PC Press je u februarskom broju objavio listu 50 najboljih domaćih Web sajtova. Sajtovi su podeljeni u 10 kategorija, a u svakoj kategoriji urednici časopisa su izabrali jednog pobednika. Priznanja pobednicima uručena su na svečanom skupu održanom 2. februara 2012. u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

Izbor pedeset najboljih domaćih Web sajtova je tradicionalna akcija koju PC Press organizuje još od 1997. godine, dakle od početka razvoja Interneta u Srbiji. U ovogodišnjem, 15. po redu izboru sajtovi su podeljeni u deset kategorija. U kategoriji Društvo pobedio je sajt beograd.rs, u kategoriji E-market sajt tehnomanija.rs, u novoj kategoriji Lifestyle sajt story.rs, u kategoriji Kultura i nauka sajt seecult.org, u kategoriji Porodica i zdravlje sajt kliknibezbedno.rs, u kategoriji Servisi sajt euprava.gov.rs, u kategoriji Sport i (avan)turizam sajt sportal.rs, u kategoriji Tehnologija sajt mobilnisvet.com, u kategoriji Vesti i informacije sajt blic.rs, a u kategoriji Zabava sajt njuz.net.

Dodeljena su i dva specijalna priznanja: sajtu rnids.rs za uspešnu promociju i podršku nacionalnim internet domenima, kao i sajtu b92.net koji je plasiran na svim dosadašnjim izborima Web Top 50.

Prisutnima su se obratili gospodin Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik časopisa PC Press, kao i dobitnici priznanja.

Pokrovitelj akcije je Skupština grada Beograda.

Kompletan spisak pedeset najboljih sajtova objavljen je u časopisu PC #185 kao i na Web adresi www.pcpress.info/top50/, više slika sa dodele možete pogledati na ovom linku.

Petnaesti po redu izbor najboljih domaćih sajtova pokazao je da kvalitet i dalje o(p)staje na vrhu, ali da je za kvantne skokove potrebno još mnogo edukacije, truda, dobre volje, novca… Odabrali smo za vas 50 posebno vrednih Web lokacija i podelili ih u deset kategorija.*

Pedeset Webtastičnih

Gledajući rezultate prethodnih 14 izbora i upoređujući sa dobitnicima ovogodišnjeg priznanja reklo bi se da se neke stvari ne menjaju tokom vremena. Ipak, značajan rast broja korisnika Interneta u protekloj deceniji, ulazak broadband-a, mobilnog Interneta i društvenih mreža u sve pore naše svakodnevice, kao i stabilan rast investicija u domaći Internet, daju nam razloge za umereni optimizam.

Rade se redizajni, unapređuju se koncepti, konkurencija nije nikad bila jača, ali opet neke ključne stvari i dalje nedostaju. Skroman raspoloživi kapital se raspoređuje na već poznate adrese, pa ima malo prostora da se probiju nove ideje i projekti, te da neki novi klinci zauzmu svoje pozicije. Teši nas saznanje da ima puno mladih koji su zainteresovani da svoje ideje i snove ostvare upravo na Internetu. Baš to pruža nadu da ćemo u narednim godinama dobiti i na kvalitetu i na kvantitetu kada je domaći Web u pitanju.

Neverovatna popularnost Facebook-a i proboj Twitter-a i nekolicine blogera na javnu scenu doprineli su da Internet postane tema u svim krugovima, čime se uvećavaju šanse da se ozbiljniji kapital prelije na domaći Web. E-commerce polako hvata zalet, naročito je uspešan C2C segment, a grupna kupovina je u protekloj godini doživela neočekivanu ekspanziju. I upliv elektronskih servisa u državu se povećao, a u narednoj (izbornoj) godini možemo očekivati da se taj trend nastavi. Jasno je da uloga kvalitetnih servisa može imati pozitivne posledice na rast i razvoj domaćeg Interneta, kao što su u prethodnoj godini uticale društvene mreže.

I pored sve dobre volje i gomile energije koja se ulaže, oseća se hroničan nedostatak ulaganja svežeg kapitala. O kojem redu veličine je reč govori i podatak da se kod nas tržište online oglašavanja, od kojeg živi većina Web sajtova, u najoptimističnijim procenama svodi na ispod 10 miliona evra, dok susedna Mađarska u ovoj industriji okreće 10 puta više novca. Dokle god se finansijska situacija ne popravi i ne preokrene u korist domaćih Internet preduzetnika, male su šanse da ćemo iduće godine imati značajno drugačiju listu Top 50 .RS sajtova. Do tada pogledajte koje smo sajtove ove godine proglasili za najuspešnije.

Sledeća strana -> Društvo

* – Nakon pobednika kategorije, nagrađeni satovi predstavljeni su abecednim redosledom

Februar je mesec u kome žiri časopisa PC Press već tradicionalno proglašava WebTop50 pobednike. Pored ovog događaja koji uvek privlači veliku pažnju čitalaca, novi PC Press donosi informacije o tome kako vašu kuću možete učiniti pametnijom uz pomoć ICT tehnologija, kako unaprediti poslovanje korišćenjem Cloud tehnologije, a tu je i niz prikaza zanimljivih uređaja: ASUS Transformer Prime, Toshiba Qosmio F750-10M, Samsung S24A850 sa novim PLS ekranom, tablet BlackBerry PlayBook, smartfon Motorola RAZR, LG LW980S televizor, Canon PowerShot G1 X fotoaparat, NEC 3D projektor… Iako se radi o vrhunskim uređajima, tek nas čekaju prava iznenađenja predstavljena na sajmu CES.

	Pedeset Webtastičnih Pe­tna­es­ti po re­du i­zbor naj­bo­ljih do­maćih saj­to­va po­ka­zao je da kva­li­tet i da­lje o(p)sta­je na vrhu, ali da je za kvan­tne sko­ko­ve po­treb­no još mno­go edu­ka­ci­je, tru­da, do­bre vo­lje, nov­ca… Pred­stav­lja­mo 50 naj­bo­ljih do­maćih Web saj­to­va po i­zbo­ru na­še Re­dak­ci­je.
	Kuća pod kontrolom Iako se o nji­ma već go­di­na­ma go­vo­ri, pro­jek­te „pa­me­tnih kuća“ čita­oci najčešće u­bra­ja­ju u fu­tu­ris­ti­ku ili čak naučnu fan­tas­ti­ku. No­ve ge­ne­ra­ci­je kućne elek­tro­ni­ke su nas, go­to­vo ne­pri­me­tno, na­vi­kle na fun­kci­je auto­mat­ske kon­tro­le, pa se na­meće pi­ta­nje ka­ko tu auto­ma­ti­ku uje­di­ni­ti… i stan­dar­di­zo­va­ti.
	Do oblaka u dva koraka Cloud je na­ša sa­da­šnjost i bu­dućnost, pa je pra­vi tre­nu­tak da počne­te se­obu svog po­slo­va­nja „u o­blak“. Kre­ni­te pa­žlji­vo, ko­rak po ko­rak, a mi vas upo­zna­je­mo sa prva dva, ko­ja su uje­dno i naj­pro­ble­ma­tični­ja.
	ASUS Transformer Prime Hi­brid ta­ble­ta i netbook‑a, ASUS Transformer, iza­zvao je već u prvoj ver­zi­ji ve­li­ko in­te­re­so­va­nje. Sa­da je sti­gao na­sle­dnik na­zvan Prime, kom­bi­no­va­ni računarčić ko­ji pri­ka­zu­je Android 4.0 u naj­lep­šem sve­tlu.
	Toshiba 3D laptop bez naočara Qosmio F750‑10M ima na e­kra­nu do­da­tni sloj Active lens, ko­ji eli­mi­ni­še po­tre­bu za 3D naočari­ma, a po­moću ka­me­re o­dređuje po­zi­ci­ju gle­da­oca i pri­la­gođava mu 3D pri­ka­z. Ka­ko to fun­kci­o­ni­še u prak­si?
	Kindle na dodir Amazon, vo­deći pro­iz­vođač eBook čitača, i­zba­cio je če­tvrtu ge­ne­ra­ci­ju uređaja, do­pu­niv­ši pa­le­tu pro­i­zvo­da sa ne­ko­li­ko ver­zi­ja i uvo­deći e­kran ose­tljiv na do­dir. Da­kle, da li iza­bra­ti Kindle Keyboard ili Kindle Touch?
	Samsung: Iznad HD rezolucije Samsung S24A850DW je prvi mo­ni­tor kod ko­ga se sli­ka is­crta­va no­vom PLS ma­tri­com s po­za­din­skim LED o­sve­tlje­njem. Da vi­di­mo ka­ko se te­hno­lo­gi­ja ko­ja je pro­sla­vi­la Galaxy Tab 10.1 po­ka­za­la u desktop sve­tu.
	RIM PlayBo­ok: Po­sle po­sla Ima li na trži­štu ta­ble­ta mes­ta za još je­dnog ve­li­kog i­grača? BlackBerry sma­tra da ima, am­bi­ci­o­zno pred­stav­lja­jući mo­del PlayBook, čiji na­ziv aso­ci­ra na pri­me­ne ko­je do sa­da ni­su bi­le spe­ci­jal­nost kom­pa­ni­je RIM.

Android 4.0 (Ice Cream Sandwich) je stigao, a kako radi u praksi provereno je na premijernom modelu Samsung Galaxy Nexus. Za ljubitelje vrhunskih smartfona tu su i Motorola RAZR i HTC Sensation XL kome je kumovala lično Lady Gaga. Kućnim korisnicima predstavljamo sve raspoložive načine na koji mogu da dođu do TV programa, a profesionalcima je namenjeno upoznavanje s Femto ćelijama koje mogu da potpomognu mobilnu mrežu u teškim indoor uslovima. Tu su I novi e-book čitači, tableti, prvi ultrabook, a AnDrooid rubrika nastavlja s upoznavanjem popularnog OS-a za početnike i napredne…

	Samsung Galaxy Nexus Android 4.0 je konačno stigao – za premijeru je zadužen Samsung Galaxy Nexus. Proverili smo da li novi OS i novi smartfon ispunjavaju (velika) očekivanja.
	Delikatna oštrica Motorola Razr je izuzetno tanak telefon. Od lomljenja i oštećenja štite ga kućište od kevlara i Gorilla staklo, a od primedbi zahtevnih korisnika – brz procesor i OLED ekran.
	Extra Large Na prezentaciji HTC Sensation XL-a, Lady Gaga je „kumovala“ ovom prilično velikom telefonu.  Zajednički moto im je zabava na najvišem nivou.
	Tableti Novo izdanje Samsung Galaxy Tab‑a ulazi u ring s novim tabletima kompanija Huawei, Toshiba, Lenovo i Sony.
	Kako do TV programa? Da li imate kablovsku TV? A IPTV ili možda satelitsku TV? Kakve su sličnosti i razlike između ovih sistema i kakve mogućnosti postoje kada je televizija u pitanju?
	Femto ćelije za gigabudućnost Femto ćelije su bežični uređaji male snage koji čine most između fiksne i mobilne mreže, čime povećavaju kapacitet mobilnih mreža.
	Internet u Mercedesu Iako je do sada bio uzdržan po pitanju infotainment sistema, Mercedes je razvio sistem Comand Online. Verzija za klasu C košta 3070 evra…

Dragi čitaoci, posetioci sajta, partneri i prijatelji,

Obaveštavamo vas da je počelo prijavljivanje za ovogodišnji izbor Web Top 50 sajtova. Po 16. put, Redakcija PC Press-a izabraće domaće sajtove koji su obležili 2011. godinu. Ukoliko smatrate da postoji sajt koji bi sigurno morao da se nađe u ovom izboru, pošaljite nam svoje predloge popunjavanjem i slanjem formulara na dnu ove strane.

Možete poslati koliko god predloga želite, a one čitaoce koji budu najrevnosniji očekuju vredne nagrade.

Od svih predloga koji pristignu najkasnije do 17. januara u 23h, žiri sastavljen od članova Redakcije odrediće uži izbor i odabrati pobednike po kategorijama.

Propozicije za učešće sajta u izboru Web Top 50:

1. Sajt mora biti napisan na srpskom jeziku, na bar jednom od dva pisma. Sajt može biti i višejezičan, s tim da jedan od jezika mora biti srpski.

2. Sajt mora postojati tokom cele 2011 godine. U obzir neće dolaziti sajtovi koji su pokrenuti posle 1. februara 2011.

3. Sajt ne sme biti uvredljive sadržine

Sajtove koji uđu u uži izbor i pobednike po kategorijama ćemo objaviti u februarskom broju časopisa PC Press i na sajtu www.pcpress.info.

cforms contact form by delicious:days

U prodaji je novogodišnje izdanje časopisa PC Press koje donosi pregled tablet računara na našem tržištu, šest najboljih smartfona za 2011. godinu po merilima uredništva časopisa connect. Iz Amazon-a stiže Kindle Fire, prvi tablet nakon niza uspešnih e-čitača. Tu je uputsvo za generalno čišćenje i spremanje Windows-a, smernice za poslovne korisnike o tome kako treba da planiraju nabavku ili obnavljanje ICT opreme, a onima koji vole da programiraju, namenjen je tekst o novostima u paketu Delphi…

	Ve­li­ki pre­gled ta­blet ra­ču­na­ra Pra­zni­čni da­ni su do­bar po­vod da svo­ju ko­lek­ci­ju ure­đa­ja do­pu­ni­te naj­mo­der­ni­jim – ta­ble­tom. Mo­žda vam on tre­ba za po­sao, a mo­žda će po­slu­ži­ti za ku­ćnu, multi­­me­di­jal­nu za­ba­vu; sa­mo iza­be­ri­te pra­vi mo­del. Testi­ra­li smo 15 kan­di­da­ta…
	Telefoni go­di­ne Pred va­ma su pre­po­ru­ke con­nect‑a za smart te­le­fo­ne ko­ji su obe­le­ži­li 2011. go­di­nu. Svi mo­de­li su, na­rav­no, de­talj­no la­bo­ra­to­rij­ski tes­ti­ra­ni, ali ovo­ga pu­ta ak­ce­nat stav­lja­mo na oce­ne ure­dni­ka naj­ve­ćeg ev­rop­so­kog ča­so­pi­sa za te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je.
	De­sign CX: 3D u stra­tos­fe­ri U eri sve­mo­gu­će 3D kom­pju­ter­ske gra­fi­ke i ho­li­vud­ske me­ga­lo­ma­ni­je, pos­to­ji i dru­gi 3D svet, sa dru­ga­či­jim za­hte­vi­ma, pro­fe­si­onal­nim stan­dar­di­ma i di­zaj­ner­skim strem­lje­nji­ma. Za taj svet pos­to­je dru­ga­či­ja, jev­ti­ni­ja ali i ade­kva­tni­ja re­še­nja. Fir­ma Strata nu­di ne­što ori­gi­nal­no: Design 3D CX.
	Kin­dle Fi­re: nešto između Kindle či­ta­či elek­tron­skih knji­ga su po­pu­lar­ni, a sa­da se ova po­ro­di­ca ši­ri je­dnim ne­obi­čnim ure­đa­jem: Kindle Fire je je­fti­ni či­tač ko­ji kon­ku­ri­še zna­tno sku­pljim ta­ble­ti­ma. Ho­će li prin­cip „ne­što i­zme­đu“ im­pre­si­oni­ra­ti ko­ri­sni­ke?
	Del­phi na 64 bi­ta Delphi XE2 pe­nje po­pu­lar­no pro­gra­mer­sko o­kru­že­nje na vi­ši ni­vo – ko­na­čno u modifikovanom pas­ka­lu mo­že­te da pi­še­te 64‑bi­tne a­pli­ka­ci­je… a onda i nji­ho­ve va­ri­jan­te za ra­zne, pre svega mobilne plat­for­me.
	Iz Ou­tlo­ok‑a u o­bla­ke Ra­zmi­šlja­te o se­lid­bi po­slo­va u o­bla­ke? Da po­čne­mo od naj­je­dnos­tav­ni­jeg – e‑mail‑a. Ka­ko da ve­li­ku ar­hi­vu e‑mail po­ru­ka iz vi­še kli­je­na­ta pre­ba­ci­mo naj­pre u Outlook 2010, a po­tom u Gmail cloud?
	No­vo­go­di­šnje spre­ma­nje Pro­gra­me za auto­mat­sko či­šće­nje sis­te­ma ne­ki ko­ris­te re­dov­no, ne­ki spo­ra­di­čno, dok ne­ki tvrde da se nji­ho­vom upo­tre­bom ne do­bi­ja ni­šta. Pro­ba­li smo naj­po­pu­lar­ni­je i pro­ve­ri­li nji­ho­vu efi­ka­snost
	Et­her­net na 100 gi­ga­bi­ta Pre 15 go­di­na po­ja­vio se Gigabit Ethernet. U me­đuv­re­me­nu ovaj mrežni pro­to­kol je u­brzan najpre na 10 gi­ga­bi­ta u se­kun­di, a sa­da i na 100! Šta nam do­no­si no­vi komunika­cioni stan­dard i ima li gra­ni­ca u­brza­nju?

Duga tradicija i veliki broj vernih čitalaca obavezuje nas da svake godine obezbedimo neke nove zanimljive poklone za naše pretplatnike. Ove praznike smo dočekali sa čak tri potpuno nove mogućnosti za naše čitaoce:

– mogućnost da po posebnoj ceni kupe knjigu “50 godina računarstva u Srbiji – hronika digitalnih medija”, koja će iz štampe izaći već 25. decembra.

– svaki čitalac koji se u promotivnom periodu pretplati na časopis connect, na poklon će dobiti i specijalne rukavice za touchscreen.

– čitaoce koji se pretplate na PC Press i connect čeka poseban poklon – knjiga “50 godina računarstva u Srbiji – hronika digitalnih medija”.

Pretplatom na neko od naših izdanja, obezbedićete sebi ili dragoj osobi vredan i originalan poklon.

Više informacija o akciji, kao i porudžbenice, potražite na adresi: http://www.pcpress.info/pretplata.

Za sve informacije, na raspolaganju vam je naša služba pretplate koju možete dobiti pozivom na broj 011/276-55-33.

Januarski broj časopisa connect donosi pregled najnovijih smartfona za Android i Windows Phone. Za one koji se još nisu odlučili kom operativnom sistemu da se priklone, tu je i kratak pregled novosti koje donose Android 4.0 (Ice Cream Sandwich) i Windows Phone 7.5 (Mango). connect professional razmatra tehnološku i ekonomsku opravdanost uvođenja LTE (4G) mobilne tehnologije. Nova rubrika AnDrooid u segmentu BabyDroid nudi upoznavanje s popularnim operativnim sistemom za početnike, dok je segment DevDrooid namenjen dobrim poznavaocima Android-a koji žele da se okušaju i kao programeri. Na kraju, pogledajte kako bi izgledali današnji gedžeti da se, umesto baterija, još uvek koristi parni pogon…

	Noviteti u svetu Android-a Dva nova Samsung-a, dva nova Sony Ericsson-a:  testirali smo četiri Android telefona potpuno različitih namena – sva četiri su zauzela visoka mesta na našoj top listi.
	Android 4 Google je predstavio novu verziju Android-a pod nazivom Ice Cream Sandwich (sendvič sladoled) koji funkcioniše i na telefonima i na tabletima. Mi smo probali ovaj kolač – prija!
	Novi Windows smartfoni Testirali smo model Lumia 800, prvi Nokijin telefon koji koristi Windows, i uporedili ga sa HTC Titan-om i LG-jem Jil Sander. Mogu li ovi telefoni da konkurišu modelima zanovanim na Android-u?
	Windows Phone 7.5 Windows Phone 7.5 (poznat pod kodnim imenom Mango) obećava 500 novih funkcija, pomoću kojih IT gigant želi da napravi preokret na tržištu smart telefona. Hoće li mu Andorid i Apple to dozvoliti?
	Samsung Wave 3 Samsung je poboljšao svoj operativni sistem. U našoj laboratoriji smo proverili da li je Samsung Wave 3, prvi model zasnovan na novoj platformi bada 2.0, zaista tako dobar.
	BabyDrooid Kako izabrati prvi Android telefon? I, da li kupiti telefon ili tablet? Da li je i koliko bitna verzija Android-a? Sve ove početničke dileme lakše ćete razrešiti uz novu seriju tekstova koja počinje u ovom broju.
	DevDrooid Android je otvoren sistem, što znači da odmah možete da počnete s programiranjem aplikacija. Najpre treba obezbediti radno okruženje – to je besplatno: potrebno vam je samo strpljenje i dobar internet.
	LTE – tehnologija ili biznis? LTE pruža korisnicima veće brzine protoka podataka (do 100 Mbps), povećava kapacitet i smanjuje kašnjenje u mreži. Za operatore, LTE znači niže operativne troškove, niže troškove prenosa po bitu i efikasnije korišćenje (skupo plaćenog) spektra. Kako će operatori uvođenjem LTE-a definisati svoje biznis-modele i kakve će tarifne šeme primeniti?
	Ultrabook računari Nisu samo lagani i elegantni: ultrabook‑ovi objedinjuju efikasnost notebook‑ova i praktičnost tablet računara. Predstavljamo vam dva modela, iz Acer-a i Asus-a.
	Steampunk: gedžeti na parni pogon Da se nije dogodila druga industrijska revolucija i da je svet nastavio da funkcioniše na paru, da li bismo danas ložili pametne telefone, da li bi tableti više ličili na mini–parne lokomotive, a Cloud Computing zapravo radio na vruću vodu?

Sa­da već dav­ne 1995. Larry Ellison, i­zvršni di­rek­tor kom­pa­ni­je Oracle, go­vo­rio je sa ve­li­kim en­tu­zi­ja­zmom o mre­žnom kom­pju­te­ru, ko­ji će ko­šta­ti ma­nje od 500 do­la­ra i bi­ti bez ije­dnog pro­gra­ma ko­ji pra­vi Microsoft. Za­mi­šljao ga je kao ma­ši­nu bez po­kre­tnih de­lo­va, sa sla­bim pro­ce­so­rom, ali vrlo brzom mre­žnom ko­nek­ci­jom, ka­ko bi se sav rad o­dvi­jao pre­ko mre­že, a po­da­ci bi se čuva­li na uda­lje­nim ser­ve­ri­ma. Sa iro­ni­jom je go­vo­rio je o to­me da je ta­da­šnji desktop PC naj­bla­že rečeno sme­šan, jer je pro­sečnom ko­ri­sni­ku po­tre­bno da u­ključi kom­pju­ter u stru­ju, pri­ključi se na mre­žu i o­dmah kre­ne da ra­di, bez ika­kvih kom­pli­ko­va­nih po­de­ša­va­nja. Da­nas se Ellison ve­ro­va­tno ne sme­je PC‑ju: Oracle je ne­us­pe­šno po­tro­šio 175 mi­li­ona do­la­ra za ovaj pro­je­kat, da bi se na kra­ju ceo tim pre­ori­jen­ti­sao na prav­lje­nje so­ftve­ra za set‑top‑box uređaje.

Od mre­že do o­blaka

I po­red ve­li­kog Oracle‑ovog ne­us­pe­ha, ide­ju su pre­uze­le dru­ge kom­pa­ni­je iz Si­li­kon­ske do­li­ne. Je­dan od na­sle­dni­ka ide­je je bio Mark An­der­sen iz IBM‑a, ta­kođe vrlo ne­us­pe­šno. Ve­li­ki za­go­vor­nik ide­je bio i Eric Schmidt, ta­da za­po­slen u fir­mi Sun Microsystems. Mno­go go­di­na ra­ni­je, 1983. go­di­ne, Sun je pro­i­zveo 3M ma­ši­nu, pri čemu je sva­ko M ima­lo svo­je značenje: 1 me­ga­pik­sel, 1 me­ga­herc, 1 me­ga­bit. Ovaj kom­pju­ter je do­neo re­vo­lu­ci­onar­no no­vi kon­cept, jer ni­je imao dis­ko­ve (ni­je po­drža­vao ni hard ni flo­pi disk), ali ni­je do­ži­veo veću po­pu­lar­nost. Ne­us­peh je do­ži­veo i mre­žni kom­pju­ter Java Station, ko­ji je Sun (Schmidt je bio vođa pro­jek­ta) lan­si­rao 1997. Sun je imao još dva ne­us­pe­šna po­ku­ša­ja: pro­i­zve­li su mre­žni kom­pju­ter Corona 1999. go­di­ne i ne­što ka­sni­je SunRay. Ra­zlo­zi za ne­us­peh ovih kom­pju­te­ra bi­li su ma­la ra­zli­ka u ce­ni i­zmeđu mre­žnog računa­ra i je­fti­nih PC‑ja, kao i vi­so­ka ce­na i skrom­ne per­for­man­se brze ko­nek­ci­je na In­ter­net, ko­ja je bi­la ne­op­ho­dna.

Eric Schmidt je na počet­ku pred­stav­lja­nja ChromeOS po­ku­šao da od­go­vo­ri na pi­ta­nje za­što je pro­pa­lo to­li­ko po­ku­ša­ja da se na­pra­vi mre­žni kom­pju­ter. Prema nje­go­vim rečima, ka­da je 1995. Ellison kre­nuo u pro­je­kat, world wide web se tek po­ja­vio, ali sa ta­da­šnjim Web te­hno­lo­gi­ja­ma ni­je bi­lo mo­guće na­pra­vi­ti o­zbilj­ni­je Web a­pli­ka­ci­je. Ta­da­šnji Netscape i Ja­va ni­su bi­li do­volj­no do­bri da bi pa­ri­ra­li Win32 i OLE a­pli­ka­ci­ja­ma. Mre­žna ko­nek­ci­ja je bi­la da­le­ko ma­nje po­u­zda­na ne­go da­nas, a dis­ko­vi su bi­li spo­ri­ji.

Pe­tna­est go­di­na ka­sni­je Mu­rov za­kon je učinio svo­je. Pro­ce­so­ri su 1.000 pu­ta brži, mre­žna ko­nek­ci­ja je 1.000 pu­ta brža i mno­go po­u­zda­ni­ja, dis­ko­vi su zna­tno brži. Ka­da je reč o te­hno­lo­gi­ja­ma, 2003. je pro­nađen AJAX (asin­hro­ni JavaScript XML), ko­ji je omo­gućio prvu o­zbilj­nu Web a­pli­ka­ci­ju – Gmail. Osim AJAX te­hno­lo­gi­je, tu je i skup te­hno­lo­gi­ja LAMP (Linux, Apache, MySQL, PHP – kao i Perl, Python i još ne­ko­li­ko P). Ko­načno, po­ja­vio se i HTML5. Mo­guće je na­pra­vi­ti sna­žne a­pli­ka­ci­je ko­je se i­zvrša­va­ju u browser‑u. Trebalo je samo, ka­že Šmit, na­pra­vi­ti po­u­zdan browser. Chrome.

Od browser‑a do OS‑a

Po Šmi­to­vim rečima, Chrome OS je na­po­kon do­volj­no brza i be­zbe­dna plat­for­ma. De­mon­stri­ra­na su i po­bolj­ša­nja Chrome browser‑a: WebGL i po­bolj­ša­nja JavaScript‑a, ko­ja će još vi­še pri­bli­ži­ti Web a­pli­ka­ci­je nji­ho­vim desktop e­kvi­va­len­ti­ma. Pred­stav­ljen je pro­to­tip ma­ši­ne na ko­joj će se ChromeOS i­zvrša­va­ti – be­ta ChromeOS kom­pju­ter CR‑48, ko­ji će bi­ti dat na tes­ti­ra­nje za­in­te­re­so­va­nim kom­pa­ni­ja­ma i po­je­din­ci­ma. Očeki­va­lo se da mno­ge OEM kom­pa­ni­je i­zba­ce na trži­šte ver­zi­je ChromeOS kom­pju­te­ra, ali na njih još čeka­mo.

Svoj go­vor Šmit je zav­ršio ta­ko što je re­kao da će se tek za 20 go­di­na vi­de­ti ko­li­ko je značaj­no bi­lo preći na Cloud kao skala­bilnu ar­hi­tek­tu­ru i na ChromeOS. Ne­što ka­sni­je je pred­stav­ljen Chrome Web Store, sajt sa ko­ga se mo­gu pre­uze­ti a­pli­ka­ci­je ko­je se i­zvrša­va­ju u Chrome browser‑u. Većina a­pli­ka­ci­ja je bes­pla­tna, a mno­ge od njih mo­gu da ra­de i u offline mo­du, da­kle bez In­ter­net ko­nek­ci­je. Ne­ke a­pli­ka­ci­je i­zgle­da­ju i ra­de im­pre­siv­no – sa za­do­volj­stvom ko­ris­tim The New York Times, Amazon Windowshop, Picnik Photoeditor, Autodesk Homestyler i ne­ko­li­ko za­nim­lji­vih iga­ra.

Po­la go­di­ne ka­sni­je pi­ta­nja su i da­lje o­tvo­re­na. Da li će ko­ri­sni­ci da pris­ta­nu na ži­vot u o­bla­ku? Da li su ko­ri­sni­ci sprem­ni da se o­dre­knu svo­jih sna­žnih Windows i MacOS kom­pju­te­ra i pređu na ChromeOS, gde je mu­zički pro­gram sa­mo je­dan o­tvo­re­ni browser tab, pro­gram za e‑mail – još je­dan browser tab, do­ku­men­ti na ko­ji­ma se ra­di – još ne­ko­li­ko browser ta­bo­va, a svi po­da­ci ta­mo da­le­ko, u o­bla­ku. Sud­bi­na ChromeOS‑a i od­go­vor na ovo pi­ta­nje u ve­li­koj me­ri za­vi­si od sa­mog Google‑a: hoće li us­pe­ti da ube­de lju­de da im ope­ra­tiv­ni sis­tem u kla­sičnom smi­slu reči vi­še ni­je ne­op­ho­dan. Mo­žda se tran­zi­ci­ja na Cloud Computing već do­go­di­la, a da mi to­ga ni­smo bi­li sve­sni.

Izvor> PC#179

Draško Drašković