Čitava Google-ova imperija nalazi se na udaru Facebook-a. Njegova moćna oružja ‒ Search, AdWords i AdSense ‒ nisu moćna kao nekada i to zahvaljujući usponu društvene mreže. Takva situacija Google-u uliva strah: Facebook je glavno odredište na internetu, a ugrožava čak i Google-ovo reklamiranje. Ako Facebook ikada bude lansirao društvenu verziju AdSense-a, mogao bi ozbiljno da ugrozi Google-ove prihode.

Mada ni Google ne sedi skrštenih ruku. Otkako je suosnivač Lari Pejdž preuzeo kormilo prošle godine, uvedeno je bezbroj servisa među kojima su Aardvark, Google Health i Picnik. Što je najvažnije, i Google je razvio svoju društvenu mrežu, kao i servise poput +1 Button, Google+ Hangouts i Search plus Your World. U početku je izgledalo da će Google+ postići vrtoglav uspeh: dvedeset miliona korisnika za samo sedam meseci. Ali mediji u poslednjih nekoliko meseci kritikuju Google-ovu društvenu mrežu, kao i celu kompaniju.

Analitičari se uglavnom slažu u tome da je Google-ov najveći problem što nije shvatio da je usput postao samo još jedna velika kompanija. I to velika kompanija koja pravi greške kao i sve ostale. U početku je vatreno podsticao zaposlene na inovacije, a sad je spao na korporaciju koju zanima samo prihod od reklama, ističu mnogi. Mnogi se pitaju da li je magija kojom su napravljeni Gmail, Chrome, News, Translate i drugi servisi isparila kad je Google stvorio društvenu mrežu i postao opsednut time da juri Facebook-ov uspeh umesto da nastavi sa smelim inovacijama.

Izvor: CNET News

Upravo je sa radom počeo novi servis za grupnu kupovinu na adresi http://www.kupidanas.com. Trenutno je postavljena inicijalna ponuda koja uključuje:
- Usluge pedikira u Beogradu za samo 750 dinara
- Usluge šminkera u Nišu za samo 900 dinara
- Tetoviranje 20x20cm u Boleču za samo 3500 dinara
- Obuku za vozača B kategorije u Smed. Palanci za samo 8800 dinara

Uskoro nove ponude. Trenutno je omogućeno plaćanje uplatnicom, a naredinh dana biće aktivirano i plaćanje QVoucher-om i Moneybookers-om.

Yahoo je optužio Facebook da je ukrao više patenata poznatog pretraživača. „Čitav obrazac Facebook-ove društvene mreže, koji omogućava korisnicima da stvaraju profile i povezuju se s drugim ljudima i preduzećima zasnovan je na patentu Yahoo-a“, piše u optužnici koju je Yahoo podigao ove nedelje. Facebook je dalje optužen za krađu patenata u vezi s oglašavanjem, privatnošću, društvenim povezivanjem i integrisanom komunikacijom u društvenoj mreži.

Yahoo dalje navodi da je Facebook-ov News Feed, osnovni način na koji vidimo aktivnosti prijatelja, takođe zasnovan na Yahoo-ovom patentu, kao i način na koji kontroliše privatnost. Isto važi za format mnogih oglasa, kao što je Premium Video Comment Adds.

Yahoo nije rekao da li je Facebook-u ponudio licence, mada se u nekim izveštajima navodi da je još prošlog meseca zapretio sudskom tužbom ukoliko se ne dogovore. Iz Facebook-a poručuju da su iznenađeni takvim postupkom. „Razočarani smo što se Yahoo, naš dugogodišnji poslovni partner kome je u velikoj meri koristila saradnja s nama, odlučio na sudsku tužbu. Za to smo saznali u istom trenutku kad i mediji. Odlučno ćemo se braniti od takvih zbunjujućih postupaka“, izjavio je Facebook.

Izvor: IT News

Posle dvesta četrdeset četiri godina, Enciklopedija Britanika ukida štampana izdanja i usredsređuje se samo na digitalna. „Naša tradicija nije da štampano, već da ljudimo pružamo saznanja“, izjavio je tim povodom Horhe Kauz, predsednik Britanike. Britanika štampa svoju enciklopediju od 1768. Izdanje iz 2010. je poslednje koje je štampano. Ostalo je oko četiri hiljade primeraka tog izdanja dostupno za kupovinu.

Odluka da ukine štampana izdanje je prekretnica u digitalnoj eri. Poslednjih nekoliko godina je štampano izdanje donosilo manje od jedan odsto prihoda Britanike. Količina materijala koji je kompanija stavila onlajn nadmašuje štampana izdanja. A i cena je pristupačnija kad je reč o digitalnim izdanjima. Osnovna godišnja pretplata iznosi sedamnaest dolara godišnje, odnosno dolar i devedeset devet mesečno, dok štampani komplet košta hiljadu i četiri stotine dolara. Pored toga, u današnje vreme komplet od trideset dve knjige deluje nedovoljno. Pored toga, štampani materijal brzo postaje zastareo.

Kompanija nudi onlajn izdanje svoje enciklopedije već dvadeset godina. Najveći deo prihoda dolazi od onlajn proizvoda i mobilnih aplikacija. Značajno je spomenuti da se sto miliona studenata služi onlajn izdanjima i da sajt godišnje ima čak petsto osamdeset miliona poseta. Kauz je istakao da svakog meseca na pretraživačima ima između milijardu i milijardu i po upita za koje Britanika ima savršen odgovor. Kako bi povećala svest o svojoj onlajn ponudi, Britanika će ponuditi jednonedeljni besplatni pristup enciklopediji počevši od srede.

Izvor: ComputerWorld

U većini slučajeva, vaša profilna fotografija govori gledaocima ono što im je potrebno da bi stekli utisak o vama i reči nisu neophodne ‒ rezultat je jednog istraživanja. „Fotografije su osnovni način na koji stvaramo mišljenje o drugima na društvenim mrežama“, zaključio je profesor Brendon van der Hajd, koji je rukovodio istraživanjem. Jedini izuzetak je kad je fotografija obična ili prikazuje nekoga u negativnom svetlu. U tom slučaju, ljudi čitaju šta piše u profilu kako bi dokučili o kakvoj je osobi reč. „Ako ste pozitivni na fotografiji ‒ svi će vas tako doživeti. Ali ako ste čudni ili negativni, želeće da saznaju još nešto pre nego što stvore utisak“, kaže Van der Hajd.

Na društvenim mrežama kao što je Fejsbuk, korisnici očekuju da drugi sebe predstave kao srećne, uspešne i društvene.  Ako se fotografija uklapa u tu sliku, oni nemaju razloga da ispituju svoj sud o dotičnoj osobi. Korisnici čitaju podatke o nekome samo ako na fotografije vide nešto što ne očekuju.

Izvor: ScienceDaily

Povodom Dana bezbednosti dece na internetu, predstavnici kompanije Microsoft, u saradnji sa Treehouse Storytelling Centrom, izveli su edukativnu predstavu na temu “Kako se bezbedno ponašati na internetu”. Pred više od 500 učenika beogradskih osnovnih škola koji su prisustvovali događaju u dvorani Dečjeg kulturnog centra, najmlađim korisnicima interneta predstavljeni su svi rizici i opasnosti koje vrebaju dok su “na netu”.

“Svrha ove edukativne predstave jeste da ukaže učenicima na pogrešno korišćenje interneta, kao i opasnosti od zloupotrebe i kriminala na internetu”, izjavila je danas Jelena Gašić, direktorka Treehouse Storytelling Centra.

Cilj ovog Microsoft-ovog projekta je da podigne svest dece o opasnostima koje vrebaju na internetu, preduslovima bezbednog ponašanja i načinima zaštite, sa posebnim osvrtom na zaštitu korisnika internet socijalnih mreža, kao što su Fejsbuk, Jutjub i u poslednje vreme sve popularniji Tviter.

Prema podacima poslednjeg Microsoft-ovog istraživanja u kojem je učešće uzelo više od 11.000 ispitanika iz 27 zemalja, korisnici interneta širom sveta pokazuju želju da se zaštite od neželjenih sadržaja i pokazuju osnovno razumevanje važnosti bezbednog korišćenja interneta. U sklopu kampanje za povećanje zaštite korisnika, Microsoft je na svoj sajt postavio stranicu koja sadrži korisne savete za bezbednije korišćenje interneta.

“Ključan faktor za bezbednost dece na internetu jeste puno uključivanje roditelja i nastavnika u ovaj proces, što je naročito važno u eri digitalizacije koja sa sobom nosi i nove izazove vaspitanja dece. Zato je istovremena edukacija dece, roditelja i nastavnika najvažnija da bi se obezbedilo pravilno i bezbedno korišćenje interneta i rizici sveli na minimum“, izjavila je Marija Vujanić, menadžer za odnose sa javnošću kompanije Microsoft.

Kompletni rezultati ovog istraživanja su dostupni na linku: http://www.microsoft.com/security/resources/mcsi.aspx

Zanimljivosti:

- 57% anketiranih redovno ažurira svoje softvere

- 39% ispitanika širom sveta ne radi na ličnoj edukaciji o zaštiti tokom boravka na internetu

- 61% ljudi koristi šifre koje sadrže velika i mala slova, odnosno brojeve i znakove

- Svega 18% anketiranih je instaliralo anti-virus i spyware na svoj mobilni telefon.

Izvor: Microsoft

sun­di­al.da­mia.net

Pred­stav­lja­mo vam sajt ko­ji pra­vi nacrt za sunčani sat ko­ji mo­že­te da pos­ta­vi­te u ba­šti ili na va­šoj te­ra­si, uko­li­ko ona gle­da na jug. Sunčani časov­nik me­ri vre­me pre­ma po­lo­ža­ju Sun­ca, pri čemu se ka­zalj­ka ne po­me­ra, već se po­me­ra sen­ka ko­ju ova ka­zalj­ka ba­ca na po­za­di­nu. Sen­ka se kreće ne­rav­no­mer­nom brzi­nom, pa ni­je je­dnos­tav­no „iz gla­ve” na­crta­ti ska­lu. Osim to­ga, časov­nik i­zgle­da ra­zličito za ra­zličite ge­o­gra­fske ši­ri­ne i du­ži­ne, pri čemu je ja­ko bi­tna i ori­jen­ta­ci­ja i pre­ci­znost pos­tav­lja­nja u za­vi­snos­ti od kon­fi­gu­ra­ci­je te­re­na (u na­šem slučaju po­dlo­ge ili zi­da). Sajt vam uz po­moć Google maps ser­vi­sa pra­vi pre­ci­zni nacrt sa­ta, ko­ji se ša­lje u PDF for­ma­tu, po­go­dnom za štam­pu, ise­ca­nje i mon­ti­ra­nje. Pa­pir­ni sat je do­bar za de­mon­stra­ci­ju, ali pres­ta­je da ra­di čim du­ne ve­tar ili pa­dne ki­ša. Uko­li­ko že­li­te traj­ni sat, nacrt pre­no­si­te na li­me­ni, drve­ni, plas­tični ili ke­ra­mički mo­del. Sat ne mo­ra­te da na­vi­ja­te, ne­ma ni me­nja­nja ba­te­ri­ja, ali on ra­di sa­mo da­nju… i to ka­da ni­je o­blačno.

www.mo­ma.org

Mo­MA je čuve­ni nju­jor­ški Mu­zej sav­re­me­ne ume­tnos­ti, mes­to ko­je tan­ku­je go­ri­vo kre­ativ­nos­ti. Mo­MA po­se­du­je zbir­ke naj­bo­lje svet­ske mo­der­ne i sav­re­me­ne ume­tnos­ti i or­ga­ni­zu­je izu­ze­tne i­zlo­žbe. Mu­zej je po­svećen i spa­ja­nju pro­šlos­ti i sa­da­šnjos­ti, a omo­gućava i ko­mu­ni­ka­ci­ju in­sti­tu­ci­ona­li­zo­va­ne i ek­spe­ri­men­tal­ne ume­tnos­ti. Ali, i­znad sve­ga, mi­si­ja Mo­MA je da po­mogne ra­zu­me­va­nju i uži­va­nju u ume­tnos­ti na­šeg vre­me­na. U ka­snim dva­de­se­tim go­di­na­ma pro­šlog ve­ka, pro­gre­siv­ni po­kro­vi­te­lji ume­tnos­ti su os­po­ri­li kon­zer­va­tiv­nu po­li­ti­ku tra­di­ci­onal­nih mu­ze­ja i ute­me­lje­nje in­sti­tu­ci­je po­svećene is­ključivo mo­der­noj ume­tnos­ti. Ta­ko je ovaj nju­jor­ški Mu­zej sav­re­me­ne ume­tnos­ti, o­sno­van 1929. go­di­ne, vrlo brzo pos­tao naj­veći mu­zej mo­der­ne ume­tnos­ti u sve­tu. Mu­zej od o­sni­va­nja ima i o­bra­zov­nu ulo­gu. Kroz ra­zgo­vo­re, pre­da­va­nja i sim­po­zi­ju­me, mu­zej nu­di spe­ci­jal­ne ak­tiv­nos­ti za ro­di­te­lje, nas­tav­ni­ke, po­ro­di­ce, stu­den­te, pred­škol­ce, dvo­je­zične po­se­ti­oce, kao i lju­de sa po­se­bnim po­tre­ba­ma. Pu­tem edu­ka­ci­je po­ma­že ši­roj jav­nos­ti a i po­se­bnim se­gmen­ti­ma za­je­dni­ce u pri­bli­ža­va­nju i ra­zu­me­va­nju sve­ta mo­der­ne i sav­re­me­ne ume­tnos­ti.

Ladislav Struharik

(Objavljeno u PC#183)

www.ze­le­na­srbi­ja.rs

Ze­le­na Srbi­ja je pro­jekt no­vin­ske agen­ci­je Be­ta, po­držan od stra­ne Mi­nis­tar­stva ži­vo­tne sre­di­ne, ru­dar­stva i pros­tor­nog pla­ni­ra­nja, In­sti­tu­ta za o­drži­ve za­je­dni­ce i Am­ba­sa­de SAD. Cilj saj­ta je očuvanje zdra­ve ži­vo­tne sre­di­ne i pro­mo­vi­sa­nje zdra­vog načina ži­vo­ta. Ra­di se o sa­mos­tal­nom por­ta­lu sa ves­ti­ma, fo­to­gra­fi­ja­ma i vi­deo-za­pi­si­ma na te­mu za­šti­te ži­vo­tne oko­li­ne u Srbi­ji, re­gi­onu i u sve­tu. Tu su i Ze­le­ne te­me, tek­sto­vi ko­ji se ba­ve eko­lo­škim ak­tu­el­nos­ti­ma.

www.men­sa.org/wor­ko­ut.php

Men­sin kviz je na­me­njen sa­mo za za­ba­vu i ni­je re­gu­la­ran test ko­ji bi vas kva­li­fi­ko­vao za član­stvo u Men­si. Do­da­tni hen­di­kep je što pi­ta­nja na ovom saj­tu ni­su va­li­dna za lju­de sa dru­gih go­vor­nih po­dručja jer osim što su na en­gles­kom, ona su i za­sno­va­na na an­glo­sak­son­skom kul­tur­nom mo­de­lu, pa lju­di ko­ji do­la­ze iz dru­gih sre­di­na ne mo­gu da is­ka­žu pot­pu­ni po­ten­ci­jal. Ipak, test mo­že da vas za­ba­vi a i u ne­ku ru­ku uop­šte­no in­for­mi­še da li ste spo­so­bni za o­zbilj­ni­ji pris­tup tes­ti­ra­nju nat­pro­sečne in­te­li­gen­ci­je. Test je vre­men­ski o­gra­ničen na po­la sa­ta – za to vre­me tre­ba od­go­vo­ri­ti na tri­de­set pi­ta­nja. Ka­da po­ša­lje­te od­go­vo­re, do­bićete i re­še­nja sa dis­ku­si­ja­ma i o­bra­zlo­že­nji­ma od­go­vo­ra.

www.ican­stal­ku.com

Sli­ka­nje mo­bil­nim te­le­fo­nom je pos­ta­lo pla­ne­tar­no po­pu­lar­no. Ko­ris­te ga i sta­ri i mla­di, i te­hnički o­bra­zo­va­ni i ne­o­bra­zo­va­ni, ali ma­lo ko zna da mno­gi pa­me­tni mo­bil­ni te­le­fo­ni u na­prav­lje­ne sli­ke ko­di­ra­ju i in­for­ma­ci­ju gde je sce­na sli­ka­na. In­for­ma­ci­ja se pov­lači pre­ko GPS ser­vi­sa. Ova­ko ko­di­ra­ne sli­ke sva­ko­me ko zna gde je me­ta­po­da­tak da­ju do­volj­no in­for­ma­ci­ja da tačno o­dre­di ge­o­gra­fsku ši­ri­nu i du­ži­nu i pre­ci­zno ka­že gde ste sli­ku na­pra­vi­li. Pre­ci­znost je za­pa­nju­juća, jer Google Maps pri­ka­zu­je tačnu po­zi­ci­ju o­bjek­ta u od­go­va­ra­jućoj uli­ci. Na­rav­no, ova po­dra­zu­me­va­na op­ci­ja mo­že je­dnos­tav­no da se is­ključi na te­le­fo­nu, ali ma­lo ko to za­is­ta i ura­di. Sajt o­bjav­lji­va­njem lo­ka­ci­ja nas­tan­ka sli­ka ko­je su jav­no dos­tu­pne na In­ter­ne­tu di­že svest o ovoj mo­gućnos­ti.

Ladislav Struharik

(Objavljeno u PC#183)

Sajtovi za nalaženje partnera postaju sve popularniji. Međutim, grupa psihologa i sociologa tvrdi da takvi sajtovi ne koriste stroge naučne metode. „Takve kompanije ne žele da iznesu u javnost svoje algoritme za spajanje potencijalnih partnera i niko ne zna kako oni izgledaju. Moguće je da imaju neku magičnu formulu koje se niko još nije dosetio, ali nemamo dokaze za to“, istakao je Hari Rajs, psiholog s univerziteta Ročester.

Rajs i grupa psihologa i sociologa posvetili su celu deceniju proučavanju onlajn traženja partnera i napravili su više od četiri stotine studija na tu temu. Oni su došli do zaključka da online dating postaje sve popularnije. Recimo, početkom devedesetih je samo jedan odsto Amerikanaca upoznao partnera preko specijalizovanih servisa. Taj broj se do 2005. popeo na trideset sedam odsto, a već 2009. se dvadeset dva odsto heteroseksualnih i šezdeset jedan odsto homoseksualnih parova upoznao preko interneta.

Ono što smeta Rajsovoj grupi je tvrdnja nekih sajtova da spajaju partnere na osnovu naučnih algoritama. Recimo, eHarmony tvrdi da se prilikom spajanja mogućih partnera oslanjaju na čak dvadeset devet faktora. Rajsova grupa to upoređuje s farmaceutskom kompanijom koja reklamira lek, ali ne želi nikome da otkrije šta se sve nalazi u njemu. Ljudi zbog takvih tvrdnji mogu pomisliti da će zaista naći savršenog partnera, što može dovesti do nerealnih čak i destruktivnih stavova prema vezama. Ako veza ne krene željenim tokom, pojedinci mogu postati frustrirani i nesigurni u sebe. Zato preporučuju podjednaku uzdržanost kao i prilikom upoznavanja u kafiću ili u radnom okruženju. Sajtovi nude veliki izbor potencijalnih partnera za veoma kratko vreme, što je svakako prednost u ovom vremenu u kojem se brzo živi, ali psiholozi savetuju oprez.

Izvor: ComputerWorld

U petak, desetog februara, potvrđeno je da u Iranu Gmail, Hotmail i Yahoo mail više nisu dostupni. Kao ni Facebook i mnogi drugi sajtovi. Može se reći da je doslovno ukinut internet. Vlada dosad nije ništa rekla o prekidu servisa. Ali neki Iranci uspevaju da zaobiđu vladine mere korišćenjem drugih servera preko VPN veza.

Upadljivo je da je režim ukinuo internet baš uoči antivladinih protesta planiranih za subotu. Jedanaesti februar proslavlja se kao godišnjica iranske islamske revolucije 1979.

Ukidanje interneta u Iranu uticaće i na poslovanje zato što su filijale i centrale kompanija u zemlji odsečene od saradnika s kojima mogu da komuniciraju samo telefonom. A kad vlada bude ponovo uvela internet, veoma je moguće da će cenzura biti mnogo veća od dosadašnje.

„Ne znam kakvu će infrastrukturu koristiti, ali čini mi se da ne postoji izlaz. Sve više se bližimo Severnoj Koreji“, izjavio je jedan Iranac.

Izvor: CNET News