Svi vole da se slikaju, pa i računari. Doduše, na malo specifičan način. Recimo, jedna standardna slika (image) sveže instaliranog operativnog sistema Windows 7, toliko je velika, da prelazi nekoliko (desetina) gigabajta. Za sada, ni najmoćniji fotoaparati ne izbacuju te gigapikselne slike, što znači da je Windows 7 bez konkurekcije, ali ovo važi samo dok tu sliku posmatramo kao brojno nadmoćnu kolekciju bajtova (podataka) vezanih za stanje sistema. Kako ovu dragocenu kolekciju podataka prtvoriti u backup system image, saznajte u novom Supertezinom tutorijalu : Create System Image (backup Windows-a 7). Pored ovog, niz zanimljivih tutorijala očekuje vas na blogu Superteza.

Objektno orijentisano programiranje je, u odnosu na početak programiranja, relativno nov pristup. U prvim programima i programskim jezicima, programeri su pisali funkcije koje uzimaju određene argumente i vraćaju određeni rezultat. S obzirom na prirodu programiranja u to vreme, potreba za drugačijim pristupom nije postojala, pa su se zato programeri držali ovog načina, koje se naziva “strukturno programiranje”.
Međutim, kako je složenost kompjuterskih programa i sistema rasla, tako se javila potreba za nekim višim nivoom organizacije – jednostavno, programi su bili previše složeni, a programerima je bilo jako teško da se snađu u okviru velikog broja različitih funkcija, njihovih parametara, rezultata i upotrebe.
Tako se došlo do ideje za objektno-orijentisano programiranje. Ovaj pristup programiranja je umnogome različit od tradicionalnog strukturnog programiranja. Ovde više ne govorimo samo o funkcijama kao gradivnim blokovima, već o objektima – gradivnim blokovima koji mnogo efikasnije prikazuju strukturu složenih programa.

Izvor

Kompletan tutorijal OOP

Nakon preko 100 testiranih telefona u 2010. godini, Mobilni magazin, proglasio je najbolje mobilne telefone. Godinu za nama su obeležili pametni telefoni sa velikim ekranima osetljivim na dodir. Mobilni operativni sistemi su nastavili sa povećanjem u ukupnom udelu na tržištu.

U Srbiji je i dalje najpopularniji Android operativni sistem, zatim slede Symbian, Windows i ovogodišnji novitet Samsung-ova bada. Tokom godine Google je izdavao nove verzije Android OS-a, kod su Symbian i Windows izašli krajem godine u potpuno novim verzijama – Symbian^3 i Windows Phone 7.

Primetno je i dalje povećanje dimenzija telefona, jer korisnici žele da preko svog mobilnog uređaja pristupaju internetu, gledaju video sadržaje, kao i da imaju što veći komfor u „kancelarijskom“ radu. Novi modeli takođe imaju sve bolje i foto module, pa je tako nekoliko proizvođača prikazalo telefone koji mogu fotografisati u rezoluciji od čak 12 megapiksela i snimati video materijal u HD kvalitetu.

Mobilni magazin je ove godine proglasio najbolje telefone u devet kategorija. Takođe, izabran je i gedžet godine, kao i najbolji tech.life brend. Kompanija Samsung je osvojila tri nagrade, a imala je još dvoje finalista u izboru Mobilnog magazina. Finska Nokia je takođe osvojila tri priznanja, dok je HTC osvojio dve nagrade uz troje finalista. LG, Sony Ericsson i Apple su osvojili po jednu nagradu.

Proglašenje najboljih je održano u kafeu „Red Queen“ pred predstavnicima nagrađenih kompanija i novinarima domaćih medijskih kuća.

Prema mišljenju Mobilnog magazina, najbolji telefon godine je HTC Desire – model koji je svakako obeležio ovu godinu. Tajvanska kompanija je cele godine predstavljala kvalitetne uređaje, a model Desire je ostavio najjači utisak. Skladan dizajn i dimenzije, kao i kvalitetan ekran osetljiv na dodir su uklopljeni sa odličnim Android operativnim sistemom, čime je HTC Desire dobio najznačajnije priznanje Mobilnog magazina – „The Phone of the year 2010“.

Ove godine dodeljeno je i posebno priznanje – „Tech.life brand of the year 2010“, koje je otišlo u „ruke“ kompanije Samsung. Broj priznanja i finalista najbolje govore o ovoj kompaniji koja je na svim poljima potrošačke elektronike imala vrhunske uređaje.

Više o laureatima možete pročitati u novogodišnjem broju Mobilnog magazina, kao i na sajtu www.mobilnimagazin.com.

Oni koji duže prate digitalnu foto-scenu sećaju se vremena od pre 6-7 godina kada su se praktično u isto vreme pojavili i do tada najjači predstavnici prosumer klase (oličeni u Canonu Pro 1, Minolti A2, Sony-ju F828 itd.), ali i Canon 300 D čijim rođenjem se nezvanično označava početak ere u kojoj je digitalna SLR tehnika sišla “u narodne mase” tj. postala dostupnija širem krugu zaljubljenika u zvuk zatvarača. To je dovelo i do podele među korisnicima, naročito onim tzv. “naprednim amaterima” kojima je naprosto potreban kvalitetan aparat za porodičnu upotrebu. Deo njih je zagovarao isključivu upotrebu DSLR modela čak i u te svrhe (što u ono vreme nikako nije bio zanemarljiv trošak, čak i za zapadne standarde), dok su ostali ukazivali na prednosti prosumer aparata i činjenicu da su oni svojom univerzalnošću sposobni da zadovolje daleko najveći procenat neprofesionalnih primena. Izgledalo je kao da se auditorijum podelio na dva približno jednaka dela od kojih je svaki zastupao suprotno stanovište.

Od tog doba do danas dosta toga se promenilo, DSLR se ne samo spustio među obične korisnike, nego postao i praktično svakodnevnica, pa se izgubila ta oštra linija koja je delila tadašnje profesionalne aparate oličene u refleksnim modelima od onih namenjenih amaterima, za koje su bili rezervisani kompaktni modeli. Vremenom je sve veće interesovanje za foto-tehniku i pad cena DSLR aparata i prateće opreme sa jedne, a fizička ograničenja prosumer aparata sa druge strane, dovelo do toga da i sama prosumer klasa, a i njene pristalice, značajno izgube na brojnosti čak do te mere da mnogi već godinama predviđaju njen totalni nestanak. Međutim, kao što vidimo, to nije tačno jer, naročito u poslednje vreme, svedoci smo da se prosumer klasa itekako drži na tržištu, čak ima i tendenciju da poveća svoj udeo u njemu.

Praktično sve aparate te (i ne samo te) klase smo testirali, od većih pomenuću odlični Canon SX 20 IS, pa još veći Fuji HS 10, koji su namenjeni onima koji preferiraju maksimalan zum raspon. Sa suprotne strane iste klase nalaze se aparati za one koji žele veliki zum-raspon, ali su im primarne male spoljašnje dimenzije aparata. Njima predlažem da razmisle o Panasonicu TZ 10 ili Canonu SX 210 IS.

Međutim, onima koji u ovoj klasi idu na beskompromisni kvalitet predlažem da zaobiđu mega-zum modele i ograniče se na one sa najnovijom generacijom visokoosetljivih 10 Mp senzora. Oni su ugrađeni u Panasonic LX 5 i Canon S 95 (ovaj drugi je specijalno za one koji žele maksimalni kvalitet u vrlo kompaktnom pakovanju), i njihove domete smo videli. Ko želi da pogleda koliko je to bolje od prethodne generacije aparata iste klase, njihove rezultate može da uporedi sa onim šta je na testu postigao Canon G 10 koji je poslednji model sa senzorom stare generacije od čak 15 Mp.

Test Panasonica LX 5 i Canona S 95 isprva je bio zamišljen da bude veliki uporedni test svih najboljih prosumer modela, ali da bi to poređenje mogli da realizujemo trebalo je dosta čekati da sve aparate okupimo u istom trenutku. Zato smo se odlučili da ga podelimo na dva dela i uključimo i Fuji F300. Prvi deo ste pre par nedelja videli, a preostala su još dva “Golijata” trenutne prosumer klase.

To su dva apsolutno vrhunska modela u kojima je koncentrisano baš sve što trenutna tehnologija u ovoj klasi može da ponudi. Posebno zadovoljstvo čini činjenica da se radi o direktnom duelu top-predstavnika dva najjača brenda, Canona i Nikona (što nije čest slučaj jer znamo da oni najčešće izbegavaju da imaju direktno suprotstavljene modele). Zbog toga ovaj duel ima i veliki simbolički značaj, a čini i značajnu komponentu prestiža u nadmetanju ova dva proizvođača koje bez prekida i bez pravog pobednika traje već nekoliko decenija.

Pogledajmo šta dva najjača svetska foto-imena trenutno nude kao sam vrh svoje ponude kompaktnih aparata:

Osnovni tehnički podaci:

Canon G 12:

• Rezolucija 10 Mp, 3648 x 2736 piksela
• 5x optički zum, (28-140mm ekv.), f2,8-4,5
• Optička stabilizacija
• ISO raspon: 80-3200
• LCD ekran: dijagonala 2,8 inča, 461.000 piksela, potpuno obrtni
• Načini snimanja: potpune manuelne kontrole i mnoštvo scenskih modova
• Video u rezoluciji 1280×720 piksela sa 24 slika u sekundi i zvukom
• Burst mod sa 1,1 snimkom u sekundi, neograničen
• SD memorijske kartice
• Priključak za spoljni blic sa punom komunikacijom aparat-blic
• Napajanje: litijum-jon baterija u pakovanju
• Dimenzije: 112 x 76 x 48mm
• Težina: 400g

Nikon P 7000:

• Rezolucija 10 Mp, 3648 x 2736 piksela
• 7,1x optički zum, (28-200mm ekv.), f2,8-5,6
• Optička stabilizacija
• ISO raspon:100-6400
• LCD ekran: dijagonala 3 inča, 921.000 piksela, fiksiran
• Načini snimanja: potpune manuelne kontrole i mnoštvo scenskih modova
• Video u rezoluciji 1280×720 piksela sa 24 slika u sekundi i zvukom
• Burst mod sa 0,7 snimaka u sekundi, neograničen
• SD memorijske kartice
• Priključak za spoljni blic sa punom komunikacijom aparat-blic
• Napajanje: litijum-jon baterija u pakovanju
• Dimenzije: 114 x 77 x 46 mm
• Težina: 310g

Pročitajte ceo test >>>

Šest godina posle strahovitog tsunamija 26. 12. 2004, završen je nacrt ranog sistema upozorenja na tsunami u Indijskom okeanu na kojem su radile Nemačka i Indonezija. Sistem se skraćeno zove GITEWS (German-Indonesian Early Warning System). Projekat će biti završen 31. 3. 2011, a posle toga će Indonezija prihvatiti punu odgovornost za sistem.

Inovativni tehnički pristup tog sistema zasniva se na kombinaciji različitih senzora, čiji je osnovni zadatak brzo i precizno otkrivanje i analiza zemljotresa uz podršku GPS senzora. Upozorenje na tsunami šalje se najviše pet minuta posle podvodnog zemljotresa, na osnovu raspoloživih podataka iz tri stotine stanica, koje su postavljene u Indoneziji tokom proteklih šest godina. Sistem se sastoji od seizmometara, GPS stanica, merenja plime i sistema plutača. Preko sistema za simulaciju tsunamija, podaci se konvertuju na mapu i upozorenje se šalje ugroženim obalama.

Međutim, zemljotres kod grupe ostrva Mentavaj dvadeset petog oktobra ove godine otkrio je nedostatke upozorenja na tsunami. Prvi talasi pogodili su Severni i Južni Pagaj četiri minuta i četrdeset šest sekundi posle zemljotresa ‒ gotovo istovremeno kad i upozorenje ‒ i odneli približno pet stotina života. Iako je upozorenje primljeno, jednostavno nije bilo vremena za reagovanje. Od upozorenja do prvih talasa na Sumatri prošlo je oko četrdeset minuta, ali ostrva Pagaj poslužila su kao štit.

Važan zaključak je da se, čak i s kratkim vremenom upozorenja, sistem pokazao tehnički i organizaciono funkcionalnim. Od septembra 2007, otkrivena su četiri tsunamija i izdata su upozorenja za svaki. Međutim, stanovnici manjih ostrva moraju proći bolju obuku da bi znali kako da reaguju kad su ugroženi. To podrazumeva ne samo pravovremeno reagovanje posle dobijanja upozorenja, već i ispravno ponašanje pre, za vreme i posle zemljotresa.

Prirodni fenomeni poput tsunamija iz 2004. ne mogu se sprečiti i takve katastrofe će izazivati ljudske žrtve čak i sa savršenim sistemom upozorenja. Ali rani sistem upozorenja može znatno smanjiti žrtve, što i jeste cilj novog sistema.

Izvor: Science Daily

Svi već znaju za hakerski upad na sajt Gawker, čiji je ishod objavljivanje podataka o milion i trista hiljada korisnika na internetu. Ali svi bismo morali da naučimo nešto iz toga. Pre svega da ne koristite istu lozinku za više veb-sajtova. A možda je još važnije da koristite jaku lozinku.

Recimo, čak 2.516 korisnika koji su imali Gawker nalog izabrali su „123456“ za lozinku, dok se 2.188 odlučilo za „lozinku“ (password). Najbolje je da osmislite lozinke koje uključuju kombinaciju malih i velikih slova, brojeva i karaktera kao što su # ili *. Dok ne zapamtite sva korisnička imena i šifre, čuvajte podatke na sigurnom mestu. I poslednje, ali ne najmanje važno, ako koristite javni kompjuter u hotelu ili internet-kafeu, svakako proverite jeste li se odjavili.

Izvor: IT World

HP ProLiant serveri omogućavaju istraživačkim institutima da budu u vrhu svetske liste superkompjutera

BEOGRAD, 24. decembar 2010. – Kompanija HP objavljuje da su HP ProLiant serveri ubrzali sprovođenje istraživanja u tri vodeće naučne institucije, kao i da su im omogućili da uz niske troškove i optimalnu upotrebu energije zadovolje sve veće zahteve za računarskom snagom.

Tehnološki instut u Tokiju, Tehnološki instutu u Džordžiji i MD Anderson centar za izučavanje i lečenje raka, obratili su se HP-u da im obezbedi snažne servere koji će ubrzati ostvarivanje naučnih i medicinskih dostignuća.

Tehnološkom institutu u Tokiju bio je potreban superkompjuter koji može postići vrhunske performanse uz maksimalnu gustinu napajanja. Da bi zadovoljio njihove potrebe HP je napravio svoj prvi sistem snage preko jednog petaflopa – TSUBAME 2.0. Ovaj sistem je projektovan za premenu u oblasti prognoze vremenskih i klimatskih prilika, za simulaciju cunamija i proračune u oblasti dinamike fluida.

Superkompjuter TSUBAME 2.0 zauzeo je četvrto mesto na TOP500 listi. Zahvaljujući energetski efikasnim HP ProLiant serverima i HP-ovom modularnom sistemu hlađenja, TSUBAME 2.0 je jedan od energetski najefikasnijih superkompjutera na svetu.

Keeneland sistem koji se u Tehnološkom instututu u Džordžiji koristi za sprovođenje naučnih istraživanja, zauzeo je 117. mesto na listi. Ovaj sistem je napravljen u sklopu petogodišnjeg projekta vrednog 12 miliona dolara, a koji se realizuje uz podržku National Science Foundation.

Koristeći HP-ovu Unified Cluster ponudu i HP StorageWorks X9000 mrežne storidž sisteme, MD Anderson centar na Univerzitetu u Teksasu, plasirao se na 169. mesto TOP500 liste. HP-ova tehnologija je omogućila centru da iskoristi postojeći mrežni storidž sistem, kao i da kreira fleksibilni, virtuelni rezervoar resursa koji mogu koristiti svi istraživači bez ozbira na njihove potrebe.

HP ima vodeću poziciju na tržištu standardnih serverskih platformi koje obuhvataju HP BladeSystem c-Class i HP ProLiant servere, koji pružaju performanse superkompjutera uz manje zauzeće prostora i manje potrošnje energije. HP-ovi sistemi omogućavaju naučnoj zajednici da zadovolji sve veće potrebe za računarskom snagom uz niže troškove i maksimalnu gustinu.

Nedavno predstavljen HP ProLiant SL390s G7 server trenutno pokreće 11 sistema na TOP500 listi, ali HP BladeSystem c-Class ostaje dominantna arhitektura na listi sa čak 140 sistema.

O rangiranju

TOP500 rangiranje superkompjutera objavljuje se dva puta godišnje, a listu prave istraživači s Univerziteta u Tenesiju, Univerziteta u Manhajmu i NERS centra u Nacionalnoj laboratoriji Lawrence Berkeley. Na listi se nalaze svi superkompjuteri rangirani na osnovu rezultata Linpack N*N testa koji pokazuje brzinu procesora i skalabilnost.

Vipe informacija o HP-ovim rešenjima snažnih performansi potražite na adresi www.hp.com/go/hpc.

Dve ruke, tri kamere, senzori na vrhovima prstiju i različiti izrazi lica čine najupadljivije karakteristike novog robota pi4-workerbot. Približno ljudske visine, ovaj robot može se koristiti u svakom savremenom proizvodnom pogonu, a svrha mu je da pomogne održavanju konkurentnosti evropske proizvodnje.

Workerbot je krunski dragulj istraživačkog projekta PISA, koji je je finansirala Evropska unija s ciljem da unese veću fleksibilnost u masovnu proizvodnju korišćenjem robota u procesu montaže. Na čelu projekta je doktor Dragoljub Surdilović.

Robot je opremljen s tri kamere. Jedna se nalazi na čelu i snima okruženje, dok druge dve služe za nadgledanje. Workerbot može obavljati širok raspon zadataka: od merenja preko neprekidnog nadzora proizvodnog procesa (što je veoma značajno kako bi preciznost bila besprekorna) do montaže. Surdilovićev robot ima dve veoma usklađene ruke i senzore na vrhovima prstiju, te je znatno pogodniji za radni proces od dosadašnjih prototipova.

„Ako se podesi čvrstina stiska, workerbot može da premešta jaja a da ne polomi nijedno“, ističe Surdilović. Čudo od robota ima i više izraza lica. Ako se zadovoljno osmehuje ‒ posao teče glatko. A ako izgleda kao da se dosađuje, to znači da čeka na novo zaduženje i poslovođa može da ubrza proizvodni proces.

Izvor: Science Daily

Po rezultatima istraživanja koje je agencija IDC Adriatic sprovela za hrvatski Poslovni dnevnik, ComTrade je i ove godine zadržao status najveće IT kompanije u regionu Jugoistočne Evrope. Na nedavno objavljenoj listi 100 najvećih IT kompanija nalazi se 18 srpskih preduzeća, zajedno sa 35 kompanija iz Hrvatske i 23 iz Slovenije, a ComTrade zauzima prvo mesto sa prihodom od 231 milion evra u toku 2009. godine (oko 9.3% ukupnog prometa top 100). Rezultati ukazuju da je IT tržište u celini doživelo pad prometa od 14% u 2009. i ima ukupnu vrednost oko 2.48 milijardi evra, dok je istovremeno broj zaposlenih u ovom sektoru opao za 3% u istom periodu i iznosi 13.248. Kao što se moglo očekivati, najveće teškoće je doživeo sektor prodaje IT proizvoda (pad prometa oko 20%), dok su kompanije koje se bave IT uslugama i razvojem softvera prošle nešto bolje (10%).

Na listi 100 najvećih ima čak 59 kompanija koje se bave upravo ovim delatnostima, a na njihovom čelu nalazi se ComTrade koji pokriva 19% tržišta softvera i IT usluga. To jasno ukazuje na stratešku orijentaciju ComTrade-a koji sa preko 1000 programera i 10 specijalizovanih razvojnih centara svojim kapacitetima prevazilazi potrebe regiona i svoje usluge plasira na svetsko tržište, iako u svom sastavu takođe ima poslovne jedinice koje se bave distribucijom IT opreme, sastavljanjem brand-name računara i drugim delatnostima. Na listi se takođe nalazi i 29 distributerskih preduzeća, kao i 12 maloprodajnih kompanija. Pored ComTrade-a, u prvih pet nalaze se hrvatska M-San grupa, regionalni sistemski integrator S&T, slovenački distributer Avtera i globalni gigant IBM.

Izvor: IT TOP 100 Adriatic http://www.poslovni.hr/ostalo/it-top-100-adriatic-166920.aspx

Iako je režiser filma Avatar tvrdio da bi trebalo više filmova snimati 3D tehnologijom kako bi se stalo na put piratskom daunlodovanju, to nije smetalo onima koji su neovlašćeno skidali film s torenta. Džejms Kameron ipak je postigao uspeh na polju piraterije: njegov film bio je najskidaniji ove godine! Čak 16.580.000 puta je skinut samo uz pomoć BitTorrent-a.

„Nikad nije bilo toliko daunlodovanja jednog filma u samo jednoj godini“, objavio je TorrentFreak, veb-sajt koji prati dešavanja na BitTorrent-u. Avatar je potukao prošlogodišnjeg rekordera ‒ verziju filma Star Trek iz 2009, koji je neovlašćeno skinut 10.960.000 puta. Za Avatarom slede filmovi Kick-Ass (11.400.000 daunloda), Inception (9.720.000) i Iron Man 2.

Izvor: IT News