Dru­štvo za in­for­ma­ti­ku Srbi­je i Priv­re­dna ko­mo­ra Srbi­je su or­ga­ni­zo­va­li o­kru­gli sto po­sve­ćen bu­du­ćnost IKT u sve­tu i kod nas. To­kom ras­pra­ve za­klju­če­no je da se, u­prkos eko­nom­skoj kri­zi, nas­tav­lja ra­zvoj no­vih te­hno­lo­gi­ja, kao i a­pli­ka­tiv­nih re­še­nja ko­ja omo­gu­ću­ju po­rast eko­no­mi­čnos­ti i pro­duk­tiv­nos­ti po­slo­va­nja i vi­ši kva­li­tet li­čnog ži­vo­ta.

Kao o­snov­ni tren­do­vi iden­ti­fi­ko­va­ni su cloud computing, vir­tu­eli­za­ci­ja i mo­bil­ne a­pli­ka­ci­je, a i­znet je po­da­tak da su u ra­zvi­je­nim zem­lja­ma ula­ga­nja u IKT u pro­te­klom pe­ri­odu po­ve­ća­na za oko 3%. U Srbi­ji, i po­red ma­lih ula­ga­nja u IKT, pos­to­je zna­čaj­ni re­sur­si i re­zul­ta­ti, po­se­bno u pro­i­zvo­dnji so­ftve­ra i pru­ža­nja IT u­slu­ga. IT trži­šte u Srbi­ji je u pro­te­kle dve go­di­ne opa­lo za oko 25%, a ove go­di­ne se oče­ku­je bla­gi rast od oko 3%.

Mi­lo­van Ma­ti­je­vić, vo­de­ći do­ma­ći IT ana­li­ti­čar, i­zneo je pro­ce­nu da bi u pe­ri­odu do 2020. go­di­ne po­rast ula­ga­nja u IT od 15% omo­gu­ćio da Srbi­ja dos­ti­gne ula­ga­nja u IT od 250 ev­ra po gla­vi sta­nov­ni­ka u 2020. go­di­ni i ta­da bi Srbi­ja bi­la na ni­vou sa­da­šnjih IT trži­šta is­to­čno­ev­rop­skih ze­ma­lja ko­je su ne­dav­no prim­lje­ne u EU.

N.M.

Pre­ma pre­dvi­đa­nji­ma kom­pa­ni­je Ericsson, do 2020. go­di­ne će čak 50 mi­li­jar­di ure­đa­ja bi­ti po­ve­za­no u glo­bal­nu mre­žu. U blis­koj bu­du­ćnos­ti i da­lje će be­ži­čno ko­mu­ni­ci­ra­ti ra­ču­na­ri i mo­bil­ni te­le­fo­ni, ali i fri­ži­de­ri i pe­gle, auto­mo­bi­li, kli­ma-ure­đa­ji, tra­fo-sta­ni­ce… Fi­lo­zo­fi­ja „um­re­že­nog dru­štva” (Connected Society), kao i de­mon­stra­ci­ja te­hni­ke ko­ja tre­ba da omo­gu­ći ova­kvu bu­du­ćnost pred­stav­lje­na je no­vi­na­ri­ma na Ericsson-ovom me­dij­skom bri­fin­gu ko­ji je o­držan Stok­hol­mu.

Pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma ove kom­pa­ni­je, pre­ko 50% vla­sni­ka smartphone ure­đa­ja u re­gi­onu ju­žne Ev­ro­pe dan za­po­či­nje sa te­le­fo­nom u ru­ka­ma, još pre ne­go što i us­ta­ne iz kre­ve­ta. Ko­re­ni­te pro­me­ne po­na­ša­nja ko­ri­sni­ka ko­ji za­hte­va­ju po­ve­za­nost uvek i svu­da uti­ru put za no­ve te­hno­lo­gi­je od ko­jih je naj­zna­čaj­ni­ja če­tvrta ge­ne­ra­ci­ja mo­bil­nog broadband-a – LTE. No­vi­na­ri­ma su u Ericsson-ovoj la­bo­ra­to­ri­ji de­mon­stri­ra­ne i mo­gu­ćnos­ti na­sle­dni­ka ove te­hno­lo­gi­je po ime­nu LTE Advanced, ko­ja pod ide­al­nim u­slo­vi­ma pos­ti­že brzi­ne ve­će od 1 Gbit/s. Pred­stav­lje­na je stu­di­ja slu­ča­ja ope­ra­to­ra TDC ko­ji je ne­dav­no u Dan­skoj po­di­gao LTE mre­žu, kod ko­je me­se­čna pret­pla­ta za pa­ket od 25 GB sa­o­bra­ća­ja sa brzi­nom od 80 Mbit/s u downlink-u i 20 Mbit/s u uplink-u i­zno­si oko 60 ev­ra.

(Objavljeno u PC#183)

Kompanija Eastman Kodak je posle 123 godine postojanja morala da se suoči sa surovom istinom da se ne može dugo živeti samo od svoje istorije. Osnovana je 1888. godine u Ročesteru (SAD) baveći se uglavnom proizvodnjom  fotografskih ploča i negativ filmova, kao rezultatom ranijih istraživanja osnivača Džordža Istmena (1854-1932). Prvi aparat sa imenom Kodak pojavio se iste godine kada je kompanija osnovana, i plasiran je uz onaj već poznati slogan “Vi pritisnete okidač, a mi radimo sve ostalo”. Koristio je film u rolni koji je takođe bio tehničko dostignuće onog doba. Sve ostalo znamo. Više od jednog veka kompanija je bila sinonim američkog preduzetništva i inovatorstva.

Problemi su nastali pojavom jake konkurencije. Japanski Fuji počeo je da po mnogo nižoj ceni nudi isti program. Sledi i digitalna era koju su u Kodak-u neko vreme ignorisali a onda napravili 1995. godine i prvu digitalnu kameru Kodak DCS420. Kamera je nažalost nedovoljno promovisana u strahu da bi naškodila tadašnjem profitabilnom biznisu prodaje celuloidnih materijala i hemikalija. Šta reći na činjenicu da je od 2004. godine Kodak samo jednu završio bez gubitka. Zato je kompanija zatražila zaštitu od poverilaca bar dok prolaze kroz reorganizaciju. Očito je da Kodak nije našao kupce za oko 1.100 patenata za koje je mislio da će ga izvući iz krize niti je okončao sve tužbe zbog navodne krađe istih (Apple, Samsung, HTC, Fuji). Proglašavajući bankrot Kodak je naveo da ima 5,1 milijardi imovine i oko 6,7 milijardi dolara dugova. Ne bismo znali kako će se završiti ovaj postupak, započet po članu 11 tamošnjeg Zakona o stečaju, i da li će uzdanica američke privrede uspeti da se nekako vrati u biznis.

Računo­vod­stve­ni sis­tem za ma­la i sre­dnja pre­du­zeća, ko­ji u No­vom Sa­du ra­zvi­ja kom­pa­ni­ja Billans International, na­kon sko­ro go­di­nu da­na tes­ti­ra­nja do­la­zi na trži­šte Srbi­je po­sle us­pe­ha pos­ti­gnu­tog na trži­šti­ma Ita­li­je, Slo­ve­ni­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Ima­jući u vi­du da sko­ro sva mi­kro i ma­la pre­du­zeća u Srbi­ji ima­ju In­ter­net pri­ključak, ra­zvi­je­no je po­slov­no re­še­nje ko­je će moći da se ko­ris­ti pre­ko In­ter­ne­ta (cloud a­pli­ka­ci­ja), sa nis­kom ce­nom, je­dnos­tav­nom upo­tre­bom i svim fun­kci­onal­nos­ti­ma ko­je su ma­lim fir­ma­ma po­tre­bne u sva­ko­dnev­nom ra­du.

In­ter­net re­še­nje Billans je eko­no­mični­je od kla­sičnih a­pli­ka­ci­ja i omo­gućuje sni­že­nje tro­ško­va računo­vod­stve­nih agen­ci­ja i do tri pu­ta, što je bio je­dan od ra­zlo­ga da kra­jem av­gus­ta U­dru­že­nje vla­sni­ka računo­vod­stve­nih agen­ci­ja (UV­RA) za­ključi ugo­vor o sa­ra­dnji sa kom­pa­ni­jom Billans International ko­ji obe­zbeđuje po­volj­ne u­slo­ve za čla­no­ve UV­RA u na­re­dnih 10 go­di­na. Vi­še in­for­ma­ci­ja o mre­žnom računo­vod­stve­nom pro­gra­mu Billans mo­že­te naći na a­dre­si www.billans.rs.

(Objevljeno u PC#181)

Sa­da već dav­ne 1995. Larry Ellison, i­zvršni di­rek­tor kom­pa­ni­je Oracle, go­vo­rio je sa ve­li­kim en­tu­zi­ja­zmom o mre­žnom kom­pju­te­ru, ko­ji će ko­šta­ti ma­nje od 500 do­la­ra i bi­ti bez ije­dnog pro­gra­ma ko­ji pra­vi Microsoft. Za­mi­šljao ga je kao ma­ši­nu bez po­kre­tnih de­lo­va, sa sla­bim pro­ce­so­rom, ali vrlo brzom mre­žnom ko­nek­ci­jom, ka­ko bi se sav rad o­dvi­jao pre­ko mre­že, a po­da­ci bi se čuva­li na uda­lje­nim ser­ve­ri­ma. Sa iro­ni­jom je go­vo­rio je o to­me da je ta­da­šnji desktop PC naj­bla­že rečeno sme­šan, jer je pro­sečnom ko­ri­sni­ku po­tre­bno da u­ključi kom­pju­ter u stru­ju, pri­ključi se na mre­žu i o­dmah kre­ne da ra­di, bez ika­kvih kom­pli­ko­va­nih po­de­ša­va­nja. Da­nas se Ellison ve­ro­va­tno ne sme­je PC‑ju: Oracle je ne­us­pe­šno po­tro­šio 175 mi­li­ona do­la­ra za ovaj pro­je­kat, da bi se na kra­ju ceo tim pre­ori­jen­ti­sao na prav­lje­nje so­ftve­ra za set‑top‑box uređaje.

Od mre­že do o­blaka

I po­red ve­li­kog Oracle‑ovog ne­us­pe­ha, ide­ju su pre­uze­le dru­ge kom­pa­ni­je iz Si­li­kon­ske do­li­ne. Je­dan od na­sle­dni­ka ide­je je bio Mark An­der­sen iz IBM‑a, ta­kođe vrlo ne­us­pe­šno. Ve­li­ki za­go­vor­nik ide­je bio i Eric Schmidt, ta­da za­po­slen u fir­mi Sun Microsystems. Mno­go go­di­na ra­ni­je, 1983. go­di­ne, Sun je pro­i­zveo 3M ma­ši­nu, pri čemu je sva­ko M ima­lo svo­je značenje: 1 me­ga­pik­sel, 1 me­ga­herc, 1 me­ga­bit. Ovaj kom­pju­ter je do­neo re­vo­lu­ci­onar­no no­vi kon­cept, jer ni­je imao dis­ko­ve (ni­je po­drža­vao ni hard ni flo­pi disk), ali ni­je do­ži­veo veću po­pu­lar­nost. Ne­us­peh je do­ži­veo i mre­žni kom­pju­ter Java Station, ko­ji je Sun (Schmidt je bio vođa pro­jek­ta) lan­si­rao 1997. Sun je imao još dva ne­us­pe­šna po­ku­ša­ja: pro­i­zve­li su mre­žni kom­pju­ter Corona 1999. go­di­ne i ne­što ka­sni­je SunRay. Ra­zlo­zi za ne­us­peh ovih kom­pju­te­ra bi­li su ma­la ra­zli­ka u ce­ni i­zmeđu mre­žnog računa­ra i je­fti­nih PC‑ja, kao i vi­so­ka ce­na i skrom­ne per­for­man­se brze ko­nek­ci­je na In­ter­net, ko­ja je bi­la ne­op­ho­dna.

Eric Schmidt je na počet­ku pred­stav­lja­nja ChromeOS po­ku­šao da od­go­vo­ri na pi­ta­nje za­što je pro­pa­lo to­li­ko po­ku­ša­ja da se na­pra­vi mre­žni kom­pju­ter. Prema nje­go­vim rečima, ka­da je 1995. Ellison kre­nuo u pro­je­kat, world wide web se tek po­ja­vio, ali sa ta­da­šnjim Web te­hno­lo­gi­ja­ma ni­je bi­lo mo­guće na­pra­vi­ti o­zbilj­ni­je Web a­pli­ka­ci­je. Ta­da­šnji Netscape i Ja­va ni­su bi­li do­volj­no do­bri da bi pa­ri­ra­li Win32 i OLE a­pli­ka­ci­ja­ma. Mre­žna ko­nek­ci­ja je bi­la da­le­ko ma­nje po­u­zda­na ne­go da­nas, a dis­ko­vi su bi­li spo­ri­ji.

Pe­tna­est go­di­na ka­sni­je Mu­rov za­kon je učinio svo­je. Pro­ce­so­ri su 1.000 pu­ta brži, mre­žna ko­nek­ci­ja je 1.000 pu­ta brža i mno­go po­u­zda­ni­ja, dis­ko­vi su zna­tno brži. Ka­da je reč o te­hno­lo­gi­ja­ma, 2003. je pro­nađen AJAX (asin­hro­ni JavaScript XML), ko­ji je omo­gućio prvu o­zbilj­nu Web a­pli­ka­ci­ju – Gmail. Osim AJAX te­hno­lo­gi­je, tu je i skup te­hno­lo­gi­ja LAMP (Linux, Apache, MySQL, PHP – kao i Perl, Python i još ne­ko­li­ko P). Ko­načno, po­ja­vio se i HTML5. Mo­guće je na­pra­vi­ti sna­žne a­pli­ka­ci­je ko­je se i­zvrša­va­ju u browser‑u. Trebalo je samo, ka­že Šmit, na­pra­vi­ti po­u­zdan browser. Chrome.

Od browser‑a do OS‑a

Po Šmi­to­vim rečima, Chrome OS je na­po­kon do­volj­no brza i be­zbe­dna plat­for­ma. De­mon­stri­ra­na su i po­bolj­ša­nja Chrome browser‑a: WebGL i po­bolj­ša­nja JavaScript‑a, ko­ja će još vi­še pri­bli­ži­ti Web a­pli­ka­ci­je nji­ho­vim desktop e­kvi­va­len­ti­ma. Pred­stav­ljen je pro­to­tip ma­ši­ne na ko­joj će se ChromeOS i­zvrša­va­ti – be­ta ChromeOS kom­pju­ter CR‑48, ko­ji će bi­ti dat na tes­ti­ra­nje za­in­te­re­so­va­nim kom­pa­ni­ja­ma i po­je­din­ci­ma. Očeki­va­lo se da mno­ge OEM kom­pa­ni­je i­zba­ce na trži­šte ver­zi­je ChromeOS kom­pju­te­ra, ali na njih još čeka­mo.

Svoj go­vor Šmit je zav­ršio ta­ko što je re­kao da će se tek za 20 go­di­na vi­de­ti ko­li­ko je značaj­no bi­lo preći na Cloud kao skala­bilnu ar­hi­tek­tu­ru i na ChromeOS. Ne­što ka­sni­je je pred­stav­ljen Chrome Web Store, sajt sa ko­ga se mo­gu pre­uze­ti a­pli­ka­ci­je ko­je se i­zvrša­va­ju u Chrome browser‑u. Većina a­pli­ka­ci­ja je bes­pla­tna, a mno­ge od njih mo­gu da ra­de i u offline mo­du, da­kle bez In­ter­net ko­nek­ci­je. Ne­ke a­pli­ka­ci­je i­zgle­da­ju i ra­de im­pre­siv­no – sa za­do­volj­stvom ko­ris­tim The New York Times, Amazon Windowshop, Picnik Photoeditor, Autodesk Homestyler i ne­ko­li­ko za­nim­lji­vih iga­ra.

Po­la go­di­ne ka­sni­je pi­ta­nja su i da­lje o­tvo­re­na. Da li će ko­ri­sni­ci da pris­ta­nu na ži­vot u o­bla­ku? Da li su ko­ri­sni­ci sprem­ni da se o­dre­knu svo­jih sna­žnih Windows i MacOS kom­pju­te­ra i pređu na ChromeOS, gde je mu­zički pro­gram sa­mo je­dan o­tvo­re­ni browser tab, pro­gram za e‑mail – još je­dan browser tab, do­ku­men­ti na ko­ji­ma se ra­di – još ne­ko­li­ko browser ta­bo­va, a svi po­da­ci ta­mo da­le­ko, u o­bla­ku. Sud­bi­na ChromeOS‑a i od­go­vor na ovo pi­ta­nje u ve­li­koj me­ri za­vi­si od sa­mog Google‑a: hoće li us­pe­ti da ube­de lju­de da im ope­ra­tiv­ni sis­tem u kla­sičnom smi­slu reči vi­še ni­je ne­op­ho­dan. Mo­žda se tran­zi­ci­ja na Cloud Computing već do­go­di­la, a da mi to­ga ni­smo bi­li sve­sni.

Izvor> PC#179

Draško Drašković

(Objavljeno u PC#179)

Pro­gra­mi za pre­nos da­to­te­ka ko­rišćenjem FTP pro­to­ko­la (File Transfer Protocol) vi­še ni­su to­li­ko čes­ti kao ne­ka­da, ali i da­lje ima spe­ci­fičnih po­tre­ba gde su oni ne­za­men­lji­vi. Ova­kvi slučaje­vi mo­gu bi­ti ažu­ri­ra­nje Web pre­zen­ta­ci­ja upload‑om na ser­ver, download većeg bro­ja da­to­te­ka sa ftp ser­ve­ra ili pre­nos sa uda­lje­nog ser­ve­ra ko­rišćenjem si­gur­nih pro­to­ko­la. Većina Web browser‑a ima sa­mo ru­di­men­tar­ne op­ci­je za pre­nos da­to­te­ka i rad sa ftp ser­ve­ri­ma, pa pri ru­ci tre­ba ima­ti do­bar ftp pro­gram ka­kav je FileZilla.

FileZilla nu­di ko­ri­snički in­ter­fejs ko­ji je uobičajen kod ftp pro­gra­ma. Sa je­dne stra­ne ra­dnog e­kra­na pri­ka­za­ni su fol­de­ri i faj­lo­vi na va­šem računa­ru, a sa dru­ge stra­ne sa­držaj na uda­lje­nom ftp ser­ve­ru. Pre­nos da­to­te­ka se mo­že ak­ti­vi­ra­ti je­dnos­tav­nim o­značava­njem i o­dvlačenjem sa je­dne stra­ne na dru­gu, ručnim o­značava­njem da­to­te­ka ili do­da­va­njem u red za pre­nos ili po­ređenjem sa­drža­ja dva fol­de­ra ta­ko da se oni mo­gu sin­hro­ni­zo­va­ti. Mo­guće je is­tov­re­me­no pre­no­si­ti vi­še da­to­te­ka i ta­ko do mak­si­mu­ma is­ko­ris­ti­ti pro­pu­sni op­seg In­ter­net ve­ze, ili o­gra­ničiti brzi­nu pre­no­sa u o­kvi­ru do­zvo­lje­nog op­se­ga.

Po­red stan­dar­dnog ftp‑a, po­drža­ne su si­gur­ne va­ri­jan­te ftp pro­to­ko­la za pre­nos da­to­te­ka ko­rišćenjem FTPS (FTP over SSL/TLS) i SFTP (SSH File Transfer Protocol). FileZilla po­drža­va HTTP pro­to­kol i rad sa FTP proxy ser­ve­ri­ma, uz uobičaje­ne mo­gućnos­ti kao što su nas­ta­vak pre­ki­nu­tog pre­no­sa, po­drška za pre­nos ve­li­kih da­to­te­ka (du­ži­na pre­ko 4 GB) i po­drška za Unicode ka­rak­te­re u na­zi­vi­ma da­to­te­ka. Po­red FileZilla Client pro­gra­ma, pos­to­ji i po­se­ban FileZilla Server ko­ji mo­že­te ko­ris­ti­ti za us­pos­tav­lja­nje sop­stve­nog ftp ser­ve­ra.

FileZilla se na na­šem ovo­me­sečnom DVD‑u na­la­zi u sek­ci­ji PC Uti­li­ti­es, kao je­dan od iza­bra­nih pro­gra­ma za pre­nos da­to­te­ka sa In­ter­ne­ta. Ovo je pro­je­kat o­tvo­re­nog ko­da, a po­red Windows ver­zi­je pos­to­ji i za Mac OS X i Linux sis­te­me. Ma­tična stra­na FileZilla pro­jek­ta je filezilla.sourceforge.net.

Jovan Bulajić

(Objavljeno u PC#179)
Maxthon je je­dan od broj­nih al­ter­na­tiv­nih pro­gra­ma za sur­fo­va­nje In­ter­ne­tom ko­ji se kod pri­ka­za sa­drža­ja Web stra­ni­ca o­sla­nja­ju na kom­po­nen­te stan­dar­dnih browser-a, oko ko­jih na­pra­ve omo­tač sa sop­stve­nim ko­ri­sničkim in­ter­fej­som i do­da­tnim op­ci­ja­ma. Al­ter­na­tiv­ni browser-i za­uzi­ma­ju sa­mo de­lić trži­šta u o­dno­su na stan­dar­dni pe­te­rac (Internet Explorer, Firefox, Chrome, Safari i Opera), ali među nji­ma Maxthon spa­da među naj­po­pu­lar­ni­je. Je­dan od ra­zlo­ga po­pu­lar­nos­ti je i du­ga pri­su­tnost na trži­štu, po­što Maxthon vuče ko­re­ne iz pro­gra­ma MyIE ko­ji je pre de­se­tak go­di­na pred­stav­ljao je­dno od prvih pro­ši­re­nja za Internet Explorer.

Od stan­dar­dnih kom­po­nen­ti za pri­kaz (rendering) Web stra­na, Maxthon po­drža­va Trident (MSHTML) ko­ji je srž Microsoft Internet Explorer-a, kao i WebKit, ko­ji ko­ris­te Google Chrome i Apple Safari. Ko­rišćenje stan­dar­dnih kom­po­nen­ti za is­crta­va­nje stra­ni­ca da­je pre­dnos­ti kao što su re­ci­mo vi­so­ki ste­pen kom­pa­ti­bil­nos­ti u slučaju Trident-a, ili do­bre per­for­man­se ka­da je u pi­ta­nju WebKit. Maxthon ova dva ra­zličita re­ži­ma ra­da na­zi­va Urban i Retro (po­go­di­te ko­ji je ko­ji) i auto­mat­ski pre­ba­cu­je pri­kaz za­vi­sno od de­tek­to­va­nog sa­drža­ja Web saj­ta, o­dno­sno po­tre­ba za kom­pa­ti­bil­nošću ili mo­gućnos­ti bržeg ra­da.

Maxthon ko­ris­ti uobičaje­ne ta­bo­ve za is­tov­re­me­ni pri­kaz vi­še Web stra­ni­ca, a ra­zni ele­men­ti ko­ri­sničkog o­kru­že­nja se mo­gu pri­la­go­di­ti ili pot­pu­no pre­o­bra­zi­ti sis­te­mom skin-ova. Po­red uobičaje­nih načina pre­ko me­ni­ja, toolbar op­ci­ja i prečica sa tas­ta­tu­re, ko­man­de se mo­gu i­zda­va­ti i ges­ti­ku­la­ci­ja­ma, o­dno­sno ra­zličitim po­kre­ti­ma mi­šem. Maxthon ima u­građenu op­ci­ju Ad Hunter, ko­ja će us­pe­šno blo­ki­ra­ti ne­že­lje­ne is­kačuće pro­zo­re, ba­ne­re i re­klam­ne po­ru­ke, a mo­guće je blo­ki­ra­ti i dru­ge sa­drža­je kao što su Flash fil­mo­vi. Od broj­nih do­da­tnih op­ci­ja i­zdva­ja­ju se čuva­nje i brzo po­pu­nja­va­nje ko­ri­sničkih ime­na i lo­zin­ki, sni­ma­nje sa­drža­ja e­kra­na, pre­vođenje sa­drža­ja Web stra­ni­ca i is­tov­re­me­no pre­tra­ži­va­nje na vi­še search engine-a.

Po­put dru­gih browser-a, Maxthon je bes­pla­tan, a mo­že se in­sta­li­ra­ti iz PC In­ter­net sek­ci­je na na­šem DVD-u ili pre­uze­ti sa lo­ka­ci­je www.maxthon.com. Po­red Windows ver­zi­je, no­vi­tet je Maxton Mobile za mo­bil­ne te­le­fo­ne i ta­blet računa­re za­sno­va­ne na Android plat­for­mi.

Jovan Bulajić

(Objavljeno u PC#179)

Sysinternals (http://technet.microsoft.com/en-us/sysinternals) je o­dlično mes­to za pro­na­la­že­nje ko­ri­snih i bes­pla­tnih sis­tem­skih alat­ki. Ova ko­lek­ci­ja pro­gra­ma je sa­da pod o­kri­ljem Microsoft‑a i mo­že se pro­naći u Windows Sysinternals odelj­ku na Microsoft TechNet mre­ži. Je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih ala­ta iz ko­lek­ci­je je Autoruns, ko­ji da­je uvid u to ko­ji se pro­gra­mi i pro­ce­si star­tu­ju pri­li­kom po­di­za­nja Microsoft Windows‑a.

Autoruns će pro­ve­ri­ti sve mo­guće načine na ko­ji se pro­gra­mi mo­gu ak­ti­vi­ra­ti pri ini­ci­ja­li­za­ci­ji Windows‑a – Startup fol­de­re, ra­zne Windows registry ključeve, pro­ši­re­nja za Windows Explorer, draj­ve­re, sis­tem­ske ser­vi­se, itd. Uvid u ove in­for­ma­ci­je mo­že po­moći u o­bja­šnje­nju ra­zlo­ga za­što se sis­tem spo­ro star­tu­je ili ot­kri­va­nju šte­tnog so­ftve­ra ko­ji se pri­ta­je­no in­sta­li­rao. Sva­ki od auto­mat­ski star­to­va­nih pro­gra­ma ili pro­ce­sa se mo­že de­ak­ti­vi­ra­ti iz Autoruns‑a, ali tre­ba bi­ti o­pre­zan da se ne bi is­ključile sis­tem­ske kom­po­nen­te važne za Windows.

Autoruns je je­dan od ala­ta u PC Stan­dar­dPack ko­lek­ci­ji na na­šem DVD‑u. Ne za­hte­va po­se­bnu in­sta­la­ci­ju, već ar­hi­vu sa pro­gra­mom tre­ba ras­pa­ko­va­ti a za­tim star­to­va­ti autoruns.exe. U ar­hi­vi se ta­kođe na­la­zi ver­zi­ja pro­gra­ma za ko­rišćenje iz ko­man­dne li­ni­je, ko­ja se mo­že ko­ris­ti­ti za kre­ira­nje i­zve­šta­ja o tre­nu­tnoj sis­tem­skoj kon­fi­gu­ra­ci­ji.

Jovan Bulajić

Domaća kompanija PS.IT se već sedam godina uspešno bavi razvojem IT rešenja za unapređivanje poslovanja, o čemu svedoči više od 2.500 korisnika računovodstveno-poslovnog softverskog paketa MPP1. Nova verzija ovog softvera krenula je u osvajanje tržišta prošle godine

Moderno poslovanje zahteva i moderna rešenja, pa je odavno prevaziđeno vreme kada je ručno vođenje knjiga bilo prihvatljivo u svakodnevnom radu. Iako su mnogi od nas navikli da u kancelarijskom okruženju koriste softverske pakete velikih stranih proizvođača, u ovoj oblasti domaći proizvođači često imaju prednostm pošto su njihovi proizvodi bolje prilagođeni lokalnim uslovima.

Kao primer za ovu tvrdnju može da posluži domaća kompanija PS.IT ("Privredni savetnik – Informacione tehnologije") koja se već sedam godina uspešno bavi razvojem IT rešenja za unapređenje poslovanja, spajajući znanja i iskustva iz oblasti računovodstva, poslovnih finansija i informacionih tehnologija. Do 2009. godine glavni proizvod ove kompanije bila je edicija računovodstveno-poslovnih programa po imenu "Mali poslovni programi 1" (MPP1) koja je stekla veliku popularnost na domaćem tržištu i poverenje više od 2.500 korisnika.

Stalnim razvojem i unapređivanjem ovog softvera, u skladu s novim iskustvima, zahtevima i potrebama korisnika i uz praćenje savremenih tendencija u oblasti informacionih tehnologija, razvijena je nova verzija softvera, pa je 2010. kompanija PS.IT počela distribuciju edicije "Mali poslovni programi 2". MPP2 održava kontinuitet sa osnovnim konceptima prethodne verzije, ali donosi mnoge novine i predstavlja originalno, sveobuhvatno i savremeno softversko rešenje za praćenje poslovanja malih i srednjih preduzeća.

Prilagođeno korisniku

Novi MPP paket ima sve odlike softvera nove generacije: modularan je, lako se proširuje i prilagođava korisniku, otvoren je za integracije s drugim softverskim rešenjima i sadejstvo sa standardnim softverskim paketima. U aplikacije su ugrađeni Web servisi za preuzimanje aktuelnih podataka sa Interneta, a treba pomenuti i moderan dinamičan dizajn koji odlikuje novu verziju. Dobro koncipirani softverski paket pruža širok spektar mogućnosti čak i veoma aktivnim, stručnim i naprednim korisnicima koji od poslovnog softvera očekuju mnogo više nego što je unos, evidentiranje i obrada podataka.

Edicija MPP2 je koncipirana tako da maksimalno zadovolji zahteve korisnika, kako ažurnim praćenjem zakonskih promena, tako i svojim softverskim rešenjima. Edicija obuhvata različite module koji pokrivaju najvažnije segmente poslovanja, ali se kupac, u skladu sa sopstvenim potrebama, može opredeliti za module koji pokrivaju upravo one oblasti koje su njemu potrebne. Moguće je kupiti samo jedan modul ili nekoliko njih da bi se kasnije, kako potrebe firme rastu, dokupljivali novi.

Svi programi paketa MPP2 su funkcionalno prilagodljivi i pružaju širok dijapazon podešavanja u skladu sa specifičnim potrebama poslovanja. Time korisnik dobija softverski alat koji je skrojen u potpunosti po njegovim merama.

Globalni trendovi i lokalni propisi

Edicija MPP2 je proširiva i otvorena, što znači da je podržana i ugradnja dodatnih modula koje PS.IT na zahtev klijenta razvija za specifične potrebe. Ovaj softver nudi jednostavne mehanizme za čuvanje i distribuciju podataka – omogućen je izvoz i uvoz podataka u formatu XML, kao i lako i bezbedno arhiviranje i raspakivanje celokupne baze podataka.

Saradnja programa s paketom Microsoft Office je odlična, tako da korisnik može da izveze u Word ili Excel bilo koju formu ili standardni izveštaj i dalje nastavi obradu podataka u tim aplikacijama. Omogućen je i izvoz svih izveštaja u format PDF, što je od značaja kada, recimo, treba proslediti podatke nekome ko po prirodi posla ne koristi poslovne aplikacije i nema ovakav softver. Alati iz ove edicije omogućavaju integraciju sa već postojećim ERP sistemima.

Korisnički interfejs nudi naprednim korisnicima veliku slobodu u radu, pa MPP2 pruža i široke mogućnosti za administraciju aplikacije, kao što su logovanje promena i postavljanje prava i restrikcija za pojedine korisnike u računarskoj mreži, a na osnovu Windows-ovih korisničkih grupa. U softver su ugrađeni WebI servisi kojima se mogu preuzeti aktuelni podaci iz raznih izvora sa Interneta, kao što su najnovija kursna lista, koeficijenti za obračun kamate i slično. Na taj način se takođe uvek može proveriti tekuća verzija softvera da bi se utvrdilo da li je potrebno ažuriranje.

Edicija MPP2 podržava složeno vođenje poslovnih procesa, potpuno u skladu s domaćom zakonskom regulativom i različitim specifičnim zahtevima poslovanja u praksi. Neke od odlika karakterističnih za naše poslovno okruženje jesu podrška za hijerarhijsko uređivanje organizacionih jedinica u okviru jednog preduzeća i mogućnost da korisnici samostalno obave zatvaranje poslovnih knjiga i otvaranje nove godine. U varijantama paketa s više programa među kojima su moduli za vođenje poslovnih knjiga (finansijsko knjigovodstvo, robno-materijalno knjigovodstvo, KEPU…), korisnik na lak način može da prati gde su i kako proknjiženi različiti dokumenti. U softver je ugrađena mogućnost izvoza podataka za neke obrasce u zakonski propisanim formatima koje zahtevaju nadležne službe – bilansi stanja i uspeha, prijave PDV-a, OPJ obrasci itd.

Karakteristike i upotreba

Edicija MPP2 je razvijana za Windows okruženje kao standardna desktop klijent/server aplikacija. Podržane su sledeće platforme: Windows XP SP3, Windows 2003, Windows Vista i Windows 7. Posebno je značajno to što danas, kada na svim novim računarima korisnici dobijaju Windows 7MPP2 ostvaruje punu kompatibilnost sa ovom platformom, kako u vizuelnom smislu tako i na tehnološkom nivou, što je potvrđeno i sertifikatom Microsoft Windows 7 Compatibility.

Izabrani paket u okviru edicije MPP2 instalira se brzo i jednostavno se koristi. Procedura za instalaciju obuhvata ne samo za osnovnu aplikaciju, već i izmene i dopune koje su korisnicima na raspolaganju za preuzimanje sa zvanične Web stranice proizvođača softvera. Jedna licenca je dovoljna za rad na više računara ili u računarskoj mreži i omogućava praćenje poslovanja neograničenog broja subjekata. MPP2 pokriva poslovanje velikog broja korisnika: preduzeća, organizacija i udruženja, budžetskih ustanova, knjigovodstvenih agencija…

Kao i kod većine modernih korisničkih aplikacija, uputstvo za upotrebu softvera je ugrađeno u same programe. Pomoć se dobija samo jednim klikom miša.

Total S – najsjajnija zvezda

Premda je Total S, program za obračun zarada i naknada, razvijen kao deo edicije MPP2 namenjene malim i srednjim preduzećima, veoma brzo se pokazalo da ovaj softver može da zadovolji potrebe i znatno većih organizacija. Aplikacija podržava veliki skup algoritama za obračun plata, kojima su pokriveni u praksi uobičajeni načini. Program omogućava obračune za sve vrste ugovora i štampanje svih neophodnih i zakonom propisanih obrazaca, kao i drugih korisnih izveštaja. Podržani su generisanje i izvoz naloga za plaćanje na osnovu obračuna u sve najčešće korišćene aplikacije za e-banking u Srbiji.

Kao otvoreno i fleksibilno rešenje, Total S se u najvećem broju slučajeva može efikasno proširiti i nadograditi, i to na više načina. Program je otvoren za integraciju sa softverskim rešenjima drugih proizvođača kao što su SAP, Dynamics i eHRM. Ova integracija se može realizovati na različitim nivoima – kroz komunikaciju eksternim datotekama, direktan pristup bazi podataka ili kroz servise. Takođe, postoji nekoliko tačaka pogodnih za integraciju, kao što su uvoz podataka iz kadrovske evidencije, izvoz naloga u finansijsko knjigovodstvo itd. Pored ažurnog praćenja čestih zakonskih izmena, Total S se neprekidno usavršava i nove funkcionalnosti se implementiraju u skladu s potrebama tržišta. Zato je program zauzeo visoku poziciju među domaćim softverskim rešenjima iz ovog domena.

Za kraj, skrećemo pažnju čitaocima da na DVD-u koji prati 181. broj"PC"-ja mogu da nađu demo-verziju edicije "Mali poslovni programi 2" u okviru koje se, naravno, nalazi i program Total S. Dobra prilika da isprobate mogućnosti i odlučite se za kupovinu licence.

Izvor: PC Press #181

Dropbox je online sis­tem za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka, ko­ji omo­gućava cen­tral­no čuva­nje va­ših da­to­te­ka uz auto­mat­sku sin­hro­ni­za­ci­ju i­zmeđu ra­zličitih uređaja ko­je ko­ris­ti­te. Ovaj sis­tem omo­gućava da, re­ci­mo, sni­mi­te do­ku­ment na PC-ju u kan­ce­la­ri­ji, ko­ji će za­tim bi­ti auto­mat­ski dos­tu­pan sa kućnog računa­ra ili sa mo­bil­nog te­le­fo­na – na­rav­no pod u­slo­vom da svi ovi uređaji ima­ju in­sta­li­ra­nu Dropbox a­pli­ka­ci­ju i da su ve­za­ni za is­ti ko­ri­snički na­log. Dropbox se in­sta­li­ra kao sis­tem­ska a­pli­ka­ci­ja ko­ja pra­ti sve pro­me­ne u iza­bra­nim fol­de­ri­ma. U po­dra­zu­me­va­noj in­sta­la­ci­ji to je fol­der Dropbox u ko­ri­sničkim do­ku­men­ti­ma, ali se ovo mo­že pro­me­ni­ti ta­ko da se re­ci­mo sin­hro­ni­zu­ju svi do­ku­men­ti iz Documents fol­de­ra. Uko­li­ko pro­me­ni­te ne­ki do­ku­ment ili is­ko­pi­ra­te no­vi fajl u de­lje­ni fol­der, Dropbox će auto­mat­ski usa­gla­si­ti online ver­zi­ju, a pre­ko nje će se sin­hro­ni­zo­va­ti i sa­držaj na dru­gim uređaji­ma. Dropbox op­ti­mi­zu­je ažu­ri­ra­nje po­da­ta­ka, ta­ko da će bi­ti sin­hro­ni­zo­va­ni sa­mo oni de­lo­vi da­to­te­ke ko­ji su za­is­ta pro­me­nje­ni, a u slučaju is­te da­to­te­ke ko­ja se na­la­zi u vi­še fol­de­ra po­da­ci će se pre­ne­ti sa­mo je­dnom. Tre­ba bi­ti o­pre­zan pri ra­du sa većom ko­ličinom po­da­ta­ka, na­ročito ako će oni bi­ti sin­hro­ni­zo­va­ni pre­ko mo­bil­ne In­ter­net ve­ze.

Po­put većine sis­te­ma ko­ji va­še po­dat­ke čuva­ju „ta­mo neg­de” u o­bla­ci­ma, i kod Dropbox-a je ose­tlji­vo pi­ta­nje si­gur­nos­ti. Je­dno vre­me se Dropbox re­kla­mi­rao kao ap­so­lu­tno si­gu­ran ser­vis u ko­me va­šim po­da­ci­ma ni­ko dru­gi (pa ni za­po­sle­ni u Dropbox-u) ne mo­že pris­tu­pi­ti bez zna­nja lo­zin­ke, ali se na kra­ju is­pos­ta­vi­lo da pos­to­je cen­tral­ni ključevi po­zna­ti sa­mo kom­pa­ni­ji. Po­da­ci se ši­fru­ju 256-bi­tnim AES ključem i pre­no­se pre­ko SSL ve­ze, pa Dropbox ipak pred­stav­lja do­volj­no si­gur­no re­še­nje za većinu po­tre­ba. Dropbox ta­kođe omo­gućava da ne­ke fol­de­re pro­gla­si­te jav­nim i ta­ko nji­hov sa­držaj po­de­li­te sa dru­gim ko­ri­sni­ci­ma.

Dropbox na­log se mo­že bes­pla­tno o­tvo­ri­ti i da­je vam 2 GB on­li­ne pros­to­ra za sme­šta­nje va­ših po­da­ta­ka, a uko­li­ko je po­tre­bno vi­še pros­to­ra, mo­že se do­pla­ti­ti za pa­ke­te od 50 GB i 100 GB. Dropbox pos­to­ji u ver­zi­ja­ma za ra­zne ope­ra­tiv­ne sis­te­me i mo­bil­ne plat­for­me, u­ključujući Windows, Mac OS X, Linux, Android, Windows Phone 7, iPhone, iPad i BlackBerry. Lo­ka­ci­ja za do­da­tne in­for­ma­ci­je je www.dropbox.com, a Dropbox se mo­že in­sta­li­ra­ti sa sajta https://www.dropbox.com ili iz PC Uti­li­ti­es fol­de­ra na na­šem DVD-u (PC#179).

Jovan Bulajić