznije definisanje zajedničkih projekata. Na osnovu potpisanog sporazuma Republika Srbija i Republika Koreja će nastojati da unaprede saradnju između biznis sektora, istraživačkih i obrazovanih institucija, kao i vladinih tela i agencija koja se bave telekomunikacijama i informacionim društvom.