Kako da složite virtuelnu Rubikovu kocku, brzo i lako izračunate prosek ocena ili izvedete hemijski eksperiment na vašem mobilnom telefonu? Odgovore na ova pitanja dali su mladi matematičari i informatičari Matematičke gimnazije kreirenjem aplikacija za mobilne uređaje u okviru prvog mt:s Android konkursa. Najuspešnije od njih, Telekom Srbija je nagradio putovanjem na GSMA kongres u Barseloni, kao i tablet računarima i mobilnim telefonima.

Među pristiglim radovima, svojim kvalitetom i originalnošću, kao „najbolja“ izdvojila se aplikacija za dva igrača „Wiz Wars“ pobedničkog tima „AbstractAlgorithm“ čiji su članovi Teodor von Burg i Dragan Okanović. Da bi igrica bila aktivirana dovoljno je da se telefoni povežu bluetooth-om i zabava nadmudrivanja u osmišljavanju što bolje strategije napada i odbrane može da počne. Primenivši programsko umeće i kreativni potencijal, kreatori ove Android aplikacije, izborili su se za titulu pobednika mt:s Android konkursa i tako sebi obezbedili posetu najprestižnijoj svetskoj manifestaciji u oblasti mobilnih komunikacija, Svetskom kongresu mobilne telefonije u Barseloni.

Takođe veoma inovativna, zanimljiva i „za malo najbolja“, sledi aplikacija „Moj dnevnik“ tima „Mi“ (Rade Špegar, Lazar Arsić i Marko Rakić), uz pomoć koje đaci mogu da vode evidenciju svojih ocena i u svakom trenutku izračunaju prosek. Kao „odlične“, sa izjednačenim brojem glasova, treće mesto dele aplikacija za izvođenje hemijskih eksperimenata na telefonu „MGChemLab“ tima  Divine Intervention (Jovan Damjanović, Milena Milošević) i aplikacija za ocenjivanje škola iz cele Srbije „Oceni školu“, Davida Videnovića.  

Ovom prilikom, direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović je izjavio da je u dosadašnjem periodu kompanija Telekom Srbija pružala veliku podršku Matematičkoj gimnaziji za pripreme i učešće učenika na međunarodnim naučnim olimpijadama. „Međutim, obuka, koju su stručnjaci Telekoma Srbija održali u prethodnoj školskoj godini i takmičenje ’Napravi Android aplikaciju’, dali su ovoj saradnji novi kvalitet i ostvarili našu želju da ona bude ostvarena u oba pravca“, naglasio je direktor gimnazije.

Kao nastavak dugogodišnje podrške Telekoma Srbija đacima Matematičke gimnazije, mt:s Android konkurs pokrenut je sa idejom da im omogući da saznaju više o mobilnim komunikacijama, o mogućnostima koje pruža Android platforma, kao i da im se omogući prilika da steknu praktična znanja iz oblasti IT tehnologija i telekomunikacija

„Pored uspšenih sportista na koje smo ovih dana veoma ponosni, imamo i  ove mlade ljude koji svojim talentom i osvojenim medaljama ukazuiju na to koliko je važno ulagati u  obrazovanje. Drago nam je da je prvi mt:s Anroid konkurs izazvao veliko interesovanje među učenicima i pored takmičenja koja im oduzimaju dosta vremena. Naša saradnja Matematičkom gimnazijom će se nastaviti i u 2012. godini  kroz ovakve projekte i podršku za pripreme i odlaske na takmičenja.“, istakla je Milica Marković, direktorka Sektora za PR Telekoma Srbija.

Ocenjujući učešće na konkursu, Teodor von Burg kao jedan od autora najuspelije aplikacije, izjavio je: “Takmičenje je za nas bilo zanimljivo i veoma korisno iskustvo. Puno smo naučili o programskom jeziku koji ćemo moći da koristimo i u buduće.” Drugi član pobedničkog tima, Dragan Okanović je dodao: “Prezadovoljni smo nagradom, i ne možemo da dočekamo put u Barselonu. Radujemo se upoznavanju ove evropske metropole, kao i obilasku svetskog telekomunikacionog kongresa gde verujemo da ćemo saznati nešto zanimljivo i upoznati nove ljude.”

Kao kompanija koja veliku pažnju posvećuje obrazovanju i mladima, ceneći njihovu kreativnost i razvoj novih i originalnih ideja, Telekom Srbija će i u narednom periodu nastojati da podržava Matematičku gimnaziju kroz slične konkurse i mentorske programe.

Spisak nagrađenih na prvom mt:s Android konkursa:

1. „Najbolji“

Tim: „AbstractAlgorithm“  (Dragan Okanović, Teodor von Burg)

Projekti: „Wizz Wars“ i „Cubin“

2. „Za malo najbolji“

Tim: „Mi“ (Rade Špegar, Lazar Arsić, Marko Rakić)

Projekat: „Moj dnevnik“

3. „Odlični“

• Tim: „The Archer Development“ (David Videnović)

Projekat: „Oceni školu“

• Tim: Divine Intervention (Jovan Damjanović, Milena Milošević)

Projekat: „MGChemLab“

Specijalne pohvale:

• Tim: „Ljubičasta“ (Vesna Todorović, Tamara Šumarac, Milovan Majstorović)

Projekat: „Love Game“

• Tim: „MgTimSrbija“ (Milovan Majstorović, Nikola Naumovski, Dušan Ristić)

Projekat: „Poruke u određeno vreme“

Izvor: mt:s, PC Press

Ori­on Te­le­kom je prvi na do­ma­ćem trži­štu po­nu­dio sve tri u­slu­ge u in­te­gri­sa­nom o­bli­ku, pod krat­kim i upe­ča­tlji­vim na­zi­vom TvIT. Na taj na­čin je pos­tav­lje­na o­sno­va za ra­zvoj no­ve u­slu­ge – te­le­vi­zi­je pu­tem In­ter­ne­ta (IPTV), a sa­mim tim i za in­te­gri­sa­nje svih u­slu­ga ko­je Ori­on Te­le­kom nu­di – pris­tu­pa In­ter­ne­tu, fik­sne te­le­fo­ni­je i te­le­vi­zi­je, u o­bje­di­nje­nu Triple Play u­slu­gu, o­dno­sno TvIT.

Pre­dnos­ti ove u­slu­ge su mno­gos­tru­ke, a me­đu naj­va­žni­jim se i­zdva­ja­ju je­dnos­tav­no i brzo in­sta­li­ra­nje tri u­slu­ge is­tov­re­me­no, kom­for o­bje­di­nje­ne na­pla­te, zna­čaj­no ni­ža ce­na pa­ke­ta u­slu­ga, kao i či­nje­ni­ca da je obe­zbe­đe­na kom­ple­tna o­pre­ma i te­hnič­ka po­drška po­tre­bna za pu­nu fun­kci­onal­nost u­slu­ge TvIT. Ce­na ak­ti­va­ci­je kre­će već od 2.490 di­na­ra, a u­slu­ga je dos­tu­pna na te­ri­to­ri­ji ko­ju Ori­on Te­le­kom po­kri­va ne­kom od svo­jih In­ter­net u­slu­ga.

(Objavljeno u PC#183)

Trend pre­las­ka sa mo­no na ko­lor la­ser­sku štam­pu se­li se sa za­pa­da na is­tok Ev­ro­pe. Fran­cus­ko trži­šte ku­pu­je sko­ro po­lo­vi­nu štam­pača sa ko­lor mas­ti­li­ma (49%), Če­ška i Grčka oko 30%, a Srbi­ja sa­mo 5%. Ce­na o­drža­va­nja je is­ta ili ne­zna­tno ra­zličita, a efe­kat bo­je na pa­pi­ru je ne­mer­ljiv. Sto­ga se u pred­sto­jećem pe­ri­odu očeku­je na­glo po­većanje pri­me­ne bo­je.

Kan­ce­la­ri­ja bez pa­pi­ra na­jav­lju­je se već vi­še go­di­na, a u međuv­re­me­nu po­tre­be štam­pa­nja upor­no ras­tu, pre sve­ga zbog po­većanja obi­ma po­slo­va­nja. Stre­meći ka op­ti­mal­noj ko­ličini štam­pe, pre­du­zeća pre­la­ze na mul­ti­fun­kci­onal­ne uređaje (MFU), tj. štam­pač, ske­ner i faks u je­dnom, o­prem­lje­ne mre­žnom kar­ti­com. Ti­me se značaj­no šte­di na ce­ni otis­ka – po­re­deći is­tu ko­ličinu štam­pe na 10 A4 mo­no štam­pača i je­dnom A3 ko­lor, u­šte­da na go­di­šnjem ni­vou je 5 do 10 pu­ta.

Ko­pir-apa­ra­ti spo­je­ni na mre­žu ko­ji su kva­li­te­tni, je­fti­ni, ra­de du­go i efi­ka­sno, dos­ko­ro su bi­li mi­sa­ona ime­ni­ca – sve tri ka­rak­te­ris­ti­ke ni­je bi­lo la­ko naći u je­dnom uređaju. Sharp MFU po­dmi­ru­ju sve po­tre­be i po­većava­ju za­do­volj­stvo ko­ri­sni­ka – oni na­pros­to ra­de. Dok u većini pre­du­zeća IT sek­tor značajan deo svog vre­me­na tro­ši na re­ša­va­nje pro­ble­ma štam­pe, Sharp apa­ra­ti su brzi, eko­no­mični i po­u­zda­ni. To­me um­no­go­me do­pri­no­si so­ftver
za MFU.

Kayleigh Sharp Accounting Solution je so­ftver za kon­tro­lu tro­ško­va i pris­tu­pa mul­ti­fun­kci­onal­nim uređaji­ma sa hard-dis­kom, o­dno­sno nje­go­vim ko­ri­snim fun­kci­ja­ma, od ko­jih i­zdva­ja­mo o­bračun tro­ško­va sa i­zve­šta­ji­ma, sis­tem za kon­tro­lu pris­tu­pa i fun­kci­ju sve­obu­hva­tne kon­tro­le. Kayleigh (ja­pan­ski „računa­nje”, tj. „računo­vod­stvo”) je Sharp-ovo auto­ri­zo­va­no re­še­nje i ko­ris­ti sve fun­kci­je OSA (Open System Architecture) a­pli­ka­ci­je da bi se do­bi­la mak­si­mal­na kon­tro­la i upo­tre­blji­vost mul­ti­fun­kci­onal­nih uređaja. Za­hva­lju­jući nje­mu, do­bi­ja se tran­spa­ren­tni o­bračun tro­ško­va ko­pi­ra­nja, štam­pa­nja i ske­ni­ra­nja, lak pre­gled i­zve­šta­ja svih obav­lje­nih po­slo­va, cen­tra­li­zo­va­na kon­tro­la pris­tu­pa ko­ri­sni­ka ili gru­pe ka MFU i kon­tro­la pro­fi­la tro­ško­va za ko­ri­sni­ke ili gru­pe. Ta­kođe je mo­guć li­mit (kre­dit) za sva­kog ko­ri­sni­ka, na MFU dis­ple­ju se pri­ka­zu­je i­znos dos­tu­pnog kre­di­ta za pri­jav­lje­nog ko­ri­sni­ka, gra­fička sta­tis­tička ana­li­za upo­tre­be uređaja, in­ter­fejs je in­tu­iti­van i ve­oma lak za upo­tre­bu, spe­ci­jal­no di­zaj­ni­ran ra­di lak­šeg ru­ko­va­nja, a pos­to­ji i po­drška za USB čitače kar­ti­ca i ma­gne­tne kar­ti­ce.

Upo­tre­bom so­ftve­ra za MFU eli­mi­ni­še se ri­zik ne­po­tre­bnog štam­pa­nja u bo­ji, a kon­tro­lom tro­ško­va štam­pa­nja mi­ni­mi­zi­ra se ko­pi­ra­nje pre­ko li­mi­ta ko­ri­sni­ka. Sa­mo ov­lašćeni ko­ri­sni­ci mo­gu ko­ris­ti­ti MFU, dok ne­ov­lašćeni ko­ri­sni­ci ne mo­gu ni pris­tu­pi­ti po­de­ša­va­nji­ma i fun­kci­ja­ma.

Cilj­nu gru­pu pred­stav­lja sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja že­li kon­tro­lu tro­ško­va ko­pi­ra­nja i štam­pa­nja, o­dno­sno or­ga­ni­za­ci­je ko­je ima­ju uređaje ko­ji­ma tre­ba da o­gra­niče pris­tup, ali ko­ji mo­ra­ju bi­ti dos­tu­pni za ra­zne po­slo­ve ko­pi­ra­nja, tj. štam­pa­nja.

No­vi trend u načinu plaćanja štam­pe je štam­pa na li­zing. Umes­to da ku­pi­te MFU i da o svom tro­šku ne­ko­li­ko pu­ta me­sečno me­nja­te ker­tri­dže, do­volj­no je da pre­du­zeću od kog ste uze­li MFU me­sečno plaćate broj oti­sa­ka. Pri­me­ti­te li da su se va­še po­tre­be za štam­pom pro­me­ni­le, mo­že­te za­me­ni­ti apa­rat ne­kim pri­kla­dni­jim, a vi­di­te li da ste po­gre­ši­li, mo­že­te se vra­ti­ti na sta­ri. Sva­ki apa­rat je prav­ljen za o­dređen broj ko­pi­ja na me­sečnom ni­vou, te u za­vi­snos­ti od obi­ma štam­pe bi­ra­te pra­vu me­ru. Ako u ce­loj go­di­ni sa­mo je­dnog me­se­ca ima­te i­zra­zi­to po­većan broj oti­sa­ka, ne is­pla­ti se da zbog to­ga ku­pu­je­te apa­rat ko­ji je pre­dviđen za zna­tno veći broj ko­pi­ja od va­še uobičaje­ne po­tro­šnje jer vam on na go­di­šnjem ni­vou ne bi bio ren­ta­bi­lan. Za ta­kve do­gađaje i­znaj­mi­te MFU za obim­ni­ju štam­pu.

Di­gi­tron Ist, http://www.digitron-ist.co.rs/

Zoran Drenković

(Objavljeno u PC#183)

Pre samo nekoliko nedelja, MS je prešao 50.000 aplikacija, a tek 25 dana kasnije, broj je povećan za još 10.000. Trećina svih programa je dodata u poslednja tri meseca, što dosta govori o razvoju WP platforme. Stabilan rast je odlična vest za WP7 korisnike.

Još jedna dobra stvar je što nema mnogo loših programa naspram ukupnog broja, za razliku od ostalih operativnih sistema. Veliki broj aplikacija je imalo zapaženu reakciju i odlične preporuke od strane svojih korisnika. Šuška se da će do kraja H1 2012. svih „top 25“ aplikacija, gledano po broju preuzimanja, bez obzira na operativni sistem, biti objavljene i za WP. Ostvari li se ta zamisao, Windows Phone zajednica će značajno profitirati. Pomenućemo još jednom da prosečan korisnik smart telefona ima tek desetak instaliranih programa, od kojih je 65 odsto sa liste „top 20“.

Izvor: neowin

Pre­ma po­da­ci­ma StatCounter-a iz ok­to­bra, Windows 7 je pres­ti­gao ver­zi­ju XP i pos­tao glo­bal­no naj­po­pu­lar­ni­ji ope­ra­tiv­ni sis­tem. On se na­la­zi na 40,21% računa­ra ši­rom sve­ta, dok je udeo Windows-a XP pao na 38,64%, pa ta­ko Windows 7, ko­ji ovih da­na pu­ni dve go­di­ne, ni­je sa­mo naj­zas­tu­plje­ni­ji Windows, već i naj­zas­tu­plje­ni­ji ope­ra­tiv­ni sis­tem uop­šte.

Microsoft mo­žda ni­je na­jus­pe­šni­ji na po­lju mo­bil­nih plat­for­mi, ali što se desktop-a tiče, drži prva tri mes­ta, po­što se Windows Vista, sa 11,25% ude­la, na­la­zi na trećem mes­tu, pre­ma po­da­ci­ma StatCounter-a. Mac OSX je če­tvrti sa 7,24%, dok Linux ope­ra­tiv­ni sis­te­mi ima­ju 0,82 % ude­la na glo­bal­nom trži­štu.

Što se do­maćeg trži­šta tiče, si­tu­aci­ja je zna­tno dru­gačija. Sa 56,67% pre­dnjači Windows XP, sle­di ga Windows 7 sa 36,88%, za­tim Vista sa 3,38 i Linux, ko­ji u Srbi­ji ima ose­tno veći udeo ne­go na glo­bal­nom trži­štu – 1,11 %.

(Objavljeno u PC#182)

Kineski hakeri pronašli su način da se infiltriraju u tobože sigurne smart kartice koje koriste zaposleni u američkim vladinim agencijama. Za to koriste jedinstvenu varijantu malicioznog softvera poznatog pod imenom Sykipot. Hakeri su se namerili na krađu podataka Ministarstva odbrane i sličnih agencija. Njihov maliciozni softver krade PIN-ove koje koriste smart kartice i time im omogućava pristup navodno obezbeđenim podacima.
Vladine agencije koriste smart kartice kao dodatnu bezbednosnu meru pored lozinki. Budući da se lozinke lako mogu otkriti, smart kartice su trebale da obezbede vrhunsku odbranu ‒ sve dok se nije pojavila nova verzija Sykipot-a. Inače, Sykipot se koristi od 2007. i njime su se hakeri infiltrirali u u softver kao što su  Adobe Reader, Internet Explorer 6 i Microsoft Excel.

Izvor: CNET News

Da in­for­ma­ci­one te­hno­lo­gi­je ima­ju svo­ju pri­me­nu i van stro­go ur­ba­nog o­kru­že­nja, sve­doči i slučaj kom­pa­ni­je „Ekom­lek” ko­ja se ba­vi pre­ra­dom mle­ka, u čemu im značajno po­ma­žu PS.IT so­ftver­ska re­še­nja.

­Posle­dnjih go­di­na sve­do­ci smo sve veće mi­gra­ci­je sta­nov­ni­štva u ve­li­ke gra­do­ve i odu­mi­ra­nja se­la. Te­ška eko­nom­ska si­tu­aci­ja do­da­tno je po­jačala pri­ti­sak da se kre­ne ka gra­do­vi­ma kao priv­re­dnim cen­tri­ma, ali pos­to­je izu­ze­ci ko­ji do­ka­zu­ju da se i u ru­ral­noj sre­di­ni mo­že us­pe­šno po­slo­va­ti i da po­ljo­priv­re­dna pro­i­zvo­dnja još ka­ko ima po­tre­bu za mo­der­nim in­for­ma­tičkim re­še­nji­ma ko­ja po­većava­ju efi­ka­snost i čine sva­ko­dnev­no po­slo­va­nje lak­šim.

Slučaj „Ekom­le­ka”

Kom­pa­ni­ja „Ekom­lek” iz Ka­oni­ka je po­zna­ta po svo­jim mno­go­broj­nim pri­ro­dnim mlečnim pro­i­zvo­di­ma, ko­je pro­i­zvo­di po sta­rim o­pro­ba­nim re­cep­ti­ma bez adi­ti­va i kon­zer­van­sa, ali i po to­me što pred­stav­lja pra­vi pri­mer bor­be za očuva­nje srpskog se­la. Je­dnu od o­snov­nih de­la­tnos­ti kom­pa­ni­je „Ekom­lek” obav­lja mle­ka­ra ko­ja ot­ku­plju­je mle­ko od ve­li­kog bro­ja pro­i­zvođača iz okol­nih se­la, pri­ku­plja­jući na de­se­ti­ne hi­lja­da li­ta­ra dnev­no. Kom­pa­ni­ja „Ekom­lek” se ne­pre­ki­dno ra­zvi­ja i pro­ši­ru­je svo­je de­la­tnos­ti, sa ci­ljem da pro­i­zvođačima mle­ka obe­zbe­di sko­ro sve što im je po­tre­bno. Ta­ko da­nas u sas­tav ove kom­pa­ni­je ula­ze čak i po­ljo­priv­re­dna apo­te­ka i ben­zin­ska pum­pa, pa u po­slov­ni­ca­ma „Ekom­le­ka” pro­i­zvođači mle­ka mo­gu po fa­bričkim ce­na­ma da na­ba­ve ve­štačko đu­bri­vo, na­ftu, gu­me, ulje za me­ha­ni­za­ci­ju itd.

Po­red sve­ga na­ve­de­nog „Ekom­lek” po­se­bnu pa­žnju po­kla­nja mo­der­ni­za­ci­ji, po­bolj­ša­nju i auto­ma­ti­za­ci­ji svo­jih po­slov­nih pro­ce­sa. Ru­ko­vod­stvo „Ekom­le­ka” se još u počet­ku o­pre­de­li­lo za so­ftver­ska re­še­nja iz po­pu­lar­ne edi­ci­je „Ma­li po­slov­ni pro­gra­mi” i za du­go­ročnu sa­ra­dnju sa PS.IT („Priv­re­dni sa­ve­tnik – In­for­ma­ci­one te­hno­lo­gi­je”), kao kom­pa­ni­jom ko­ja će obe­zbe­di­ti so­ftver­sku po­dršku nji­ho­vom po­slo­va­nju.

Po­se­ban slučaj

In­dus­tri­ja pre­ra­de mle­ka ima sop­stve­ne po­se­bne za­hte­ve ka­da je reč o pro­ce­si­ma ko­je tre­ba so­ftver­ski is­pra­ti­ti i po­drža­ti, a ta vrsta po­drške ni­je ti­pična za pos­to­jeće so­ftver­ske pa­ke­te, pa je re­še­nje za ovog ko­ri­sni­ka mo­ra­lo da bu­de skro­je­no po me­ri. Po­slov­ni pro­ce­si u „Ekom­le­ku” su spe­ci­fični i ra­znov­rsni i obu­hva­ta­ju ve­li­ki broj uče­sni­ka. Po­slov­ni la­nac počinje pri­ku­plja­njem mle­ka od in­di­vi­du­al­nih pro­i­zvođača, što obav­lja­ju ka­mi­oni ko­ji obi­la­ze pro­i­zvođače po­de­lje­ne po rej­oni­ma. Pri­ku­plje­no mle­ko se pre­vo­zi do mle­ka­re gde počinje pro­ces pre­ra­de, dok evi­den­ci­ja o ot­ku­pu slu­ži za o­bračun na­kna­da i pre­mi­ja. Na o­sno­vu pe­ri­odičnih o­bračuna na­k­na­da i pre­mi­ja, vrši se is­pla­ta pro­iz­vođačima mle­ka.

Va­žan se­gment po­slo­va­nja „Ekom­le­ka” je i pro­da­ja, i to ne sa­mo ve­le­pro­da­ja i ma­lo­pro­da­ja mlečnih pro­i­zvo­da mle­ka­re, već i pro­da­ja svih po­me­nu­tih ar­ti­ka­la ko­ji su po­tre­bni pro­i­zvođačima u pro­ce­su pro­i­zvo­dnje mle­ka.

Ve­li­ki iza­zov u ra­zvo­ju ade­kva­tne so­ftver­ske po­drške za „Ekom­lek” pred­stav­lja i činje­ni­ca da je po­slo­va­nje ove kom­pa­ni­je u ve­li­koj me­ri di­slo­ci­ra­no, kao i da su te­hno­lo­ške mo­gućnos­ti za međuso­bno po­ve­zi­va­nje po­je­di­načnih uda­lje­nih lo­ka­ci­ja, bar u počet­ku sa­ra­dnje sa kom­pa­ni­jom PS.IT, bi­le vrlo o­gra­ničene.

E­vo­lu­ci­ja so­ftver­skog re­še­nja

Plan za auto­ma­ti­za­ci­ju svih pro­ce­sa ova­ko ra­znov­rsnog i kom­plek­snog po­slo­va­nja ni­je pos­to­jao od sa­mog počet­ka sa­ra­dnje sa PS.IT, pa se i so­ftver­ska po­drška po­slo­va­nju „Ekom­le­ka” ra­zvi­ja­la pos­te­pe­no i u fa­za­ma, pra­teći za­hte­ve i ra­zvoj kom­pa­ni­je.

U prvom ko­ra­ku „Ekom­lek” je za po­tre­be praćenja o­snov­nog po­slo­va­nja i računo­vod­stva na­ba­vio so­ftver­ski pa­ket „Ma­li po­slov­ni pro­gra­mi 1″, ko­ji je ta­da bio deo stan­dar­dne po­nu­de kom­pa­ni­je PS.IT, da bi se vre­me­nom, na o­sno­va­ma tog so­ftver­skog pa­ke­ta pos­te­pe­no ra­zvio in­for­ma­ci­oni sis­tem ko­ji da­je po­dršku i onim se­gmen­ti­ma po­slo­va­nja ko­ji su ka­rak­te­ris­tični sa­mo za „Ekom­lek”.

PS.IT je u prvoj fa­zi sa­ra­dnje ra­zvio i im­ple­men­ti­rao so­ftver­ski mo­dul za o­bračun novčane na­kna­de pro­i­zvođačima. Ovaj mo­dul je omo­gućio evi­den­ti­ra­nje do­da­tnih a­tri­bu­ta, ka­rak­te­ris­tičnih za pro­i­zvođače mle­ka, kao i evi­den­ci­ju pri­ku­plje­nog mle­ka. Na o­sno­vu tih po­da­ta­ka se pe­ri­odično for­mi­rao o­bračun na­kna­de pro­i­zvođaču, kao i o­bračun pre­mi­je ko­ju je mle­ka­ra u oba­ve­zi da is­pla­ti pro­i­zvođaču uko­li­ko is­pu­nja­va o­dređene za­ko­nom de­fi­ni­sa­ne u­slo­ve, kao što su ek­stra kva­li­tet mle­ka, mi­ni­mal­na ko­ličina pre­da­tog mle­ka itd. Omo­gućeno je štam­pa­nje svih po­tre­bnih pro­pra­tnih o­bra­za­ca za pre­mi­ju,  pri­zna­ni­ca i spe­ci­fi­ka­ci­ja o­bračuna­te na­kna­de, kao i i­zvoz po­tre­bnih zbir­nih vir­ma­na ban­ci za plaćanje na­kna­da i pre­mi­ja. Va­žno je na­po­me­nu­ti da se ovaj spe­ci­fičan mo­dul in­te­gri­še sa os­ta­lim stan­dar­dnim mo­du­li­ma so­ftver­skog pa­ke­ta i da se svi oni za­je­dno po­na­ša­ju kao je­din­stven sis­tem.

U na­re­dnim fa­za­ma PS.IT je po do­da­tnim za­hte­vi­ma „Ekom­le­ka” ra­zvio slo­že­nu  so­ftver­sku po­dršku za ma­lo­pro­da­ju i pri­ku­plja­nje mle­ka ko­ja je omo­gućila i cen­tra­li­zo­va­no, dnev­no praćenje fi­nan­sij­skog sta­tu­sa pro­i­zvođača mle­ka. Da bi ovo bi­lo mo­guće, na­prav­lje­na je kli­jen­tsko-ser­ver­ska a­pli­ka­ci­ja za praćenje pri­ku­plja­nja mle­ka sa kli­jen­tskim so­ftve­rom na­me­nje­nim no­te­bo­ok računa­ri­ma i mo­bil­nim uređaji­ma. Ta­kođe je ra­zvi­je­na ma­lo­pro­daj­na a­pli­ka­ci­ja kao i vir­tu­el­na ban­ka ko­ja in­te­gri­še sve fi­nan­sij­ske in­for­ma­ci­je o pro­i­zvođaču. Svi ovi pod­sis­te­mi su se kao na­do­gra­dnje us­pe­šno u­klo­pi­li u je­din­stve­ni sis­tem.

Za ra­zvoj svih re­še­nja pri­me­nje­no je Microsoft Visual Studio 2008 o­kru­že­nje uz ko­rišćenje vi­še te­hno­lo­gi­ja, kao što su: Windows Presentation Foundation (WPF), Windows Communication Foundation (WCF), Entity Framework, MS SQL Server itd. Sve a­pli­ka­ci­je ko­mu­ni­ci­ra­ju međuso­bno po­moću dva ser­vi­sa, a po­da­ci se ša­lju kao Message Queue, što je u prak­si da­lo vrlo do­bre re­zul­ta­te, jer uko­li­ko računar na ko­ji se ša­lju ni­je dos­tu­pan, po­da­ci čeka­ju pri­prem­lje­ni dok se ne ste­knu u­slo­vi, na­kon čega se auto­mat­ski učita­va­ju čim se us­pos­ta­vi ko­mu­ni­ka­ci­ja.

Os­tva­re­ni re­zul­ta­ti

Pri­me­nom IT re­še­nja ko­je je re­ali­zo­vao PS.IT os­tva­re­no je zna­tno una­pređenje po­slo­va­nja  „Ekom­le­ka”. Iako se uvođenje pro­ce­sa auto­ma­ti­za­ci­je tre­nu­tno na­la­zi u zav­ršnoj fa­zi, već sa­da je mo­guće sa­gle­da­ti bu­duće po­zi­tiv­ne efek­te ko­je će ose­ti­ti ka­ko sa­ma kom­pa­ni­ja, ta­ko i nje­ni ko­ri­sni­ci.

Pri­me­nje­no so­ftver­sko re­še­nje obe­zbeđuje brzo pri­ku­plja­nje i o­bra­du po­da­ta­ka o ko­ličina­ma mle­ka i ma­snim je­di­ni­ca­ma za sva­kog po­je­di­načnog pro­i­zvođača. Ta­kođe, po­drža­no je vi­šes­tru­ko praćenje gre­ša­ka uno­sa i mo­gućnost nji­ho­vih is­prav­ki. Pos­tu­pak pri­ku­plja­nja mle­ka se o­dvi­ja plan­ski, cen­tra­li­zo­va­no i op­ti­mal­no, a pro­ces is­pla­te na­kna­da i pre­mi­ja pro­i­zvođačima mle­ka je auto­ma­ti­zo­van. Umes­to ra­ni­jeg čeka­nja na pe­ri­odične pe­tna­es­to­dnev­ne o­bračune, sa­da je omo­gućen sva­ko­dnev­ni uvid u fi­nan­sij­sko sta­nje sva­kog pro­i­zvođača mle­ka. Na taj način je sam pro­i­zvođač mle­ka, kao is­tov­re­me­ni pro­da­vac i ku­pac, di­rek­tno upućen na kom­pa­ni­ju „Ekom­lek” zbog ažur­nog vođenja evi­den­ci­je, flek­si­bil­nog plaćanja i ši­ro­ke po­nu­de pro­i­zvo­da.

So­ftver­sko re­še­nje je sma­nji­lo upo­tre­bu pa­pi­ra u ce­lom pro­ce­su ot­ku­pa mle­ka jer se  ko­ličine pri­ku­plje­nog mle­ka sva­ko­dnev­no di­rek­tno uno­se u a­pli­ka­ci­je, a vir­ma­ni za u­pla­tu na­kna­da i pre­mi­ja se vi­še ne po­pu­nja­va­ju ručno, već se auto­mat­ski ge­ne­ri­šu iz pro­gra­ma.

I na kra­ju, omo­gućeno je po­ve­zi­va­nje svih a­pli­ka­ci­ja os­ta­lih uče­sni­ka u ovom spe­ci­fičnom pro­ce­su, ra­zuđenih u pro­dav­ni­ca­ma i na dru­gim uda­lje­nim mes­ti­ma, sa cen­tral­nim sis­te­mom i sa pro­gram­skim pa­ke­tom MPP2 ko­jim PS.IT re­ša­va mnoge stan­dar­dne pro­ble­me sav­re­me­nog po­slo­va­nja.

PS.IT i re­še­nja po me­ri ko­ri­sni­ka

Kom­pa­ni­ja PS.IT je us­pe­šno re­ali­zo­va­la ovaj slo­že­ni pro­je­kat za kom­pa­ni­ju „Ekom­lek”, kao i mno­ga dru­ga pri­la­gođenja svog pro­gram­skog pa­ke­ta „Ma­li po­slov­ni pro­gra­mi 2″ (MPP2), ko­ji po­drža­va sve stan­dar­dne po­slov­ne pro­ce­se, za po­tre­be ra­zličitih ko­ri­sni­ka. O­snov­ni kon­cep­ti pro­gram­skog pa­ke­ta MPP2, kao so­ftve­ra no­ve ge­ne­ra­ci­je, jesu mo­du­lar­nost, pro­ši­ri­vost, o­tvo­re­nost i pri­la­go­dlji­vost, zbog čega ovo so­ftver­sko re­še­nje pru­ža ši­rok spek­tar mo­gućnos­ti za po­dršku ra­zličitim po­slov­nim pro­ce­si­ma i vrlo spe­ci­fičnim po­tre­ba­ma ko­ri­sni­ka. Po­se­bna pre­dnost pro­gram­skog pa­ke­ta MPP2 je to što ga je mo­guće na­do­gra­di­ti do­da­tnim kom­plek­snim mo­du­li­ma i pod­sis­te­mi­ma bez na­ru­ša­va­nja kon­zis­ten­tnos­ti ko­mer­ci­jal­ne ver­zi­je, što naj­bo­lje de­mon­stri­ra spe­ci­fično re­še­nje i­zrađeno za po­tre­be kom­pa­ni­je „Ekom­lek”.

Mla­den Mi­ja­to­vić
Snežana Arambašić Aleksić

(Objavljeno u PC#182)

Još se ni “sedmica” nije u potpunosti ohladila, a Microsoft već za jesen priprema novu verziju svog operativnog sistema, poznatog kao Windows 8. Dok ne stigne zvanična, družićemo se sa raznim beta verzijama, od kojih je prva najavljena za kraj februara. Dokle se stiglo sa razvojem ovog, veoma atraktivnog i poželjnog softverskog proizvoda, saznaćete ako pročitate novi Supertezin tekst, nazvan Windows 8 na korak od beta verzije. Kako masni prsti mogu da odaju vašu lozinku, zašto Task Manager konačno izgleda pristojno, kako da osvežite instalaciju bez formatiranja diska i još mnogo drugih zanimljivosti vezanih za Windows 8, čekaju vas u ovom Supertezinom tekstu.

Pro­da­vac će vam na­ves­ti sve ra­zlo­ge zbog ko­jih tre­ba da ku­pi­te ERP soft­ver. Kon­sul­tant će vam reći da je to bes­ko­ri­sno ako ne­ma­te uređene po­slov­ne pro­ce­se. Kao i uvek, is­ti­na je neg­de i­zmeđu…

Ako ste vi­so­ki me­na­džer sre­dnjeg ili ve­li­kog pre­du­zeća, si­gur­no ste ba­rem je­dnom bi­li u pri­li­ci da slu­ša­te priču o to­me ka­ko vam je ne­op­ho­dan ERP so­ftver da bis­te kom­pa­ni­ju ko­ju vo­di­te po­di­gli na no­vi ni­vo. I u toj priči ima pu­no is­ti­ne. Ko­gni­tiv­ni i or­ga­ni­za­ci­oni ka­pa­ci­te­ti je­dnog čove­ka su li­mi­ti­ra­ni, i kad-tad ćete se suočiti sa o­gra­ničenji­ma ko­ja će po­tom uti­ca­ti na vaš učinak i per­for­man­se fir­me ko­ju vo­di­te. Ipak, pre ne­go što na­gla­vačke ule­ti­te u ope­ra­ci­ju uvođenja ERP ili sro­dnog sis­te­ma, tre­ba sa­gle­da­ti kom­ple­tnu sli­ku i u­ključiti naj­va­žni­ji alat sva­kog me­na­dže­ra – zdrav ra­zum i lo­gi­ku.

Na pre­zen­ta­ci­ja­ma pro­i­zvođača i pro­da­va­ca ERP re­še­nja uvek le­po i­zgle­da­ju slaj­do­vi i de­moi ko­ji po­ka­zu­ju ka­ko je ne­ka fir­ma u SAD-u ili EU pos­ti­gla o­dlične pro­daj­ne re­zul­ta­te za­hva­lju­jući uvođenju mo­der­nog so­ftver­skog re­še­nja, i to uz mi­ni­mal­no ula­ga­nje u li­cen­ce i po­tre­ban har­dver. Rad ko­ji to­me pret­ho­di i i­zgra­dnja sis­te­ma ko­ji omo­gućava do­bi­ja­nje tih re­zul­ta­ta se čes­to prećut­ku­ju ili po­dra­zu­me­va­ju, ali svi vrlo do­bro zna­mo ko­li­ko je ta­kva or­ga­ni­za­ci­ja po­sla da­le­ko od re­al­nos­ti, na­ročito u Srbi­ji, gde se ne­ki eko­nom­ski po­ka­za­te­lji opi­ru ne sa­mo priv­re­dnim za­ko­ni­tos­ti­ma, već i zdra­vom ra­zu­mu. Čemu naj­mo­der­ni­je Business Intelligence re­še­nje ako va­ši o­snov­ni po­slov­ni pro­ce­si, po­put i­zda­va­nja fak­tu­ra ili ma­ni­pu­la­ci­je ro­bom u ma­ga­ci­nu, ni­su uređeni i efi­ka­sni? Za­to kre­ni­mo re­dom.

Sa no­ga­ma čvrsto na zemlji

Prva tačka od ko­je na­ši me­na­dže­ri najčešće po­la­ze jeste fi­nan­sij­ski me­na­džment, ili na­rod­ski rečeno „u­prav­lja­nje pa­ra­ma”. Za­hva­lju­jući na­šem pre­kom­pli­ko­va­nom i res­trik­tiv­nom za­ko­no­dav­stvu ko­je re­gu­li­še ovu o­blast, u fir­ma­ma ko­je su o­dlučile da po­slu­ju le­gal­no („na be­lo”) fi­nan­sij­ski se­gment je najčešće o­dlično po­kri­ven i o­dvi­ja se bez pre­vi­še po­te­škoća. Na fi­nan­sij­skom se­gmen­tu se i naj­lak­še vi­di ko­li­ko su pro­ce­si va­žni i ka­ko nji­ho­vo ne­po­što­va­nje mo­že sku­po da vas ko­šta (kroz ka­zne ili gu­bi­tak pri­ho­da), ali i ka­ko i ne­uređen sis­tem mo­že da fun­kci­oni­še us­pe­šno. Da­kle, ako ne­ko kre­ne da vam o­bja­šnja­va ka­ko to što ra­di­te ni­šta ne va­lja i ka­ko će on da vam re­or­ga­ni­zu­je sve i po­sle nje­ga će sve bi­ti bes­pre­kor­no, ma­la je šan­sa da zna o čemu priča i još ma­nja da će moći re­al­no da vam po­mo­gne.

Vi već ima­te us­ta­lje­ne po­slov­ne pro­ce­se – va­ša fir­ma fun­kci­oni­še, zar ne? Na­rav­no, pro­ce­si uvek mo­gu bi­ti brži, efi­ka­sni­ji, je­fti­ni­ji, ali se do tih po­ma­ka ne do­la­zi baš ta­ko la­ko i na­ročito ne na brzi­nu. Pre­dla­že­mo ma­lu ve­žbu: ako ima­te fir­mu ko­ja bro­ji i­zmeđu 50 i 100 za­po­sle­nih, pro­ve­ri­te ko­li­ko je po­tre­bno vre­me­na da fak­tu­ra ko­ja je sti­gla od kli­jen­ta ili par­tne­ra pređe put od ulas­ka u va­šu fir­mu do mo­men­ta nje­ne re­ali­za­ci­je i ar­hi­vi­ra­nja. Ako je taj pe­ri­od du­ži od je­dne ra­dne ne­de­lje, pro­baj­te da ot­kri­je­te gde je us­ko grlo i da ga ot­klo­ni­te ili u­bla­ži­te nje­gov efe­kat.

So­ftver­sko re­še­nje vam mo­že po­moći da taj pro­ces pre­ba­ci­te u di­gi­tal­ni do­men, za­to što se nji­me on­da mno­go lak­še u­prav­lja. Pro­ce­du­ra i put do­ku­men­ta­ci­je su u naj­većem bro­ju slučaje­va is­ti kao i u pa­pir­nom o­bli­ku, ali je kon­tro­la olak­ša­na, a ste­pen auto­ma­ti­za­ci­je ra­dnji na ko­ji­ma najčešće do­la­zi do zas­to­ja (evi­den­ti­ra­nje, odo­bra­va­nje, plaćanje) po­di­gnut je na vi­ši ni­vo.

Lo­gi­ka ko­ja va­ži za to­ko­ve nov­ca mo­že se pri­lično ver­no pre­ne­ti i na to­ko­ve ro­be, pa je­dnos­tav­nim tes­tom efi­ka­snos­ti ode­lje­nja dis­tri­bu­ci­je pro­i­zvo­da mo­že­te značaj­no do­bi­ti na za­do­volj­stvu ku­pa­ca, a po­sle­dično i na po­bolj­ša­nom cash flow-u. Ako od fi­na­li­za­ci­je je­dnos­tav­nog pro­i­zvo­da do nje­go­vog do­las­ka u fa­bričku pro­dav­ni­cu tre­ba vi­še od ne­de­lju da­na, tu si­gur­no ne­što škri­pi. So­ftver vam na­rav­no neće po­moći da to is­pra­vi­te, ali će vam olak­ša­ti da uočite gre­šku u pro­ce­su i po­tom je ot­klo­ni­te.

Ne­ma o­sla­nja­nja na osećaj

De­ce­ni­je ra­da na za­tvo­re­nom trži­štu op­te­rećenom naj­ra­zličiti­jim pre­pre­ka­ma su os­ta­vi­le traj­ne po­sle­di­ce na većinu do­maćih me­na­dže­ra ko­ji sa o­tva­ra­njem trži­šta i ulas­kom stra­ne kon­ku­ren­ci­je ima­ju pro­blem. Većina njih je ubeđena ka­ko o­dlično po­zna­je svo­je trži­šte i svo­je kli­jen­te, da bi već na­kon do­bi­ja­nja re­zul­ta­ta ele­men­tar­nih mar­ke­tin­ških is­tra­ži­va­nja uvi­de­li da su za­pra­vo po­kri­li sa­mo je­dan se­gment trži­šta, i to ne­do­volj­no.

Da bis­te ko­ris­ti­li sve pre­dnos­ti ERP so­ftve­ra i pra­tećih BI do­da­ta­ka, mo­ra­te ima­ti – po­dat­ke. Mno­go njih. Da­kle, bez po­da­ta­ka do­bi­je­nih iz kva­li­te­tnog i sve­obu­hva­tnog is­tra­ži­va­nja trži­šta vaš sku­po plaćeni ERP ra­di na pra­zno. Pa­ra za mar­ke­tin­ške ko­mu­ni­ka­ci­je iona­ko ni­ka­da ni­je bi­lo ma­nje, ne bi bi­lo do­bro da već te­sne bu­dže­te „ba­ca­te” na ne­efi­ka­sne kam­pa­nje ko­je pro­ma­šu­ju cilj­nu gru­pu. Da­kle, da bis­te do­bi­li po­dat­ke ko­ji su vam po­tre­bni, mo­ra­te o­smi­sli­ti po­slov­ne pro­ce­se ko­ji slu­že is­ključivo za pri­ku­plja­nje ili „i­zvlačenje” po­da­ta­ka od kli­je­na­ta.

Pošto su ovo re­la­tiv­no no­ve dis­ci­pli­ne na na­šem trži­štu, po­zna­te ma­hom mlađoj ge­ne­ra­ci­ji pro­fe­si­onal­nih me­na­dže­ra, i to iz te­orij­skih mo­de­la, pre­dla­že­mo vam da se po­slu­ži­te ma­lim lu­kav­stvom. Mo­du­li za mar­ke­ting u svim ERP so­ftver­skim re­še­nji­ma su prav­lje­ni pre­ma naj­bo­ljim prak­sa­ma ra­zvi­je­nih trži­šta. Ako nis­te si­gur­ni ka­ko da or­ga­ni­zu­je­te svo­je mar­ke­ting ode­lje­nje i pro­ce­se u nje­mu, a nis­te sprem­ni da pla­ti­te kon­sul­tan­ta, po­gle­daj­te ka­ko su ti pro­ce­si kon­ci­pi­ra­ni u sa­mom so­ftve­ru i po­ku­šaj­te da ih pre­sli­ka­te u svo­ju or­ga­ni­za­ci­ju. Zdrav ra­zum se u tom pro­ce­su po­dra­zu­me­va, ta­ko da je si­gur­no da ako ste vla­snik ma­lo­pro­daj­nih o­bje­ka­ta u ko­ji­ma trgu­je­te šra­fo­vi­ma i ek­se­ri­ma, nećete evi­den­ti­ra­ti sva­ki pro­da­ti šraf i an­ke­ti­ra­ti nje­go­vog kup­ca. Ne pos­to­ji ga­ran­ci­ja da ćete u ovom po­du­hva­tu us­pe­ti, s ob­zi­rom na to da je mar­ke­ting pri­lično slo­že­na i ra­zgra­na­ta dis­ci­pli­na sa pu­no ca­ka, ali je si­gur­no da ćete mno­go naučiti i za­hva­lju­jući to­me u bu­dućnos­ti lak­še ra­zu­me­ti svog mar­ke­ting me­na­dže­ra.

Pro­da­ja iz bu­dućnosti

Pro­da­ja je sek­tor u ko­jem se mo­gu na­pra­vi­ti veliki ko­ra­ci, uz do­bru or­ga­ni­za­ci­ju i kva­li­te­tan ERP so­ftver. Uz do­bro pos­tav­ljen ERP sis­tem mo­že­te na­te­ra­ti i me­na­dže­re pro­da­je da bu­du agil­ni­ji i da češće pro­ve­ra­va­ju i ko­ri­gu­ju ce­ne pro­i­zvo­da ili u­slu­ga da bi pos­pe­ši­li pro­da­ju, dok vi pra­ti­te vi­tal­ne pa­ra­me­tre, kao što su na­pla­ta i pro­fit.

Tu pre­la­zi­mo sa u­prav­lja­nja pro­ce­si­ma na u­prav­lja­nje lju­di­ma i nji­ho­vu kon­ti­nu­ira­nu edu­ka­ci­ju, što su te­hni­ke u ko­ji­ma ne očekuj­te po­moć od računa­ra. Da bis­te tim pro­ce­si­ma us­pe­šno u­prav­lja­li, mo­raćete da i sa­mi prođete po­ne­ki tre­ning na te­mu u­prav­lja­nja ljud­skim re­sur­si­ma, a do ta­da pre­dla­že­mo da još je­dnom pažljivo pre­tre­se­te sve po­slov­ne pro­ce­se u svom pre­du­zeću. I­zne­na­dićete se ka­ko i naj­ma­nji po­ma­ci i una­pređenja mo­gu da učine mno­go na po­lju sva­ko­dnev­nog fun­kci­oni­sa­nja fir­me, bez ob­zi­ra na nje­nu ve­ličinu.

Vladimir Cerić

(Objavljeno u PC#182)

Računo­vod­stve­ni sis­tem za ma­la i sre­dnja pre­du­zeća, ko­ji u No­vom Sa­du ra­zvi­ja kom­pa­ni­ja Billans International, na­kon sko­ro go­di­nu da­na tes­ti­ra­nja do­la­zi na trži­šte Srbi­je po­sle us­pe­ha pos­ti­gnu­tog na trži­šti­ma Ita­li­je, Slo­ve­ni­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Ima­jući u vi­du da sko­ro sva mi­kro i ma­la pre­du­zeća u Srbi­ji ima­ju In­ter­net pri­ključak, ra­zvi­je­no je po­slov­no re­še­nje ko­je će moći da se ko­ris­ti pre­ko In­ter­ne­ta (cloud a­pli­ka­ci­ja), sa nis­kom ce­nom, je­dnos­tav­nom upo­tre­bom i svim fun­kci­onal­nos­ti­ma ko­je su ma­lim fir­ma­ma po­tre­bne u sva­ko­dnev­nom ra­du.

In­ter­net re­še­nje Billans je eko­no­mični­je od kla­sičnih a­pli­ka­ci­ja i omo­gućuje sni­že­nje tro­ško­va računo­vod­stve­nih agen­ci­ja i do tri pu­ta, što je bio je­dan od ra­zlo­ga da kra­jem av­gus­ta U­dru­že­nje vla­sni­ka računo­vod­stve­nih agen­ci­ja (UV­RA) za­ključi ugo­vor o sa­ra­dnji sa kom­pa­ni­jom Billans International ko­ji obe­zbeđuje po­volj­ne u­slo­ve za čla­no­ve UV­RA u na­re­dnih 10 go­di­na. Vi­še in­for­ma­ci­ja o mre­žnom računo­vod­stve­nom pro­gra­mu Billans mo­že­te naći na a­dre­si www.billans.rs.

(Objevljeno u PC#181)