За само четири дана од почетка регистрације, број регистрованих .СРБ интернет домена је прешао 1000. Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС) објављује да је 30. јануара, у 13:42 часова, регистрован 1000- ти .СРБ домен. Истовремено, све смо ближе броју од 70.000 регистрованих .RS домена.

Подсећамо да од 27. јануара власници интернет сајтова у Србији и дијаспори могу да региструју и ћирилички .СРБ домен. Првих шест месеци право регистрације .СРБ домена имаће само власници постојећих или новорегистрованих .RS домена, и то по повлашћеној цени. После тог периода, ћириличке домене моћи ће да региструје свако ко жели, без обзира на то да ли поседује одређени .RS домен.

Ћирилички интернет домен .СРБ је нови, други национални домен Републике Србије, што значи да ће убудуће бити коришћен упоредо са постојећим .RS националним доменом. Национални интернет домен је ознака територијалне припадности и као такав изузетно је битан за дефинисање интернет идентитета свих који живе и раде у Србији.

Детаљне информације на сајту њњњ.срб

Popust na kupovinu tableta Huawei S7, Samsung Tab P1, Samsung P7500 (P4) i HTC Flyer očekuje sve one koji tokom februara postanu korisnici Telenor „Surfuj“ paketa.

Uz paket „Surfuj 30GB“ modeli Huawei S7 Slim i Samsung Galaxy Tab dostupni su po ceni od samo 1 dinara.

Telenorovi „Surfuj“ tarifni paketi omogućavaju neograničen pristup internetu. Nakon što korisnik potroši gigabajte predviđene paketom i dalje ima mogućnost pristupa internetu, po smanjenoj brzini.

Ukoliko korisnik želi da ponovo pristupi Internetu većom brzinom, može aktivirati uslugu „Surfuj brže“ po ceni od 290 dinara.

Zahvaljujući novoj Telenorovoj Pametnoj mreži, čija je brzina protoka Interneta povećana i do pet puta u proseku, korisnici mogu da iskoriste pun potencijal svojih tablet računara i pametnih telefona brzo i efikasno, gde god da se nalaze.

Svi zainteresovani korisnici mogu da iskoriste ovu ponudu u periodu do 29. februara.

Više informacija na sajtu www.telenor.rs.

Naj­no­vi­ji Dell-ov mo­ni­tor UltraSharp U2312HM dos­tu­pan je od po­čet­ka no­vem­bra i na na­šem trži­štu. Ovaj 23-in­čni mo­ni­tor po­se­du­je ve­li­ki broj na­pre­dnih fun­kci­ja, u­klju­ču­ju­ći la­ku ho­ri­zon­tal­nu ili ver­ti­kal­nu ro­ta­ci­ju za či­ta­nje du­gač­kih sa­drža­ja ili Web stra­na. Ako ta­da u­klju­či­te i Text Mode, o­sve­tlje­nje e­kra­na se auto­mat­ski po­de­ša­va na 150 cd/m², ko­ji su po­go­dni za či­ta­nje tek­sta, a uje­dno se šte­di i elek­tri­čna ener­gi­ja.

Dell U2312HM je o­prem­ljen IPS pa­ne­lom ko­ji obe­zbe­đu­je ve­li­ku ra­znov­rsnost bo­ja, uz mi­ni­mal­nu ko­lor­nu de­vi­ja­ci­ju, po­sma­tra­no iz bi­lo kog u­gla. Vi­sok di­na­mič­ki kon­trast od 2.000.000:1 i re­zo­lu­ci­ja 1920×1080 po­go­dni su i za du­ži rad i za gle­da­nje full HD vi­deo-za­pi­sa. Ima­ju­ći na­ve­de­ne ka­rak­te­ris­ti­ke u vi­du, U2312HM je do­bar i­zbor za ra­zli­či­te ka­te­go­ri­je ko­ri­sni­ka, u­klju­ču­ju­ći i za­htev­ne pro­fe­si­onal­ce kao što su ar­hi­tek­te, gra­fič­ki di­zaj­ne­ri, i­zda­va­či, pro­fe­si­onal­ni fo­to­gra­fi… Pri­ tom je i­zra­đen od eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih ma­te­ri­ja­la i ko­ris­ti na­pre­dne me­ha­ni­zme za šte­dnju ener­gi­je.

(Objavljeno u PC#183)

Kompanija Dell, u saradnji sa najvećim distributerom u Srbiji – PIN Computers-om, organizovala je nagradni konkurs pod nazivom „Dell nagrađuje kreativnost – budi drugačiji“. Konkurs je otvoren  7. decembra 2011. i trajao je do 23. januara 2012, a zadatatak je bio da se dizajnira najoriginalnije rešenje poklopca za 15,6-inčni Dell-ov laptop. O najkreativnijim radovima odlučivao je tročlani žiri koji su sačinjavali Dragana Ognjenović, poznati srpski modni dizajner, po obrazovanju slikar u svojstvu predsednika žirija, Tatjana Vičević, produkt menadžer jednog od najuspešnijih Dell-ovih distributera u Srbiji – PIN Computrs-a, i Željko Ivaneža, generalni manadžer Dell-a za Adriatik regiju.

Između nekoliko hiljada radova, žiri je odabrao tri rešenja, koje su poslali Dragan Zorić, Milan Zulić i Aleksandar Stančetić. Najkreativniji rad po oceni Facebook korisnika bio je rad Zorana Cvetkovića.

Na konkurs je stiglo više od 5.800 radova i više od 20.000 glasova putem Facebook-a.

Laptop Dell Adamo XPS biće uručen svakom od nagrađenih autora.

Nagrade će uručiti predsednik žirija Dragana Ognjenović, u svojoj prvoj koncept prodavnici “(52) pedeset dva” u Knez Mihajlovoj ulici 52 u Beogradu.

Proglašenje pobednika i uručenje nagrada održaće se 11. februara 2012. u 13 časova.

Izvor: Dell

Google je smanjio starosnu granicu sa 18 na 13 godina za sve tinejdžere koji žele da se priključe Google+ mreži, čime se izjednačio sa politikom Facebooka. Zajedno sa skidanjem zabrane, najavio je i neke dodatne mogućnosti.

Ako tinejdžer napiše poruku koja se vidi javno, Google će mu to ukazati dodatnim saopštenjem u vidu pop-up prozora, da svako može videti njegov komentar.  Tokom korišćenja Google+ Hangouts-a, ako neko ko nije tinejdžer pristupi krugu, tinejdžer će biti uklonjen iz video čat servisa.
Google uveliko radi na novom Google+ centru za bezbednost, namenjenom roditeljima, učiteljima i tinejdžerima.

Ovim potezom Google želi da poveća svoju bazu korisnika, koja je trenutno oko 90 miliona.

Izvor: Google

Pre­ma pre­dvi­đa­nji­ma kom­pa­ni­je Ericsson, do 2020. go­di­ne će čak 50 mi­li­jar­di ure­đa­ja bi­ti po­ve­za­no u glo­bal­nu mre­žu. U blis­koj bu­du­ćnos­ti i da­lje će be­ži­čno ko­mu­ni­ci­ra­ti ra­ču­na­ri i mo­bil­ni te­le­fo­ni, ali i fri­ži­de­ri i pe­gle, auto­mo­bi­li, kli­ma-ure­đa­ji, tra­fo-sta­ni­ce… Fi­lo­zo­fi­ja „um­re­že­nog dru­štva” (Connected Society), kao i de­mon­stra­ci­ja te­hni­ke ko­ja tre­ba da omo­gu­ći ova­kvu bu­du­ćnost pred­stav­lje­na je no­vi­na­ri­ma na Ericsson-ovom me­dij­skom bri­fin­gu ko­ji je o­držan Stok­hol­mu.

Pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma ove kom­pa­ni­je, pre­ko 50% vla­sni­ka smartphone ure­đa­ja u re­gi­onu ju­žne Ev­ro­pe dan za­po­či­nje sa te­le­fo­nom u ru­ka­ma, još pre ne­go što i us­ta­ne iz kre­ve­ta. Ko­re­ni­te pro­me­ne po­na­ša­nja ko­ri­sni­ka ko­ji za­hte­va­ju po­ve­za­nost uvek i svu­da uti­ru put za no­ve te­hno­lo­gi­je od ko­jih je naj­zna­čaj­ni­ja če­tvrta ge­ne­ra­ci­ja mo­bil­nog broadband-a – LTE. No­vi­na­ri­ma su u Ericsson-ovoj la­bo­ra­to­ri­ji de­mon­stri­ra­ne i mo­gu­ćnos­ti na­sle­dni­ka ove te­hno­lo­gi­je po ime­nu LTE Advanced, ko­ja pod ide­al­nim u­slo­vi­ma pos­ti­že brzi­ne ve­će od 1 Gbit/s. Pred­stav­lje­na je stu­di­ja slu­ča­ja ope­ra­to­ra TDC ko­ji je ne­dav­no u Dan­skoj po­di­gao LTE mre­žu, kod ko­je me­se­čna pret­pla­ta za pa­ket od 25 GB sa­o­bra­ća­ja sa brzi­nom od 80 Mbit/s u downlink-u i 20 Mbit/s u uplink-u i­zno­si oko 60 ev­ra.

(Objavljeno u PC#183)

Petnaesti po redu izbor najboljih domaćih sajtova pokazao je da kvalitet i dalje o(p)staje na vrhu, ali da je za kvantne skokove potrebno još mnogo edukacije, truda, dobre volje, novca… Odabrali smo za vas 50 posebno vrednih Web lokacija i podelili ih u deset kategorija.*

Pedeset Webtastičnih

Gledajući rezultate prethodnih 14 izbora i upoređujući sa dobitnicima ovogodišnjeg priznanja reklo bi se da se neke stvari ne menjaju tokom vremena. Ipak, značajan rast broja korisnika Interneta u protekloj deceniji, ulazak broadband-a, mobilnog Interneta i društvenih mreža u sve pore naše svakodnevice, kao i stabilan rast investicija u domaći Internet, daju nam razloge za umereni optimizam.

Rade se redizajni, unapređuju se koncepti, konkurencija nije nikad bila jača, ali opet neke ključne stvari i dalje nedostaju. Skroman raspoloživi kapital se raspoređuje na već poznate adrese, pa ima malo prostora da se probiju nove ideje i projekti, te da neki novi klinci zauzmu svoje pozicije. Teši nas saznanje da ima puno mladih koji su zainteresovani da svoje ideje i snove ostvare upravo na Internetu. Baš to pruža nadu da ćemo u narednim godinama dobiti i na kvalitetu i na kvantitetu kada je domaći Web u pitanju.

Neverovatna popularnost Facebook-a i proboj Twitter-a i nekolicine blogera na javnu scenu doprineli su da Internet postane tema u svim krugovima, čime se uvećavaju šanse da se ozbiljniji kapital prelije na domaći Web. E-commerce polako hvata zalet, naročito je uspešan C2C segment, a grupna kupovina je u protekloj godini doživela neočekivanu ekspanziju. I upliv elektronskih servisa u državu se povećao, a u narednoj (izbornoj) godini možemo očekivati da se taj trend nastavi. Jasno je da uloga kvalitetnih servisa može imati pozitivne posledice na rast i razvoj domaćeg Interneta, kao što su u prethodnoj godini uticale društvene mreže.

I pored sve dobre volje i gomile energije koja se ulaže, oseća se hroničan nedostatak ulaganja svežeg kapitala. O kojem redu veličine je reč govori i podatak da se kod nas tržište online oglašavanja, od kojeg živi većina Web sajtova, u najoptimističnijim procenama svodi na ispod 10 miliona evra, dok susedna Mađarska u ovoj industriji okreće 10 puta više novca. Dokle god se finansijska situacija ne popravi i ne preokrene u korist domaćih Internet preduzetnika, male su šanse da ćemo iduće godine imati značajno drugačiju listu Top 50 .RS sajtova. Do tada pogledajte koje smo sajtove ove godine proglasili za najuspešnije.

Sledeća strana -> Društvo

* – Nakon pobednika kategorije, nagrađeni satovi predstavljeni su abecednim redosledom

Од 27. јануара власници интернет сајтова у Србији и дијаспори могу да региструју и ћирилички .СРБ домен. Првих шест месеци право регистрације .СРБ домена имаће само власници постојећих или новорегистрованих .RS домена, и то по повлашћеној цени. После тог периода, ћириличке домене моћи ће да региструје свако ко жели, без обзира на то да ли поседује одређени .RS домен.

Корисници Интернета треба да знају да уопште није потребно писати “www” испред ћириличке адресе сајта. То је остатак првобитне праксе у писању интернет адреса, јер и сви постојећи сајтови са латиничким доменима раде и без “www”, ако су правилно подешени сервери на којима се налазе.Ћирилички интернет домен .СРБ је нови, други национални домен Републике Србије, што значи да ће убудуће бити коришћен упоредо са постојећим националним доменом .RS. Практично гледано, један исти интернет сајт моћи ће да буде видљив на обе адресе, и .СРБ и .RS, уколико то његов власник жели и тако подеси свој сервер.

После руског ћириличког домена .РФ, наш .СРБ је други интернет домен на свету на ћириличком писму који је могуће регистровати. Део је породице домена са интернационализованим називима (Internationalized Domain Name – IDN), односно домена чији називи нису написани енглеским алфабетом. Свој IDN на националном писму већ имају највеће државе и народи света – Русија и Кина, као и много арапских и далекоисточних земаља.

Национални интернет домен је ознака територијалне припадности и као такав изузетно је битан за дефинисање интернет идентитета свих који живе и раде у Србији. Захваљујући особености српске ћирилице да једном гласу одговара једно слово, адресе .СРБ домена ће се, за разлику од мноштва домена чији су називи на енглеском алфабету, недвосмислено изговарати управо онако како су и написане. Стога је и слоган кампање за популаризацију коришћења .СРБ домена “Линкуј као што говориш!”.

Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС), поводом почетка регистрације .СРБ домена, организовао је конференцију за новинаре у Дому интернет домена Србије. Јасна Матић, државна секретарка за Дигиталну агенду, је уверена да је ћириличко писмо важан елемент нашег идентитета и да је битно очувати могућност његовог коришћења и на Интернету. Институције које су међу првима регистровалe ћирилични домен су: Председник Републике – председник.срб, Влада Републике Србије – влада.срб, Управа за дигиталну агенду – дигиталнаагенда.упр.срб, Град Београд – београд.срб, Радио-телевизија Србије – ртс.срб. Јасна Матић је изразила очекивање да ће и друге институције, праћене њиховим примером, регистровати и користити ћирилички домен. Мирјана Тасић, саветница за стратегију и развој РНИДС-а, је изложила процес који нас је довео до овог тренутка, до почетка регистрације .СРБ домена, осврнула се на битне одлуке и датуме у протекле две године, као и на техничке и организационе услове које смо морали да испунимо да би нови национални интернет домен постао видљив на Интернету. Лингвиста мр Владо Ђукановић сматра да ће ћирилица на онај део Интернета који настаје у Србији вратити сва слова наше азбуке, јер људима не би требало да буде довољно 21 слово интернационалне латинице да би писали српски.

Регистрација .СРБ домена за крајње кориснике (регистранте) обавља се преко овлашћених регистара (најчешће су то интернет провајдери) који поседују овлашћење РНИДС-а.

Детаљне информације на сајту њњњ.срб

Februar je mesec u kome žiri časopisa PC Press već tradicionalno proglašava WebTop50 pobednike. Pored ovog događaja koji uvek privlači veliku pažnju čitalaca, novi PC Press donosi informacije o tome kako vašu kuću možete učiniti pametnijom uz pomoć ICT tehnologija, kako unaprediti poslovanje korišćenjem Cloud tehnologije, a tu je i niz prikaza zanimljivih uređaja: ASUS Transformer Prime, Toshiba Qosmio F750-10M, Samsung S24A850 sa novim PLS ekranom, tablet BlackBerry PlayBook, smartfon Motorola RAZR, LG LW980S televizor, Canon PowerShot G1 X fotoaparat, NEC 3D projektor… Iako se radi o vrhunskim uređajima, tek nas čekaju prava iznenađenja predstavljena na sajmu CES.

	Pedeset Webtastičnih Pe­tna­es­ti po re­du i­zbor naj­bo­ljih do­maćih saj­to­va po­ka­zao je da kva­li­tet i da­lje o(p)sta­je na vrhu, ali da je za kvan­tne sko­ko­ve po­treb­no još mno­go edu­ka­ci­je, tru­da, do­bre vo­lje, nov­ca… Pred­stav­lja­mo 50 naj­bo­ljih do­maćih Web saj­to­va po i­zbo­ru na­še Re­dak­ci­je.
	Kuća pod kontrolom Iako se o nji­ma već go­di­na­ma go­vo­ri, pro­jek­te „pa­me­tnih kuća“ čita­oci najčešće u­bra­ja­ju u fu­tu­ris­ti­ku ili čak naučnu fan­tas­ti­ku. No­ve ge­ne­ra­ci­je kućne elek­tro­ni­ke su nas, go­to­vo ne­pri­me­tno, na­vi­kle na fun­kci­je auto­mat­ske kon­tro­le, pa se na­meće pi­ta­nje ka­ko tu auto­ma­ti­ku uje­di­ni­ti… i stan­dar­di­zo­va­ti.
	Do oblaka u dva koraka Cloud je na­ša sa­da­šnjost i bu­dućnost, pa je pra­vi tre­nu­tak da počne­te se­obu svog po­slo­va­nja „u o­blak“. Kre­ni­te pa­žlji­vo, ko­rak po ko­rak, a mi vas upo­zna­je­mo sa prva dva, ko­ja su uje­dno i naj­pro­ble­ma­tični­ja.
	ASUS Transformer Prime Hi­brid ta­ble­ta i netbook‑a, ASUS Transformer, iza­zvao je već u prvoj ver­zi­ji ve­li­ko in­te­re­so­va­nje. Sa­da je sti­gao na­sle­dnik na­zvan Prime, kom­bi­no­va­ni računarčić ko­ji pri­ka­zu­je Android 4.0 u naj­lep­šem sve­tlu.
	Toshiba 3D laptop bez naočara Qosmio F750‑10M ima na e­kra­nu do­da­tni sloj Active lens, ko­ji eli­mi­ni­še po­tre­bu za 3D naočari­ma, a po­moću ka­me­re o­dređuje po­zi­ci­ju gle­da­oca i pri­la­gođava mu 3D pri­ka­z. Ka­ko to fun­kci­o­ni­še u prak­si?
	Kindle na dodir Amazon, vo­deći pro­iz­vođač eBook čitača, i­zba­cio je če­tvrtu ge­ne­ra­ci­ju uređaja, do­pu­niv­ši pa­le­tu pro­i­zvo­da sa ne­ko­li­ko ver­zi­ja i uvo­deći e­kran ose­tljiv na do­dir. Da­kle, da li iza­bra­ti Kindle Keyboard ili Kindle Touch?
	Samsung: Iznad HD rezolucije Samsung S24A850DW je prvi mo­ni­tor kod ko­ga se sli­ka is­crta­va no­vom PLS ma­tri­com s po­za­din­skim LED o­sve­tlje­njem. Da vi­di­mo ka­ko se te­hno­lo­gi­ja ko­ja je pro­sla­vi­la Galaxy Tab 10.1 po­ka­za­la u desktop sve­tu.
	RIM PlayBo­ok: Po­sle po­sla Ima li na trži­štu ta­ble­ta mes­ta za još je­dnog ve­li­kog i­grača? BlackBerry sma­tra da ima, am­bi­ci­o­zno pred­stav­lja­jući mo­del PlayBook, čiji na­ziv aso­ci­ra na pri­me­ne ko­je do sa­da ni­su bi­le spe­ci­jal­nost kom­pa­ni­je RIM.

Wikipedia na srpskom je­zi­ku do­bi­la je svoj 150-hi­lja­di­ti čla­nak 20. no­vem­bra u 5 ča­so­va i 32 mi­nu­ta. Ju­bi­lar­ni čla­nak je o Os­ka­ru Šin­dle­ru, po­zna­tom spa­si­ocu Jev­re­ja to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta i oso­bi po ko­joj je snim­ljen film „Šin­dle­ro­va lis­ta”.

O­sno­va­na u ja­nu­aru 2001, Wikipedia je naj­ve­ća i naj­sav­re­me­ni­ja en­ci­klo­pe­di­ja na sve­tu i tre­nu­tno ima pre­ko 17 mi­li­ona čla­na­ka na pre­ko 280 je­zi­ka. Sa oko 500 mi­li­ona pre­gle­da dnev­no ona je pe­ti naj­po­se­će­ni­ji sajt na In­ter­ne­tu. Wikipedia na srpskom je­zi­ku je tre­nu­tno 28. po bro­ju čla­na­ka i naj­ve­ća na bi­lo kom ju­žno­slo­ven­skom je­zi­ku, kao i naj­ve­ća en­ci­klo­pe­di­ja na srpskom je­zi­ku uop­šte, za­hva­lju­ju­ći se­dmo­go­di­šnjem ra­du vi­še hi­lja­da ure­dni­ka-en­tu­zi­jas­ta. Svi član­ci na srpskom je­zi­ku se mo­gu pre­gle­da­ti na a­dre­si sr.wikipedia.org.

(Objavljeno u PC#183)