Facebook je prošle nedelje objavio da mu fali još samo 99 miliona korisnika kako bi dostigao broj od jedne milijarde. To znači da će uskoro sedmina svetskog stanovništva deliti fotografije, statuse i bockati se na društvenoj mreži. Facebook trenutno ima 901 milion aktivnih mesečnih korisnika, a čitave legije svakog dana aplouduju 300 miliona fotografija i komentarišu i lajkuju 3,2 milijardi puta. Država Facebook broji 125 milijardi onlajn prijateljstava, a ima samo pola miliona stanovnika manje od Kine, najmnogoljudnije zemlje na svetu. Pogledajmo još poređenja između baze korisnika ogromne društvene mreže i ostatka sveta:

McDonald’s tvrdi da opslužuje milijardu mušterija, ali svetski lanac restorana brze hrane svakodnevno usluži samo 68 miliona ljudi, dok Facebook dnevno poseti osam puta više ljudi ‒ 526 miliona.

Kad se broj korisnika Facebook-a popne na milijardu, njegova populacija biće gotovo jednaka čitavom jednom kontinentu! Po trenutnim procenama, Afrika ima 1,03 milijarde stanovnika.

Broj korisnika Facebook-a nešto je manji od broja mobilnih pretplatnika u Kini, koja je prošlog aprila imala 900 miliona pretplatnika a taj broj se u međuvremenu povećao.

Jeste da će Facebook uskoro imati milijardu korisnika i da je dostupan u gotovo svim zemljama sveta, ali je zakazao kad je reč o jezicima. Dostupan je na preko 70 jezika, uključujući esperanto, latinski i piratski. Međutim, malena Nova Gvineja s nešto više od šest miliona stanovnika ima preko 860 urođeničkih jezika. Pa, što bi rekli na Facebook-u: Vos potest non vincere omnes (Ne možeš sve pobediti).

U jednom nedavnom izveštaju je pisalo da prosečni američki korisnik Facebook-a provodi sedam sati mesečno na mreži. Zanimljivo budući da je približno toliko vremena potrebno da se shvate podešavanja privatnosti.

Izvor: IT News

Biljke u kancelariji imaju umirujuću uticaj u radnom okruženju. Naravno, ne može se reći da su one sjajno društvo jer samo možete da uživate u pogledu na njih. Pored toga, lako možete zaboraviti da ih zalijete i ne možete znati da li doslovno umiru od žeđi. Sve dosad.

Tim japanskih istraživača našao je način koji će pomoći biljkama da izraze svoja osećanja i komuniciraju s ljudima ‒ prilično direktno. Biljke se postavljaju u naročite saksije s kablovima i motorima. Kablovi se zakače za različite delove biljke, a motori ih pokreću. Tim pokretima se upravlja s dva senzora zakačena za biljke, mikrofonom i senzorom pokreta. A biljka reaguje na pokrete i zvuke oko sebe. Istraživači su otkrili da biljke mogu da izraze više osećanja, recimo, ljutnju kad ih ne zalijete ili sreću kad im pogladite listove. Japanski istraživači se nadaju da će ovaj projekat ohrabriti ljude da im komunikacija s biljkama postane deo dnevne rutine na poslu.

Izvor: IT News

Prošlo je gotovo pedeset godina od kultnog naučnofantastičnog filma Fantastic Voyage. A pre nekoliko nedelja su inženjeri s univerziteta Stanford snapravili bežični medicinski uređaj koji pacijent može da proguta ili injekcijom ubrizga u krvotok. Kad se jednom nađe u krvotoku, čip može da se koristi kao lek, da postavi dijagnozu pa čak i izvede unutrašnju mikrohirurgiju kao u pomenutom filmu.

Radio-predajnik izvan tela šalje signale bežičnom uređaju u telu. Koriste se elekromagnetni talasi tako da nema bojazni da će se baterije istrošiti. Očekuje se da će nova tehnologija uneti pravu revoluciju u medicinu.

Izvor:  The Inquirer

Ne samo da je broj napada na mobilne uređaje svih vrsta porastao za 155 odsto u odnosu na 2010, već je znatno porastao broj virusa za Android. Nemačka laboratorija AV-Test objavila je da u januaru 2011. nije naišla na maliciozni softver namenjen isključivo operativnom sistemu Android, dok je do kraja februara 2012. broj takvih aplikacija porastao na dvanaest hiljada.

A pošto je testirala četrdeset i jednu antivirus aplikaciju za Andoid, kompanija AV-Test zaključila je da jedva jedna trećina ispunjava standard koji većina korisnika očekuje. Najbolji antivirus programi za Android otkrili su više od devedeset odsto malvera koji su stručnjaci AV-Testa pokušali da proguraju. To su: Avast, Dr. Web, F-Secure, Ikarus, Kaspersky, Zoner i Lookout. Slede proizvodi koji su otkrili između šezdeset pet i devedeset pet odsto malicioznog softvera: AegisLab, Super Security, AVG, Bitdefender, ESET, Norton/Symantec, QuickHeal, Trend Micro, Vipre/GFI i Webroot. Ostali programi jedva da su vredni pomena zato što otkrivaju samo između četrdeset i šezdeset pet odsto malicioznih napada. To su: Bullguard, Comodo, G Data, McAfee, NetQin i Total Defense.

Izvor: IT News

U većini slučajeva, vaša profilna fotografija govori gledaocima ono što im je potrebno da bi stekli utisak o vama i reči nisu neophodne ‒ rezultat je jednog istraživanja. „Fotografije su osnovni način na koji stvaramo mišljenje o drugima na društvenim mrežama“, zaključio je profesor Brendon van der Hajd, koji je rukovodio istraživanjem. Jedini izuzetak je kad je fotografija obična ili prikazuje nekoga u negativnom svetlu. U tom slučaju, ljudi čitaju šta piše u profilu kako bi dokučili o kakvoj je osobi reč. „Ako ste pozitivni na fotografiji ‒ svi će vas tako doživeti. Ali ako ste čudni ili negativni, želeće da saznaju još nešto pre nego što stvore utisak“, kaže Van der Hajd.

Na društvenim mrežama kao što je Fejsbuk, korisnici očekuju da drugi sebe predstave kao srećne, uspešne i društvene.  Ako se fotografija uklapa u tu sliku, oni nemaju razloga da ispituju svoj sud o dotičnoj osobi. Korisnici čitaju podatke o nekome samo ako na fotografije vide nešto što ne očekuju.

Izvor: ScienceDaily

Sajtovi za nalaženje partnera postaju sve popularniji. Međutim, grupa psihologa i sociologa tvrdi da takvi sajtovi ne koriste stroge naučne metode. „Takve kompanije ne žele da iznesu u javnost svoje algoritme za spajanje potencijalnih partnera i niko ne zna kako oni izgledaju. Moguće je da imaju neku magičnu formulu koje se niko još nije dosetio, ali nemamo dokaze za to“, istakao je Hari Rajs, psiholog s univerziteta Ročester.

Rajs i grupa psihologa i sociologa posvetili su celu deceniju proučavanju onlajn traženja partnera i napravili su više od četiri stotine studija na tu temu. Oni su došli do zaključka da online dating postaje sve popularnije. Recimo, početkom devedesetih je samo jedan odsto Amerikanaca upoznao partnera preko specijalizovanih servisa. Taj broj se do 2005. popeo na trideset sedam odsto, a već 2009. se dvadeset dva odsto heteroseksualnih i šezdeset jedan odsto homoseksualnih parova upoznao preko interneta.

Ono što smeta Rajsovoj grupi je tvrdnja nekih sajtova da spajaju partnere na osnovu naučnih algoritama. Recimo, eHarmony tvrdi da se prilikom spajanja mogućih partnera oslanjaju na čak dvadeset devet faktora. Rajsova grupa to upoređuje s farmaceutskom kompanijom koja reklamira lek, ali ne želi nikome da otkrije šta se sve nalazi u njemu. Ljudi zbog takvih tvrdnji mogu pomisliti da će zaista naći savršenog partnera, što može dovesti do nerealnih čak i destruktivnih stavova prema vezama. Ako veza ne krene željenim tokom, pojedinci mogu postati frustrirani i nesigurni u sebe. Zato preporučuju podjednaku uzdržanost kao i prilikom upoznavanja u kafiću ili u radnom okruženju. Sajtovi nude veliki izbor potencijalnih partnera za veoma kratko vreme, što je svakako prednost u ovom vremenu u kojem se brzo živi, ali psiholozi savetuju oprez.

Izvor: ComputerWorld

Telekom operateri su izgubili skoro 14 milijardi dolara u 2011. godini zbog besplatne razmene poruka preko društvenih mreža. To predstavlja devet odsto prihoda od SMS poruka tokom prošle godine. Ako se vratimo u 2010. godinu, videćemo gubitak od 8,7 milijardi dolara, javlja Ovum, nezavisna analitička kuća.

Sveprisutni rast broja aplikacija kao što su WhatsApp i Viber, kao i postojanje servisa za poruke koje imaju BlackBerry i Apple, smanjili su upotrebu SMS poruka u mnogim zemljama. Pojedini operateri su još ranije okrivili besplatne web servise za manje zarade od očekivanih, jer su se korisnici okrenuli drugim kanalima komunikacije. Ovo je najviše izraženo u zemljama koje i dalje naplaćuju SMS poruke pojedinačno, umesto da ih obuhvate tarifnim paketom.

Društvene mreže su uzurpirale tradicionalne načine komunikacije i mobilni operateri su uskraćeni za deo zarade. Povećana upotreba pametnih telefona će dodatno smanjiti korišćenje SMS poruka za 3,9, u Zapadnoj, odnosno 1,6 odsto u Istočnoj Evropi. Svako dodatno povećanje korišćenja pametnih telefona za 10 odsto, uticaće na smanjenje profita mobilnih operatera za 1,2 milijarde dolara u Zapadnoj, a 300 miliona dolara u Istočnoj Evropi, ili 0,5 do 0,6 odsto od prihoda na razgovorima i SMS porukama. Stoga je jasno da operateri moraju pružiti adekvatnu internet komunikaciju putem mobilnih telefona da bi i dalje bili konkurentni.

Izvor: Ovum

Već nekoliko godina za redom, pristup internetu preko mobilnog telefona se drastično povećava. Prema podacima analitičke kompanije StatCounter, korišćenje interneta preko mobilnih uređaja je povećano sa 4,3 (januar 2011.) na 8,5 odsto u januaru 2012. Tablet računari nisu obuhvćeni istraživanjem.

Tržišta u razvoju su takođe bila deo analize i dala svoj udeo u povećanom korišćenju telefona, jer u područjima gde je slabo razvijena infrastruktura za pristup internetu preko „fiksne“ mreže, više se koristi mobilni pristup. Druga krajnost su razvijene zemlje, gde je mobilni pristup internetu brži ako se koriste pametni telefoni.

Na svetskom nivou vodi Nokia, zahvaljujući dominaciji u Indiji. Apple drži drugu poziciju, jer je iPhone glavni uređaj u SAD i UK. Iako je korišćenje mobilnih telefona za pristup internetu i dalje ispod deset odsto, prema dosadašnjim istraživanjima i prognozama, ove godine će preći tu granicu. Gledajući napredak u poslednje četiri godine, uskoro će mobilni telefoni biti dominantni: jan 2009: 0.7%, jan 2010: 1.6%, jan 2011: 4.3%, jan 2012: 8.5%.

Izvor: mobile-ent

Vi ste jedan od čak dve milijarde i sto miliona aktivnih korisnika interneta. Zanimljive statistike otkrile su da je od skromnih 360 miliona korisnika krajem 2000. godine broj korisnika interneta munjevito porastao. Ako pogledamo po kontinentima, u Aziji živi 922 miliona korisnika, u Evropi 476 miliona dok je Severna Amerika na trećem mestu s 271 milionom. A ako se statistika suzi na pojedine zemlje, Kina je na vrhu s 485 miliona ljudi koji koriste internet, što čini više od 36 odsto njenog ukupnog stanovništva.
Prošle godine je izbrojano čak tri milijarde i sto miliona i-mejl naloga širom sveta. Microsoft Outlook je najpopularniji klijent s 27 odsto ukupnog udela na tržištu, dok je Hotmail najpopularniji servis s 360 miliona korisnika. Inače, prošle godine je bila i četrdeseta godišnjica od slanja prvog mejla na svetu. Broj globalnih veb-sajtova popeo se na 555 miliona u decembru, od čega je 300 miliona dodato tek prošle godine. A broj registrovanih domena dostigao je 200 miliona u poslednjem kvartalu prošle godine.
Društvene mreže i mobilni saobraćaj takođe vrtoglavo rastu. Krajem prošle godine, Facebook je imao više od 800 miliona korisnika, od čega se 200 miliona pridružilo mreži tokom godine. Broj Twitter naloga porastao je na 225 miliona. Lady Gaga ponela je titulu najpopularnije osobe na Twitter-u prošle godine. A broj mobilnih pretplatnika je do kraja godine dostigao cifru od pet milijardi i devetsto miliona ljudi.
Šta nas onda čeka ove godine? Stručnjaci veruju da će broj korisnika nastaviti da raste jer kako nam se sve veći deo privatnog života, koliko i poslovnog, odvija onlajn, počeli smo da zavisimo od interneta na način koji je bilo teško zamisliti. Nabolje ili nagore, internet  je postao ključni činilac u gotovo svemu što radimo, zaključuju analitičari.
Izvor: CNET News

Da in­for­ma­ci­one te­hno­lo­gi­je ima­ju svo­ju pri­me­nu i van stro­go ur­ba­nog o­kru­že­nja, sve­doči i slučaj kom­pa­ni­je „Ekom­lek” ko­ja se ba­vi pre­ra­dom mle­ka, u čemu im značajno po­ma­žu PS.IT so­ftver­ska re­še­nja.

­Posle­dnjih go­di­na sve­do­ci smo sve veće mi­gra­ci­je sta­nov­ni­štva u ve­li­ke gra­do­ve i odu­mi­ra­nja se­la. Te­ška eko­nom­ska si­tu­aci­ja do­da­tno je po­jačala pri­ti­sak da se kre­ne ka gra­do­vi­ma kao priv­re­dnim cen­tri­ma, ali pos­to­je izu­ze­ci ko­ji do­ka­zu­ju da se i u ru­ral­noj sre­di­ni mo­že us­pe­šno po­slo­va­ti i da po­ljo­priv­re­dna pro­i­zvo­dnja još ka­ko ima po­tre­bu za mo­der­nim in­for­ma­tičkim re­še­nji­ma ko­ja po­većava­ju efi­ka­snost i čine sva­ko­dnev­no po­slo­va­nje lak­šim.

Slučaj „Ekom­le­ka”

Kom­pa­ni­ja „Ekom­lek” iz Ka­oni­ka je po­zna­ta po svo­jim mno­go­broj­nim pri­ro­dnim mlečnim pro­i­zvo­di­ma, ko­je pro­i­zvo­di po sta­rim o­pro­ba­nim re­cep­ti­ma bez adi­ti­va i kon­zer­van­sa, ali i po to­me što pred­stav­lja pra­vi pri­mer bor­be za očuva­nje srpskog se­la. Je­dnu od o­snov­nih de­la­tnos­ti kom­pa­ni­je „Ekom­lek” obav­lja mle­ka­ra ko­ja ot­ku­plju­je mle­ko od ve­li­kog bro­ja pro­i­zvođača iz okol­nih se­la, pri­ku­plja­jući na de­se­ti­ne hi­lja­da li­ta­ra dnev­no. Kom­pa­ni­ja „Ekom­lek” se ne­pre­ki­dno ra­zvi­ja i pro­ši­ru­je svo­je de­la­tnos­ti, sa ci­ljem da pro­i­zvođačima mle­ka obe­zbe­di sko­ro sve što im je po­tre­bno. Ta­ko da­nas u sas­tav ove kom­pa­ni­je ula­ze čak i po­ljo­priv­re­dna apo­te­ka i ben­zin­ska pum­pa, pa u po­slov­ni­ca­ma „Ekom­le­ka” pro­i­zvođači mle­ka mo­gu po fa­bričkim ce­na­ma da na­ba­ve ve­štačko đu­bri­vo, na­ftu, gu­me, ulje za me­ha­ni­za­ci­ju itd.

Po­red sve­ga na­ve­de­nog „Ekom­lek” po­se­bnu pa­žnju po­kla­nja mo­der­ni­za­ci­ji, po­bolj­ša­nju i auto­ma­ti­za­ci­ji svo­jih po­slov­nih pro­ce­sa. Ru­ko­vod­stvo „Ekom­le­ka” se još u počet­ku o­pre­de­li­lo za so­ftver­ska re­še­nja iz po­pu­lar­ne edi­ci­je „Ma­li po­slov­ni pro­gra­mi” i za du­go­ročnu sa­ra­dnju sa PS.IT („Priv­re­dni sa­ve­tnik – In­for­ma­ci­one te­hno­lo­gi­je”), kao kom­pa­ni­jom ko­ja će obe­zbe­di­ti so­ftver­sku po­dršku nji­ho­vom po­slo­va­nju.

Po­se­ban slučaj

In­dus­tri­ja pre­ra­de mle­ka ima sop­stve­ne po­se­bne za­hte­ve ka­da je reč o pro­ce­si­ma ko­je tre­ba so­ftver­ski is­pra­ti­ti i po­drža­ti, a ta vrsta po­drške ni­je ti­pična za pos­to­jeće so­ftver­ske pa­ke­te, pa je re­še­nje za ovog ko­ri­sni­ka mo­ra­lo da bu­de skro­je­no po me­ri. Po­slov­ni pro­ce­si u „Ekom­le­ku” su spe­ci­fični i ra­znov­rsni i obu­hva­ta­ju ve­li­ki broj uče­sni­ka. Po­slov­ni la­nac počinje pri­ku­plja­njem mle­ka od in­di­vi­du­al­nih pro­i­zvođača, što obav­lja­ju ka­mi­oni ko­ji obi­la­ze pro­i­zvođače po­de­lje­ne po rej­oni­ma. Pri­ku­plje­no mle­ko se pre­vo­zi do mle­ka­re gde počinje pro­ces pre­ra­de, dok evi­den­ci­ja o ot­ku­pu slu­ži za o­bračun na­kna­da i pre­mi­ja. Na o­sno­vu pe­ri­odičnih o­bračuna na­k­na­da i pre­mi­ja, vrši se is­pla­ta pro­iz­vođačima mle­ka.

Va­žan se­gment po­slo­va­nja „Ekom­le­ka” je i pro­da­ja, i to ne sa­mo ve­le­pro­da­ja i ma­lo­pro­da­ja mlečnih pro­i­zvo­da mle­ka­re, već i pro­da­ja svih po­me­nu­tih ar­ti­ka­la ko­ji su po­tre­bni pro­i­zvođačima u pro­ce­su pro­i­zvo­dnje mle­ka.

Ve­li­ki iza­zov u ra­zvo­ju ade­kva­tne so­ftver­ske po­drške za „Ekom­lek” pred­stav­lja i činje­ni­ca da je po­slo­va­nje ove kom­pa­ni­je u ve­li­koj me­ri di­slo­ci­ra­no, kao i da su te­hno­lo­ške mo­gućnos­ti za međuso­bno po­ve­zi­va­nje po­je­di­načnih uda­lje­nih lo­ka­ci­ja, bar u počet­ku sa­ra­dnje sa kom­pa­ni­jom PS.IT, bi­le vrlo o­gra­ničene.

E­vo­lu­ci­ja so­ftver­skog re­še­nja

Plan za auto­ma­ti­za­ci­ju svih pro­ce­sa ova­ko ra­znov­rsnog i kom­plek­snog po­slo­va­nja ni­je pos­to­jao od sa­mog počet­ka sa­ra­dnje sa PS.IT, pa se i so­ftver­ska po­drška po­slo­va­nju „Ekom­le­ka” ra­zvi­ja­la pos­te­pe­no i u fa­za­ma, pra­teći za­hte­ve i ra­zvoj kom­pa­ni­je.

U prvom ko­ra­ku „Ekom­lek” je za po­tre­be praćenja o­snov­nog po­slo­va­nja i računo­vod­stva na­ba­vio so­ftver­ski pa­ket „Ma­li po­slov­ni pro­gra­mi 1″, ko­ji je ta­da bio deo stan­dar­dne po­nu­de kom­pa­ni­je PS.IT, da bi se vre­me­nom, na o­sno­va­ma tog so­ftver­skog pa­ke­ta pos­te­pe­no ra­zvio in­for­ma­ci­oni sis­tem ko­ji da­je po­dršku i onim se­gmen­ti­ma po­slo­va­nja ko­ji su ka­rak­te­ris­tični sa­mo za „Ekom­lek”.

PS.IT je u prvoj fa­zi sa­ra­dnje ra­zvio i im­ple­men­ti­rao so­ftver­ski mo­dul za o­bračun novčane na­kna­de pro­i­zvođačima. Ovaj mo­dul je omo­gućio evi­den­ti­ra­nje do­da­tnih a­tri­bu­ta, ka­rak­te­ris­tičnih za pro­i­zvođače mle­ka, kao i evi­den­ci­ju pri­ku­plje­nog mle­ka. Na o­sno­vu tih po­da­ta­ka se pe­ri­odično for­mi­rao o­bračun na­kna­de pro­i­zvođaču, kao i o­bračun pre­mi­je ko­ju je mle­ka­ra u oba­ve­zi da is­pla­ti pro­i­zvođaču uko­li­ko is­pu­nja­va o­dređene za­ko­nom de­fi­ni­sa­ne u­slo­ve, kao što su ek­stra kva­li­tet mle­ka, mi­ni­mal­na ko­ličina pre­da­tog mle­ka itd. Omo­gućeno je štam­pa­nje svih po­tre­bnih pro­pra­tnih o­bra­za­ca za pre­mi­ju,  pri­zna­ni­ca i spe­ci­fi­ka­ci­ja o­bračuna­te na­kna­de, kao i i­zvoz po­tre­bnih zbir­nih vir­ma­na ban­ci za plaćanje na­kna­da i pre­mi­ja. Va­žno je na­po­me­nu­ti da se ovaj spe­ci­fičan mo­dul in­te­gri­še sa os­ta­lim stan­dar­dnim mo­du­li­ma so­ftver­skog pa­ke­ta i da se svi oni za­je­dno po­na­ša­ju kao je­din­stven sis­tem.

U na­re­dnim fa­za­ma PS.IT je po do­da­tnim za­hte­vi­ma „Ekom­le­ka” ra­zvio slo­že­nu  so­ftver­sku po­dršku za ma­lo­pro­da­ju i pri­ku­plja­nje mle­ka ko­ja je omo­gućila i cen­tra­li­zo­va­no, dnev­no praćenje fi­nan­sij­skog sta­tu­sa pro­i­zvođača mle­ka. Da bi ovo bi­lo mo­guće, na­prav­lje­na je kli­jen­tsko-ser­ver­ska a­pli­ka­ci­ja za praćenje pri­ku­plja­nja mle­ka sa kli­jen­tskim so­ftve­rom na­me­nje­nim no­te­bo­ok računa­ri­ma i mo­bil­nim uređaji­ma. Ta­kođe je ra­zvi­je­na ma­lo­pro­daj­na a­pli­ka­ci­ja kao i vir­tu­el­na ban­ka ko­ja in­te­gri­še sve fi­nan­sij­ske in­for­ma­ci­je o pro­i­zvođaču. Svi ovi pod­sis­te­mi su se kao na­do­gra­dnje us­pe­šno u­klo­pi­li u je­din­stve­ni sis­tem.

Za ra­zvoj svih re­še­nja pri­me­nje­no je Microsoft Visual Studio 2008 o­kru­že­nje uz ko­rišćenje vi­še te­hno­lo­gi­ja, kao što su: Windows Presentation Foundation (WPF), Windows Communication Foundation (WCF), Entity Framework, MS SQL Server itd. Sve a­pli­ka­ci­je ko­mu­ni­ci­ra­ju međuso­bno po­moću dva ser­vi­sa, a po­da­ci se ša­lju kao Message Queue, što je u prak­si da­lo vrlo do­bre re­zul­ta­te, jer uko­li­ko računar na ko­ji se ša­lju ni­je dos­tu­pan, po­da­ci čeka­ju pri­prem­lje­ni dok se ne ste­knu u­slo­vi, na­kon čega se auto­mat­ski učita­va­ju čim se us­pos­ta­vi ko­mu­ni­ka­ci­ja.

Os­tva­re­ni re­zul­ta­ti

Pri­me­nom IT re­še­nja ko­je je re­ali­zo­vao PS.IT os­tva­re­no je zna­tno una­pređenje po­slo­va­nja  „Ekom­le­ka”. Iako se uvođenje pro­ce­sa auto­ma­ti­za­ci­je tre­nu­tno na­la­zi u zav­ršnoj fa­zi, već sa­da je mo­guće sa­gle­da­ti bu­duće po­zi­tiv­ne efek­te ko­je će ose­ti­ti ka­ko sa­ma kom­pa­ni­ja, ta­ko i nje­ni ko­ri­sni­ci.

Pri­me­nje­no so­ftver­sko re­še­nje obe­zbeđuje brzo pri­ku­plja­nje i o­bra­du po­da­ta­ka o ko­ličina­ma mle­ka i ma­snim je­di­ni­ca­ma za sva­kog po­je­di­načnog pro­i­zvođača. Ta­kođe, po­drža­no je vi­šes­tru­ko praćenje gre­ša­ka uno­sa i mo­gućnost nji­ho­vih is­prav­ki. Pos­tu­pak pri­ku­plja­nja mle­ka se o­dvi­ja plan­ski, cen­tra­li­zo­va­no i op­ti­mal­no, a pro­ces is­pla­te na­kna­da i pre­mi­ja pro­i­zvođačima mle­ka je auto­ma­ti­zo­van. Umes­to ra­ni­jeg čeka­nja na pe­ri­odične pe­tna­es­to­dnev­ne o­bračune, sa­da je omo­gućen sva­ko­dnev­ni uvid u fi­nan­sij­sko sta­nje sva­kog pro­i­zvođača mle­ka. Na taj način je sam pro­i­zvođač mle­ka, kao is­tov­re­me­ni pro­da­vac i ku­pac, di­rek­tno upućen na kom­pa­ni­ju „Ekom­lek” zbog ažur­nog vođenja evi­den­ci­je, flek­si­bil­nog plaćanja i ši­ro­ke po­nu­de pro­i­zvo­da.

So­ftver­sko re­še­nje je sma­nji­lo upo­tre­bu pa­pi­ra u ce­lom pro­ce­su ot­ku­pa mle­ka jer se  ko­ličine pri­ku­plje­nog mle­ka sva­ko­dnev­no di­rek­tno uno­se u a­pli­ka­ci­je, a vir­ma­ni za u­pla­tu na­kna­da i pre­mi­ja se vi­še ne po­pu­nja­va­ju ručno, već se auto­mat­ski ge­ne­ri­šu iz pro­gra­ma.

I na kra­ju, omo­gućeno je po­ve­zi­va­nje svih a­pli­ka­ci­ja os­ta­lih uče­sni­ka u ovom spe­ci­fičnom pro­ce­su, ra­zuđenih u pro­dav­ni­ca­ma i na dru­gim uda­lje­nim mes­ti­ma, sa cen­tral­nim sis­te­mom i sa pro­gram­skim pa­ke­tom MPP2 ko­jim PS.IT re­ša­va mnoge stan­dar­dne pro­ble­me sav­re­me­nog po­slo­va­nja.

PS.IT i re­še­nja po me­ri ko­ri­sni­ka

Kom­pa­ni­ja PS.IT je us­pe­šno re­ali­zo­va­la ovaj slo­že­ni pro­je­kat za kom­pa­ni­ju „Ekom­lek”, kao i mno­ga dru­ga pri­la­gođenja svog pro­gram­skog pa­ke­ta „Ma­li po­slov­ni pro­gra­mi 2″ (MPP2), ko­ji po­drža­va sve stan­dar­dne po­slov­ne pro­ce­se, za po­tre­be ra­zličitih ko­ri­sni­ka. O­snov­ni kon­cep­ti pro­gram­skog pa­ke­ta MPP2, kao so­ftve­ra no­ve ge­ne­ra­ci­je, jesu mo­du­lar­nost, pro­ši­ri­vost, o­tvo­re­nost i pri­la­go­dlji­vost, zbog čega ovo so­ftver­sko re­še­nje pru­ža ši­rok spek­tar mo­gućnos­ti za po­dršku ra­zličitim po­slov­nim pro­ce­si­ma i vrlo spe­ci­fičnim po­tre­ba­ma ko­ri­sni­ka. Po­se­bna pre­dnost pro­gram­skog pa­ke­ta MPP2 je to što ga je mo­guće na­do­gra­di­ti do­da­tnim kom­plek­snim mo­du­li­ma i pod­sis­te­mi­ma bez na­ru­ša­va­nja kon­zis­ten­tnos­ti ko­mer­ci­jal­ne ver­zi­je, što naj­bo­lje de­mon­stri­ra spe­ci­fično re­še­nje i­zrađeno za po­tre­be kom­pa­ni­je „Ekom­lek”.

Mla­den Mi­ja­to­vić
Snežana Arambašić Aleksić

(Objavljeno u PC#182)