Kako zvuči automobil… iz ljudskih grla.

Simpatična ideja koja bi pomogla da Srbi “zdravije” prihvate ograničenja koja nameće novi Zakon o saobraćaju!

Bar bi u Indiji znali da cene znanje koje sam stekao!

Verovatno većina onih  koji padnu na ispitu uvek negoduju. E, pa i ja ću. Nisam napravio ni jednu veliku grešku. Nisam prošao kroz crveno, nisam propustio da stanem na STOP, nisam ni imao priliku da ne propustim pešaka… Ali, da krenem redom.

Na dopunskom času, dan pred ispit, instruktor mi je pokazao kako se završava vožnja posle ispita. Onaj ko izdaje komandu reći će: „parkirajte i obezbedite vozilo“. Odgledati klasično udesno i uz desni migavac zaustaviti vozilo. Menjač se prebacuje u prvu, diže ručna i gasi se motor. Tada ćete biti zamoljeni da izađete iz vozila. To izlaženje takođe ima pravila – obavezno odgledati u levo i preko ramena, pa tek onda otvoriti vrata. Skrenuta mi je pažnja da ništa ne komentarišem mimikom sa ostalim učesnicima polaganja i da sačekam da mi “trubnu“. Tada, ulazim u vozilo i slušam presudu.

Polaganje vozačkog

Dan ispita, 4.12.2009. (petak) – ni malo ne liči na uobičajen petak. Neka napetost ipak postoji. Vreme je tmurno. Autobusom sam stigao do poligona i već uočio grupice, uglavnom dece, koja su se skupljala oko svojih vozila i instruktora. Moj instruktor je došao malo kasnije i našeg Golfa parkirao u početni položaj. Došla su dva policajca sa tefterima. Pratio ih je jedan čovek  u “civilu“. Želeo sam da prvi krenem kako bih skratio muku koju stvara čekanje, ali je u vozilo ušla neka starija žena koju nisam ranije uočio. Dakle, nisam sam. Ima i mojih vrsnika:) Jedna od devojčica iz grupe kojoj sam se priključio mi je nakon kraćeg razgovora rekla da je mislila da sam instruktor.

Kod sledećeg postavljanja Golfa ušao sam ja. Zapravo, ponudio sam se! Dobio sam dozvolu od milicionera da krenem. Poligon sam odradio bez greške. Nakon parkiranja vozila, pozadi su seli milicioner i onaj u civilu, a pored mene je seo jedan mlađi instruktor iz moje škole. Rečeno mi je da će on govoriti kuda se ide i da se, dok ne kaže drugačije, uvek ide pravo.

Vezao sam pojas, odgledao poglede ulevo, dao migavac, spustio ručnu i krenuo. Na samom izlazu sa poligona stao sam kod znaka STOP a potom krenuo dalje. Pogledao sam i na jedno sokače sa desne strane jer i sa njega izlaze vozila i tada mi je rečeno da idemo desno. Počeo sam da se penjem ulicom koju sam i priželjkivao na ispitu. Očekivao sam da me tu, zbog uzbrdice isključe i poteraju da krenem sa ručnom, ali to se nije desilo. Sve bočne ulice dobro sam osmatrao i došao na vrh stajući pred trouglom. Komanda je glasila da idemo levo. Zbog nepregledne raskrsnice prebacujem u prvu i milim u nameri da se uključim. Skrećem levo i posle desetak metara dobijam komandu “polukružno na sledećoj raskrsnici”. Odgledam levo, dajem levi migavac i stajem na crveno svetlo koje se u međuvremenu pojavilo. Na zeleno krećem prvom da bih polukružno odradio bolje, na pravom mestu okrećem i gledam preko ramena kod uključenja. Volan sam već počeo da odmotavam da ne bih prešao na suprotnu traku. Prebacujem u drugu i nastavljam pravo. Sledi komanda da skrećemo desno (dakle u ulicu iz koje sam malopre izlazio). Kako ona vodi ka poligonu, prvi put sam pomislio da se bliži kraj mukama i da sam položio. Čak sam bio i zadovoljan. Spuštam se niz dvosmernu ulicu desnom kolovoznom trakom. Uz desni trotoar se ka vrhu ulice (po kolovozu) penje neki pešak. Toliko je desno da me ne tera da menjam pravac vozila. Ide po kolovozu ali daleko od mene. Niko ništa ne komentariše iako sam osetio neko komešanje. Prolazim zatim i pored čoveka i žene koji se takođe penju uz ulicu kolovozom kojim se ja spuštam. Ni oni ne zahtevaju da pomerim vozilo ulevo. Mislim da su više od metar desno. Kada sam ih prošao milicioner je rekao, “…već drugi put terate pešake da vam se sklanjaju udesno. Ne valja ovo…“. Čovek iz škole koji sedi do mene daje mi komandu da skrenem levo na poligon i komentariše kako se i u takvim slučajevima odrađuju pogledi i daje levi migavac kao kod svakog obilaženja. Rekao sam da nisam morao da prelazim srednju liniju kolovoza, ali nisu mi ništa odgovorili. Parkiram vozilo na poligonu, gasim motor i podižem ručnu. Očekujem da mi kažu da izađem, ali oni izlaze pre mene. Onom čoveku u civilu saopštavaju da postavi vozilo opet u početni položaj. Stojim po strani. Niko me od njih ne konstatuje. Niko mi ništa nije rekao. Posle kraćeg čekanja prilazim instruktoru koji je sedeo uz mene. Tek tada mi kaže da nisam položio, očito misleći da sam to trebao sam da shvatim. Milicioner koji je već u razgovoru sa sledećim kandidatom okreće se, misleći da imam neki prigovor. Kada je shvatio da samo želim informaciju o tome šta se desilo, dodaje kratko i kako dolikuje “slobodni ste“.

Epilog

Prelazim travnjak poligona kao izgubljen i krećem ka autobuskoj stanici. Iako sam bio pomalo napet, nisam imao tremu niti sam se plašio bilo čega. Mislim da sledeći put neće biti čak ni napetosti. Samo povećena doza inata.

Igra se nastavlja. Siguran sam da ću u nekom od narednih pokušaja “pogoditi” dan kada ću postati “pravi” vozač.

SHEMA MOGA PADA (kliknuti za veći prikaz)

Opušteno sam dočekao testiranje znanja. Shvatio sam logiku rešavanja “raskrsnica“ i dobro naučio sve saobraćajne znake (to vuče najviše poena – pet po pitanju). Samo je delimično razumljivo što se saobraćajni znaci nude na prepoznavanje u samo jednom pitanju. Ako se napravi greška kod samo jednog znaka, poništava se bodovanje celog zadatka. Situacije sa pravilima prestrojavanja, parkiranja i zaustavljanja “teški“ su 3 poena, dok su preostala teorijska pitanja i prva pomoć rangirani sa dva ili jednim bodom. Dakle, greška na jednoj raskrsnici i na par običnih pitanja i – padate test. Zvuči mi preterano strogo.

Vežbajući prethodnih dana, shvatio sam da se većina grešaka provuče zbog brzopletosti, neprepoznavanja (neuočavanja) detalja na slici i stupidnosti samih pitanja. Onaj ko je za potrebe programa skenirao prave testove nije znao da Descreening opcijama ispegla štamparske bojene tačkice pa je nekada potreban napor da bi se uočilo vozilo sa pravom prvenstva (milicija, ambulanta, vatrogasci) i da bi se shvatilo da li im radi svetlosna signalizacija. Migavci na vozilima  i svetla na semaforima docrtavani su flomasterima, a efekat svetlosne signalizacije na povlašćenim vozilima crticama plave hemijske olovke. I prepoznavanje šinskog vozila je otežano. Na svu sreću, na samom testiranju slike su bile mnogo bolje, pa kritika pada uglavnom na priređivače programskog paketa koji se distribuira.

Test sam uradio vrlo brzo ali uz maksimalnu koncentraciju na tekst svakog pitanja. Policajac me je zamolio da izađem i sačekam rezultate. Primetio sam da preko šablona sa rupicama proverava odgovore. Nakon završetka testa (45 minuta), pozvani smo unutra i saopšteno nam je ko je položio. Mogli smo da izađemo i zakažemo dalje polaganje vožnje, dok je ostalima podeljen test kako bi videli gde su grešili. Mislim da, od petnaestak testiranih u mojoj grupi, njih pet nije prošlo.

Test

Test ima 4 strane. Prve dve su pitanja sa slikama (situacije, raskrsnice, znaci) dok su poslednje dve teorijska pitanja i prva pomoć. Na poleđini svake strane učesnik testa mora da upiše poseban broj koji mu je za te potrebe dodelila škola, ime i prezime, kao i broj lične karte i mesto polaganja. Policajac potom odlazi do svakog polaznika i proverava lične karte. Nakon toga је objašnjeno da se ništa ne sme podebljavati ili brisati, i da se takvi odgovori neće računati. Setio sam se i saveta instruktora da je poželjno cifru 4 pisati kao Ч da se ne protumači kao jedinica koja je naknadno prepravljana. Slično važi i za broj 7 koji bi trebao da ima crticu po sredini (7).

Raskrsnice

Za rešavanje situacija na raskrsnicama procedura je sledeca:

1. Ustanoviti da li je raskrnica regulisana znacima ili svetlosnom signalizacijom.
2. Ako svi imaju semafor sa trepćućim žutim svetlom (pojačana opreznost) računati kao da je raskrsnica neregulisana.
3. I ako nije i ako jeste regulisana uočiti da li u kombinaciji učestvuje neko vozilo sa pravom prvenstva (policija) i/ili šinsko vozilo (koje sam nekada zvao tramvaj). Ako i navedena vozila učesvuju u datoj kombinaciji, prvenstvo ima vozilo sa pravom prvenstva a tek onda šinsko vozilo. Posle idu ostali.
4. Kod neregulisanih raskrsnica, nakon postupka u tački 3, primenjuje se pravilo desne strane. Na kružnom toku polazi se od najdešnje kolone vozila ako nema ulica sa pravom prvenstva.
5. Kod regulisanih raskrsnica, prvo razmotriti prisustvo vozila iz tačke 3, a potom rešavati prvo ona vozila koja se nalaze na kolovozu sa pravom prvenstva ili na kolovozu na kome “važi“ zeleno svetlo.
6. Ako signalizacija na vozilima sa pravom prvenstva nije upaljena onda ta vozila tretirati kao obična.

Evo dva primera. (Slika 6): Prvo treba primetiti da je jedan kolovoz pod pravom prvenstva a drugi pod trouglom. Onda treba prepoznati onog jadnička pod brojem 4 koji predstavlja vozilo za pravom prvenstva (to sam ustanovio pomoću lupe – radi mu svetlo na krovu). On ide prvi, a potom ostala vozila po pravilu desne strane i to sa kolovoza sa pravom prvenstva. Potom idu i ostali. Jednostavno!

(Slika 7): Kružni tok vas u ovom haosu od slike sprečava da odmah uočite da ipak jedan kolovoz ima pravo prvenstva (videti znake)! Nema specijalnih vozila. Prvo se rešavaju samo vozila iz ulice sa pravom prvenstva i to po pravilu desne strane a onda ostali. Rezultat vidite na slici.

Pravila ponašanja, pozicije i prestrojavanja

Za utvrđivanje šta je pravilno u ponašanju na ulici ipak treba prelistati knjigu. Za odlučivanje su bitni i neki podaci koji se, jednostavno, moraju znati. Ono što se ovde izdvaja bilo bi:

1. Vozilo ima prva da se krece u pravcu “strelice kretanja” ukoliko na njegovoj saobraćajnoj traci to dozvoljava nacrtana “znak-strelica” (i to je saobraćajni znak, ali horizontalni).
2. Pravilno pozicionirano vozilo za skretanje ulevo, u jednosmernoj ulici, je pozicioniranje krajnje levo.
3. Pravilno pozicionirano vozilo za skretanje nije ono koje gazi pešački prelaz.
4. Parkiranje nije dozvoljeno bliže od 5 metara od ivice susednog kolovoza ili 15 metara u odnosu na, recimo, gradsku autobusku stanicu.
5. Pešaci uvek nepravilno prelaze onda kada ne idu najkraćim putem i ako su van pešačkog prelaza.
6. Preticanje na raskrsnici je dozvoljeno ako je regulisana, ali ima i pitanja u kojima je odgovor – ako se time ne ugrožava saobraćaj…(!?!) Ovo dobro proveravati u radu sa DVD testovima.
7. Pravo prvenstva na suženom delu puta se često javlja. Ako nema znaka, prednost imaju oni koji idu uzbrdo ili su puni teretom ili imaju priključno vozilo kojim je teško manipulisati unazad. Prednost nemaju oni koji na svojoj strani imaju proširenje na putu na koje se mogu skloniti.
8. Ako uzbrdica nije faktor zapetljavanja, a nema “znakova pored puta“ obično čeka onaj na čijoj je strani prepreka.
9. Kamioni treba da se kreću uz desnu ivicu kolovoza na većim putevima a ne uz središnu liniju.
10. Pešaci, motorcikli i zaprežna vozila ne smeju na autoput.
11. Ako prevoz putnika “radi” po sredini šireg kolovoza, zbog izlaska putnika na ulicu, vozila koja nailaze moraju da se zaustave.
12. Ako prevoz putnika ide uz levu ivicu kolovoza, ostala vozila treba samo da prilagode brzinu.
13. Obratiti pažnju da li su linije na kolovozu isprekidane (dozvoljeno preticanje) ili su pune.

Za brzoplete

Evo par primera u kojima se lako može pogrešiti.

Slika 1: Da li je dozvoljeno preticanje? Opcija ponuđena na nepreglednom delu puta koji asocira na NE. Dodat je još i znak opasna krivina tek da zaplaši. Zapravo, preticanje je dozvoljeno jer svaka kolovozna traka ima po dve saobraćajne trake.

Slika 2: Da li vozilo sa pravom prvenstva treba da propisti automobil? Kada uspete da prepoznate koje je to vozilo, opet asocirate na NE, jer to je (BRE) vozilo sa pravom prvenstva ALI samo kada ima uključenu svetlosnu signalizaciju. Tek tada primetite da oko svetla na krovu nema crtica hemijskom olovkom. Dakle, TREBA da propusti automobil jer mu dolazi sa desne strane.

Slika 3: Vozači iz ulice pod zelenim svetlom (sa gornje strane slike) vide da je preko raskrsnice gužva i ne stupaju na nju (što je pravilno). Onda sledi pitanje: “Da li vozač zelenog automobila može da skrene levo?“ Zašto ne bi noglo u toj situaciji? Tek onda uočavate da je on u saobraćajnoj traci koja nije predviđena za skretanje levo (znak na asfaltu iza njega).

Slika 4: Da li je motociklista dužan da propusti automobil, tramvaj ili oba vozila zajedno? Kladim se da kasno uočite da su motociklista i automobil u ulici sa pravom prvenstva. Možda ne znate da je i šinsko vozilo dužno da stoji na znaku (trouglu) koji najavljuje ulicu sa pravom prvenstva. Dakle, motociklista treba da propusti samo automobil jer mu dolazi sa desna.

Slika 5: Vi čujete samo “Da li je vozilo ispravno parkirano?“, vidite po znaku da je to opasan prevoj i odgovarate sa NE. Tek onda procitate da pitanje glasi “Da li je, prema oznakama na kolovozu, vozilo ispravno parkirano?” I dalje vam nije jasno? Oznaka na kolovozu ukazuje da su na strani te saobraćajne trake isprekidane linije. Dakle, dolazeća vozila mogu ga (kao parkiranog) preticati pa je zato ISPRAVNO parkiran.

Ja i dalje smatram da je ovo opasna pozicija (pritom zapletena), pa test pitanje poigrava (nepotrebno) na granici logike!

Teorijska pitanja

Po meni najsporniji deo testa. Puno pitanja kao da je zalutalo sa testa za C ili D kategoriju. Mislim da nisam ništa pametniji od saznanja da je laka prikolica teška 750 kilograma, da kruta veza kod šlepanja može biti i kraća od 3 metra a posebno da se vozilo na motorni pogon kreće snagom sopstvenih motora (!?!). Sledi set pitanja o boji prednjih i zadnji svetala. Pravo da vam kažem, bilo bi mi svejedno da je neko odlučio da budu žuta ili bela. Tu su zalutala i pitanja o svetlima za maglu koja, pritom, po zakonu nisu obavezna. Ali zato pitanja tipa “…koliko baca prednje za maglu a koje boje je zadnje svetlo za maglu…”, su ipak pitanja koja vam otkinu po par poena. Slede i moje omiljeno pitanje: “…koliko je maksimalno dozvoljeno dodati priključnih vozila vučnom vozilu..”!?

Sa druge strane, odgovori na neka pitanja nisu dovoljno egzaktna (pa time ne zaslužuju da učestvuju u bodovanju). Na primer, “…rastojanje između vozila koja se mimoilaze treba da bude dovoljno za bezbedno mimoilaženje”. Ili, “…odstojanje iza drugog vozila treba da bude dovoljno da ne ugrožava bezbednost saobraćaja”. Deo nepotrebnog znanja stigao je i od pitanja: “…u zatvorenom prostoru motornog vozila koje se ne može otvoriti iznutra mogu se prevoziti lica samo u vozilima unutrašnjih poslova i oružanih snaga”!

Ako nekada budem radio u parking servisu ili postanem sudija za prekršaje mnogo će mi značiti i saznanje da se zaustavljanje vozila duže od 15 minuta smatra parkiranjem, a kraća minutaža smatra zadržavanjem.

Prva pomoć

Teško je izraziti neko negodovanje ovim pitanjima jer je očigledan njihov značaj u situacijama kada se, kad zatreba, nekome može stvarno pomoći. Strašna mi je sama pomisao da ovim stepenom znanja nekome mogu pomoći, posebno kada svako pitanje podrazumeva da prvo prepoznam šta je povređeno. Mislim da je to neozbiljna mešavina sofisticiranog zanata  i amaterizma. Voleo bih da znam da li bih nenamernom nestručnom pomoći mogao zakonski odgovarati. Mislim da bi se zaustavljanje krvarenja i imobilizacija mogli izdvojiti kao jedine važne stvari. Bojim se da reanimacija i pomeranje povređenog zahteva profesionalce. Nadam se da nikome nećemo duvati u nos ili masirati srce. Šta da kažem – učite.

Ako dobijete bilo koje pitanje tipa: “…šta raditi ako pred put osetite glavobolju i td.”, uvek birajte najgluplji odgovor u kome stoji ono “obratite se lekaru”. Nećete pogrešiti.

Polaganje vozačkog zakazano je za 4.12.2009. Platio sam još 3.000 dinara za taj čin i još 2.400 dinara za dva dodatna dvočasa. Cena za vožnju Golfom poskupela je sa 530 na 600 dinara.

Kalkulacija dosadašnjih troškova je:

Lekarsko uverenje =    2.300 din.

40 časova X 530 din. =  21.200 din.  (obavezni časovi)

4 časa      X 600 din. =    2.400 din. (dopunski časovi na moj zahtev)

Test znanja =    3.000 din.

Test vožnje =    3.000 din.

UKUPNO = 31.900 din. (340 evra)

Jedva čekam da se ovo završi. Zamorno je! Počeo je da se javlja i ničim izazvan inat. Tri meseca su me budili rano, kritikovali i nadgledali, i uzeli pare koje bi se uz mali dodatak mogle pretvoriti u manji laptop.

Nemam strah od polaganja…

… i to me brine!

Poslednja dva časa, zakazana po prvu put u terminu od 22 časa, bila su posvećena noćnoj vožnji. Spomenuta su ponovo sva svetla na vozilu i podaci o njihovoj boji i dužini “bacanja”. Podsetio sam se kako da prepoznam kada je dugo svetlo uopšte uključeno – plava lampica na tabli. Razmotrili smo skoro sva pitanja sa testa koja se tiču ove oblasti.

Vožnja je počela u prepoznatljivoj atmosferi – mraku, jer su mi termini za vožnju uglavnom počinjali u 6 sati. Posle kraće vožnje po Zvezdari bio sam iznenađen pitanjem – umem li da se odvezem do svoje kuće?! Shvatio sam da mi je, po prvi put, obećan završetak vožnje na dogovorenoj adresi. Mislio sam da će se to podrazumevati kada sam se upisivao u školu, ali je gužva zbog novog zakona brzo raspršila takve želje.

Jedva sam dočekao ovaj predlog da se sam odvezem kući. Stvarno mi je veliki pritisak na svim časovima predstavljala činjenica da sam stalno pod komandama koje me dekoncentrišu u opažanju saobraćajne signalizacije, kao i činjenica da nikada tačno ne znam gde idem. Dakle, na jednom dvočasu sam pod pritiskom koji “vozač u civilu” doživi za celu nedelju.

Sve se odigralo kako sam i očekivao. Instruktor je obećao da ništa neće pričati.

O, lepe li tišine. Podigao sam pogled, oborio svetla i krenuo domu svom. Nisam napravio ni jednu grešku i to mi je kasnije i potvrđeno. Kada sam se skoro primakao svom soliteru, zamalo da skrenem uličicom kojom su me kolege mesecima vraćale sa noćnih korektura. Tek sam večeras video da je kretanje u tom smeru zabranjeno. Na vreme sam pošao drugim putem i ubrzo se parkirao ispred zgrade.

Čuo sam da instruktor smatra da sam spreman za polaganje i testova i vožnje. Pošto sam prošli put platio 3.000 dinara za testiranje znanja, saopšten mi je termin polaganja – 30.11.2009. Ponuđena mi je i mogućnost uzimanja nekoliko dopunskih časova, ukoliko se termin za polaganje vožnje nakon položenog testa znanja oduži.

Obuka je trajala od 07. septembra do 27. novembra, dakle, skoro tri meseca.

Ne moram više da ustajem u 5 sati.

Počinjem da se ozbiljnije bavim testovima koje sam kupio u školi. Materijal se sastoji od knjige “Putokaz“ Janka Paroškaja i pripadajućeg CD-a. Ponuđen mi je i drugi CD koji sam, kao nezavisan skup testova takođe kupio (bio je narezan na prazan medijum i ispisan flomasterom). Slučajno sam pre konačnog pozdrava čuo da su testovi po kojima treba da vežbam upravo oni narezani na taj no-name medij.

Sažetak svih dosadašnjih časova sa kratkim komentarima

Došlo je vreme da odradimo pretposlednju temu ove četrdesetčasovne vožnje – autoput.

Počelo je pričom o specifičnostima autoputa, znacima koji se tu mogu pojaviti i praktičnim savetima o ponašanju. Na autoput smo se uključili lako i to preko saobraćajne trake za ubrzavanje. Sledile su komande za davanje gasa i prelazak u veću brzinu. Stigli smo tako i do pete. Prešli smo Gazelu i brzo se, posle  jedne pumpe, isključili sa autoputa. Prestrojavanje je bilo neprijatno zbog velikog broja vozila i poprilične brzine. Kod komande da iz pete pređem u četvrtu instiktivno sam počeo da pomalo kočim “ne bih li prethodno prilagodio brzinu za takvu promenu nadole”, ali sam tu čuo da se ne autoputu NE KOČI zbog takvih stvari, i da se kod takvih brzina ta promena može odraditi odmah.

Inače, osećao sam se neprijatno, i pri takvim brzinama i u tim okolnostima su mi čak i velike table sa objašnjenjima pravaca prosto proletale pored i iznad glave. Imao sam osećaj da ću, ako brzo ne pronađem izlaz, ubrzo stići u Mađarsku. Naravno, isključili smo se na petlji kod arene (to je inače kružni tok) i preko Brankovog mosta vratili u stari deo grada.

Na našoj periferiji smo odradili još nekoliko polukružnih okretanja i gotovo…

Za poslednja dva časa najavljena je tema “Noćna vožnja”, a termin po prvi put zakazan za 22 časa. Čuo sam da milicija voli da zaustavi takve vožnje i da proveri vreme u kome su započete. Za mala odstupanja spremni su da kažnjavaju instruktore sumama i od 50.000 dinara. Ako termin slučajno pređe ponoć, smatra se da je to novi DAN (zamislite… ), što vuče neke druge neprijatnosti. Pa, budžet nekako mora da se popuni.

P.S. Autoput u testovima i pripadajući znaci (i štosovi) biće objavljeni u posebnom nastavku!

U jednom od prošlih post-ova spomenuo sam da smo radili puno polukružno okretanje. Sada znam da je to bilo okretanje tipa “snađi se” i da je rađeno za potrebe okretanja i ponavljanja nekih drugih radnji. Okretali smo se “bez pravila” i onda kada smo se obrušavali na neke kružne tokove, ali smo tek sada, dakle, oko 30. časa, počeli da vežbamo ono puno polukružno okretanje koje traže na ispitu. Kao i mnoge druge radnje, i ova mi sada liči na mnogo komplikovaniju od onoga što sam ja zamislio. Ali, idemo redom.
U teoriji postoje dva načina punog polukružnog okretanja – polukružno sa denom ulicom i polukružno sa levom ulicom. Kada se to ne naglasi, smatra se da se očekuje polukružno sa levom ulicom (što jedino i traže na ispitu). Instruktor smatra da je sistem sa desnom ulicom bezbedniji, ali “o pravilima za polaganje ne treba diskutovati“.
Procedura (komanda) na ispitu glasiće – na sledećoj raskrsnici polukružno! Vozilo se pozicionira uz srednju liniju kolovoza (2), odmah se “odgledaju” oni famozni pogledi (u glavni retrovizor, bočni retrovizor i preko levog ramena), daje se levi migavac i usporava, kako bi se u drugoj brzini (a ponekad i u prvoj), izvršilo samo okretanje. Vozilo se dovodi u poziciju da se mesto vozača nađe na 3/4 bočnog kolovoza (4), pa se tek tada kreće u okretanje punim obrtanjem volana ulevo. Obavezno gledati u pravcu smerova ulice sa kojom se ukršta prethodni put vozila (3A), a nakon pola okreta OBAVEZNO, pogledom preko levog ramena i “pošteno unazad” u saobraćajnu traku u koju ulazimo (5B). Dok se gleda i mili, potrebno je već odmotavati volan kako, prilikom ispravljanja, ne bismo zašli u suprotnu traku. Migavac se gasi, ako se već nije sam ugasio (6)!

Šta tu može predstavljati problem? Naravno, imao sam prilike da to brzo saznam. Ako se prilikom okreta sačekuju vozila iz suprotnog pravca (po pravilu desne strane) ne treba i dalje militi, jer će se onda proći ona pozicija u kojoj se skreće. Dakle, treba stati na reper poziciju, prebaciti u prvu i čekati. U protivnom “…gazi se trotoar, sladoledžija, kestendžija i svi oni koji se tu nađu”. Ja sam imao tu čast da gazim samo trotoar!

Rezime

Inače, svaki dvočas ili tročas koristimo za uvežbavanje izlaska sa poligona u svim pravcima u kojima polaganje može da krene. Kako Miljakovac nije moj kraj, ne mogu da popamtim sve moguće kombinacije, pa sam rešio da vozim pravilno ma kuda krenuli. U vrtenju po kraju sigurno će mi biti ukazano na greške, ukoliko ih bude. Za sada, ponekad pogrešim što na pešačkom prelazu primetim samo pešake na desnoj strani kolovoza. Oni levi su mi mnogo daleko! Desi se da, posle primedbe za pešake stajem i kod onih koji nisu baš odavali izričitu nameru da pređu, što je par puta čak naljutilo instruktora.
Ponavljam da se kao osnovna pravila izdvajaju i svakodnevno upražnjavaju sledeća:

1. Što više brzina promeniti (“odvozati”) kako se motor ne bi “mučio“.
2. Često menjati brzine. Treba ih “odvozati pošteno”, uz puštanje kvačila posle svake promene. Dakle, unapred isplanirati takve radnje.
3. Kod kretanja ili posle svakog stajanje menjati u prvu brzinu. Ako se ulazi u nepreglednu raskrsnicu prebaciti u prvu i “militi“.
4. U drugoj brzini ulaziti u krivine i prelaziti ležeće policajce.
5. Svako obilaženje, prestrojavanje i skretanje propratiti “pogledima“ i migavcima. Tu se pada!
6. Stajati na svaki STOP znak uz obavezno osmatranje “što je i cilj stajanja”. Tu se pada!
7. Propuštati pešake na pešačkim prelazima. Tu se pada!
8. Stalno pratiti stanje svetlosne signalizacije (semafori). Stajati na semaforima u drugoj.
9. Ne gaziti zaustavne linije.
10. Obavezno osmatrati sve bočne ulice. “Glava samo da radi, da to vide na ispitu. Ako ONI kažu – dobar dan,  ispitanik prvo odradi poglede, pa tek onda odgovori – dobar dan”.

Ovo stvarno treba izdržati. Jedva čekam da položim sanjajući da će to biti iz prve!
Sanjao sam da sam na ispitu i kao siguran sam da ću položiti. ONI mi na kraju kažu – vratite se sada na poligon! Tu se treznim od nadošle neprijatnosti jer, već sam spomenuo, ne bih znao da se vratim. Strašno!

Na osnovu satelitskog snimka Slavije napravio sam skicu po kojoj sam žvrljao i komentarisao sa instruktorom. Mislim da se sada, sa priloženog crteža, lakše mogu shvatiti sva pravila kružnog toka. Sledeći put će biti prikazani kružni tokovi na Autokomandi (sa jednom specifičnom razlikom) i kružni tok kod Bogoslovije.

Svi kružni tokovi odvijaju se u suprotnom smeru od kazaljki na satu (nepotrebno znanje ). Ako je razlog ulaska na kružni tok bila namera skretanja u susednu ulicu (a sabraćajni znaci to dozvoljavaju), skreće se bez obaveze zaobilaženja centralnog ostrva. Na Slaviji su takvi primeri: prelazak iz Kralja Milana (Srpskih vladara) u Nemanjinu, iz Nemanjine u Bulevar oslobođenja, iz Deligradske u Bulevar oslobođenja (Bulevar JNA), iz Deligradske u Mekenzijevu (Maršala Tolbuhina) i iz Mekenzijeve u Beogradsku. Sve ostale varijante uključuju obilaženje ostrva.

Dve jedine zabrane skretanja u susedne ulice (koje pritom nisu jednosmerne) na Slaviji su: iz Beogradske u Kralja Milana i iz Nemanjine u Deligradsku.

Jedina ulica u koju se ne može ući sa kružnog toka Slavije (jer je jednosmerna) jeste ulica Svetog Save.

Približavanje kružnom toku najavljuje se znakom:
Da ste na samom ulazu u kružni tok i da dobijate određene obaveze koje iz toga slede najavljuje znak:
Pred ulazom u kružni tok stoji i znak koji označava dolazak na raskrsnicu  na kojoj sva vozila koja su već u kružnom toku imaju pravo prvenstva.

Kružni tok nije direktno regulisan semaforima.

Obratiti pažnju na znak (opasnost na putu) kod izlaska na Bulevar oslobođenja.

On obaveštava da je kretanje po saobraćajnim trakama regulisano horizontalnom svetlosnom signalizacijom iznad kolovoza. Ova signalizacija nema ulogu klasičnog semafora i zelenim svetlom označava trake kojima se mora kretati, a crvenim prekrštenim linijama trake koje su zabranjene za kretanje iz smera vozila iz koga se procenjuje.

Kliknuti na skicu na kraju teksta da bi se videla u pravoj veličini:

Evo izdvojenih pravila koja sam prihvatio:

1. Kako saobraćaj na Slaviji nije regulisan semaforima, ulazak na kružni tok obavezuje prethodno propuštanje pešaka na pešačkim prelazima.
2. Ako vozilo ne ide „duboko“ u kružni tok, već skreće u susednu ulicu, najava podrazumeva uključivanje desnog migavca. Ako se ulazi (makar i delimično) u obilaženje ostrva – najava podrazumeva uključivanje  levog migavca (i to odmah) koji se menja tek kod izlaza u izabranu kolovoznu traku a ubrzo zatim i gasi.
3. Kod ulaza na kružni tok vozilo treba pozicionirati prema nameri skretanja (odnosno izlaska). Ako se, npr. radi veliko okretanje oko centralnog ostrva, vozilo se usmerava bliže ostrvu. Svako kraće okretanje podrazumeva ulazak u “širi” krug bez potrebe da se odmah ukrštaju putanje sa centralnim “krugom” vozila.
4. Dok se ne uđe u kružni tok, prednost imaju sva ona  vozila koja su već ušla u kružni tok. Crveno vozilo iz  primera (pozicije 1 i 2) mora da propusti vozila C,ZY. i
5. Kada crveno vozilo uđe u kružni tok (od pozicije 3) sve kolizije sa ostalim vozilima u istom toku rešavaju se po pravilu desne strane. Dakle, trebalo bi da na poziciji 3 propusti vozilo C, na poziciji 5 i/ili 6 vozila D i/ili E, na poziciji 9 propusti vozilo I, na poziciji 12 vozilo N i na poziciji 14 propusti vozilo P.
6. Crveno vozilo tek u poziciji 13 (iz primera) menja pokazivač pravca na desni migavac.
7. Na šinska vozila se ne primenjuje pravilo desne strane. Tramvaji imaju prednost. Tramvaji su zakon!

Na kružnom toku se nikada ne okreće (pogledom) unazad, pa propuštanje vozila sa desne strane ne podrazumeva i propuštanje vozila koje je iza njega. Na primer, crveno vozilo sa pozicije 5 propušta vozilo D i grabeći napred ne razmišlja o vozilima C i B. Ili crveno vozilo sa pozicije 6 propušta vozilo E i ne razmišlja o propuštanju vozila D.

Sve do 23. časa vozao sam se samo po periferiji Zvezdare i pomalo zalazio i na velike ulice. Sada, na 23. i 24. dvočasu uputili smo se po prvi put ka centru. Osetio sam malu nesigurnost zbog većeg broja stajanje (zbog pešaka), prestrojavanja i čestih semafora. Kod Vuka sam se dobro prestrojio, ali nisam ni primetio zaustavnu liniju, već sam stao tik uz pešački. Imao sam sreću da tramvaj nije skretao. Tek sam u povratku primetio kako su zaustavne linije za svaku saobraćajnu traku drugačije uvučene.
Kako je vožnja odmicala naslutio sam gde idemo – Slavija. Isključili smo se iz saobraćaja u nekoj uličici. Instruktor je nacrtao raskrsnicu i počeo da objašnjava. Sve je bilo tako jasno i očigledno. Shvatio sam koga u kružnom toku puštam a koga “ne bi trebalo”. Na pitanje čemu taj izraz, dobio sam odgovor kako mnogi ne znaju pravila, dok je deo njih uveren da treba postupati po nekom pravilu koje uopšte ne važi. Tada se primenjuje taktika “pametniji popušta”. Tu mi beše malo neprijatno, ali šta se može.
Rečeno mi je da u kružnom toku nikako ne reagujem volanom na “nadiranja” sa strane. Samo gas i kočnica. Kada u kružnom toku zavlada pravilo desne strane, treba propustiti onoga ko je u nivou sa desne strane ali ne i sve one koji su pozadi. Skrenuta mi je pažnja da se u kružnom toku ne gleda pozadi.
Krećemo. Tek tada shvatam da smo stajali u Prote Mateje. Dolazim do Mekenzijeve, stajem na STOP i propuštam i propuštam… Ulazim konačno na kružni tok. Instruktor kaže da idemo u Nemanjinu. Opšti haos. Mislim da bi se sistemom “puzi i podilazi” nekako i probio, ali ni traga od onih jasnih pravila u glavi. Svi pucaju. Čujem kako u okretanju oko ostrva treba da dajem migavac. Na početku Nemanjine horde pešaka. Šta li rade ovako rano. Propuštam, propuštam… Konačno izlazim „u ravno“ ali opet negde skrećemo pa zavrćemo i ponovo se obrušavamo na Slaviju – ovoga puta iz Beogradske. Instruktor saopštava da idemo u Mekenzijevu. Ne mogu da kažem da nisam u trenutku pomislio kako treba samo skrenuti levo… Ali razum se vraća i krećem ka ostrvu, dajem migavac i skrećem ka hotelu Slavija. Nikakva pravila mi ne dolaze do glave. Samo želja da se iskobeljam. Mekenzijevom konačno zamičemo ka našoj lepoj periferiji.
Rešio sam da na skicama rešim sve bitne kružne tokove – Slaviju, Autokomandu, kružni tok kod Energoprojekta. Okačiću bar deo toga u sledećem nastavku.
Jedva čekam da ovo polaganje već jednom prebrinem. Teško je biti đak u ovim godinama.