eKupi je osmišljen kao regionalni centar internet kupovine najšireg mogućeg asortimana robe i sve to uz maksimalnu sigurnost i zadovoljstvo klijenata. U svom širenju eKupi prepoznaje potencijal srpskog tržišta, ubrzano prilagođavanja zakonske regulative, kvalitet internet infrastrukture i visok stepen razvoja bankarskog sistema u pogledu sigurnosti i opcija plaćanja. Shodno tome, odmah nakon uspešnog starta u Hrvatskoj počinje sa poslovanjem i u Srbiji.

Zašto kupovati putem portala eKupi:

• Sigurnost – S ciljem da se kupcima omogući putpuna sigurnost prilikom plaćanja na eKupi stranicama, odabran je sigurnosni sertifikat koji je najsigurniji sertifikat ove vrste u svetu – Verisign. Secure Socket Layer (SSL) sigurnosni protokol kompanije Verisign, sa 256 bitnom enkripcijom podataka i garancijom identiteta stranice na kojima se kupovina obavlja, prvi je i jedini pravi izbor web trgovina koje svojim partnerima žele da pruže najviši standard zaštite podataka na internetu. Ovakve transakcije su sigurnije od onih koje se obavljaju u trgovinama, restoranima i robnim kućama izvan interneta, kada je broj kartice dostupan i vidljiv većem broju ljudi.
• Raspoloživost proizvoda – sve što se nudi na www.ekupi.rs je dostupno za isporuku odmah po plaćanju.
• Brzina dostave – dostava u roku od 24h-48h (1-2 radna dana). Mogućnost dostave na adresu koju kupac navede, što kupcu daje priliku da izabere i kupi poklon bližnjima, poslovnim partnerima, prijateljima, a eKupi ga isporuči na željenu adresu.
• Brojne opcije plaćanja – svim kreditnim karticama; Visa, Mastercard, Diners (uskoro). Uz kartično plaćanje nudi se mogućnost plaćanja pri isporuci robe (plaćanje pouzećem), e-bankingom i opštom uplatnicom (virmanom).
• Profesionalnost – širina i profesionalnost u isporuci kroz partnerstvo sa dostavnom službom City express. Najveća mreža dostave uključujući i isporuku u svaki grad ili selo u roku od 24h.
• Pakovanje po želji – mogućnost pakovanja proizvoda u ukrasni papir i ispisivanja čestitke/poruke u ime kupca.
• Podrška kupcima – telefonski broj za podršku kupcima, na kojem se mogu dobiti sve informacije i pomoć vezani za proizvod ili kupovinu preko portala .

Izvor: eKupi

HTC je predstavio novi HTC Sensation XL sa Beats Audio™ integracijom. Ova poslednja inovacija najavljena u avgustu rezultat je novog partnerstva između HTC-a i Beats-a i podiže zabavu na mobilnom uređaju na potpuno novi nivo, sa ekranom od 4,7 inča i prilagođenim audio iskustvom.

"HTC Sensation XL uz Beats Audio integraciju predano nastavlja u težnji da omogući najkvalitetnije audio iskustvo na telefonu bez obzira na to da li slušate muziku, gledate film ili igrate igricu", izjavio je Piter Čou (Peter Chou), generalni direktor HTC korporacije. "Ovo je odličan primer zašto naše parterstvo sa Beats-om toliko znači korisnicima kako danas, tako i u budućnosti."

"HTC je neverovatan partner i potpuno su prihvatili našu želju da muzičko iskustvo na mobilnim uređajima bude moćno i bogato koliko god je moguće", izjavio je Džimi Jovin (Jimmy Iovine), direktor Beats-a by Dr. Dre i predsednik i izvršni direktor Interscope Geffen A & M Records-a.

Ekranom od 4,7 inča, tankim dizajnom od 9,9 mm i Beats Audio karakteristikama, Sensation XL specijalno je osmišljen tako da pruža najbolji doživljaj zabave.

HTC Sensation XL takođe ima i nove lagane urBeats™ slušalice, specijalno napravljene za korišćenje sa Beats audio profilom na telefonu. Ugrađeni mikrofon olakšava hands-free pozive, a daljinski upravljač sa kablom omogućava pauziranje, premotavanje pesama napred ili nazad i javljanje na telefon u sred pesme.

HTC Sensation XL ima integrisanu HTC Watch aplikaciju, preko koje su čitave kolekcije najnovijih ekskluzivnih filmova i TV emisija na dohvat ruke. HTC Watch koristi napredne tehnologije preuzimanja fajlova, zahvaljujući kojima je moguće film gledati odmah i bez čekanja da se preuzimanje velikog fajla završi. HTC Watch nudi korisnicima izbor iznajmljivanja ili kupovine videa, a u slučaju kupovine, video se može gledati na pet različitih HTC uređaja.

HTC Sensation XL ima i kameru od 8 megapiksela koja ima f/2.2 otvor objektiva širine 28mm sa BSI senzorom.

Uređaj će biti dostupan u evropskoj, srednjeistočnoj, afričkoj i azijsko-pacifičkoj regiji početkom novembra. Na odabranim tržištima HTC Sensation XL će takođe biti dostupan sa Beats Solo slušalicama u specijalnom ograničenom izdanju.

Izvor: HTC

Dot-com kompanije se vraćaju u velikom stilu, ali cela situacija podseća na onu uoči njihovog kraha početkom novog veka, objavila je nemačka medijska kuća Dojče vele (DW).

Firme poput LinkedIn-a, Pandore, Twitter-a i Facebook-a beleže ogroman uspeh na berzi, a rezultati koje one postižu su na prvi pogled impresivni.

Na primer, više od 90 miliona korisnika širom sveta sluša onlajn radio Pandoru.

Problem, ipak, postoji i skriva se iza činjenice da te firme uprkos svojoj popularnosti ostvaruju sitan profit, što je situacija koja se najverovatnije u dogledno vreme neće promeniti.

Postavlja se zato pitanje da li to opravdava procenu njihove tržišne vrednosti u visini od oko tri milijarde američkih dolara ili je ona preterana.

Tek je nedavno firma Zinga, poznata po veb igricama kao što je Farmville, podnela zahtev za inicijalnom javnom ponudom.

Zinga je u 2010. zabeležila dobit od oko 90 mil USD, a posle pojavljivanja na berzi, planiranog za jesen, očekuje se da će firma biti procenjena na 10 mlrd USD.

Facebook ima oko 750 miliona registrovanih korisnika, što je impresivno, ali analitičari procenjuju da bi, ukoliko izađe 2012. na berzu, imao tržišnu vrednost od 100 do 200 mlrd USD.

Poređenja radi, Hewlett Packard – najveći proizvođač personalnih kompjutera na svetu, trenutno na berzi vredi 70 mlrd USD.

Te pomalo "napumpane" procene o uspešnosti internet platformi podsećaju na pozne 1990-e, kada su tadašnje internet firme iznenada doživele krah na berzi i prouzrokovale recesiju u SAD.

Ogromni mehur od sapunice je odjednom, uz ogroman prasak, jednostavno pukao, naveo je DW.

- Postojalo je više stotina firmi koje nisu imale nikakav poslovni plan i model, svi znamo kako se to završilo – podsetio je Skot Kesler, stručnjak jedne od agencija za rejting koja se bavi procenama tržišta – SP (Standard&Poor’s).

Po Kesleru sada je u tom aspektu situacija potpuno drukčija, tako da se ne radi više o stotinama firmi koje su se odlučile da zagaze u berzanske vode, već o nekoliko, "njih oko 10, a te "novajlije" imaju veoma dobre poslovne modele i jake ulagače iza sebe".

Kesler dalje navodi kako veliki deo tehnoloških firmi, a to se prvenstveno odnosi na one već stablirane, "već decenijama dobija najbolje ocene".

Ova izjava Keslera odnosi se prvenstveno na vrednosti akcija firmi kao što je Google ili Yahoo, koje su po njegovom mišljenju, izuzetno potcenjene i prerano otpisane usred euforije nastale oko Facebook-a i njemu sličnih.

Međutim, nagli porast broja nestabilnih internet firmi na tržištu, među kojima bi se eventualno potkrale i one nešto "mutnijeg karaktera", mogao bi dovesti do kraha sličnog onom od pre desetak godina.

Zaključak DW je da trenutno nema razloga za strah i paniku, ali to ne znači da ulaganje u deonice internet giganata može da se smatra sigurnom investicijom.

Izvor: eKapija

Национални интернет регистри осам европских земаља удружено раде на подизању свести о важности интернет домена, те су развили Facebook игрицу "Domain Star" која корисницима омогућава да обаве Whois упит (проверу да ли је домен слободан за регистрацију), користећи називе домена на забаван начин. У овом пројекту учествују национални интернет регистри Србије (РНИДС), Аустрије (NIC.AT), Француске (AFNIC), Немачке (DENIC), Пољске (NASK), Финске (FICORA), Словеније (ARNES) и Црне Горе (Domen).

На адреси http://apps.facebook.com/domainstar налази се апликација која омогућава проверу да ли је слободан .RS домен у свим варијацијама имена и презимена корисника, уз линк ка овлашћеним регистрима домена. Могуће је, наравно, проверити и било коју другу реч да ли је слободна за регистрацију у одабраном националном интернет домену.

Поред тога, могуће је и исписивање одабраног домена преко приложених фотографија, које затим у форми интерактивне разгледнице могу да буду послате пријатељима, као духовит предлог за њихов лични интернет домен. Ту је и квиз општег знања са акцентом на познавању Интернета, а корисници добијају и поене за своје активности у игрици "Domain Star".

Више информација: www.rnids.rs/cir/facebook-игрицa-domain-star

У Дому интернет домена Србије одржана је прослава 5 година од оснивања Регистра националног интернет домена Србије (скраћено: РНИДС). Оснивачка скупштина РНИДС-а одржана је 8. јула 2006. и тај дан се обележава као Дан РНИДС-а.

РНИДС је стручна, невладина и непрофитна Фондација образована ради управљања националним интернет доменима .RS и .СРБ, тако да се остварује општи интерес свих грађана Србије, уз поштовање принципа квалитета, ефикасности, независности и транспарентности.

На прослави су говорили Војислав Родић, један од 17 оснивача и учесника Оснивачке скупштине и Слободан Марковић, модератор програма Дома интернет домена Србије. Снежана Божић, председница Конференције суоснивача РНИДС-а, уручила је захвалнице људима који су помогли организацији на самом почетку: проф. др Ђорђе Пауновић, проф. др Александар Поповић и проф. др Неда Бокан.

Дом интернет домена Србије је вишенаменски простор у коме је седиште органа РНИДС-а
и Канцеларије РНИДС-а и простор у коме се окупљају, дискутују, подучавају и упознају чланови српске интернет заједнице.

Као и претходне године, РНИДС додељује бесповратна средства за пројекте који су у складу са општим циљевима и делатностима Фондације. Овогодишњи Програм подршке пројектима популаризације Интернета за 2011. (скраћено: 4ПИ) има као циљеве промовисање употребе Интернета као јавног добра, доступног и потребног свим грађанима Србије и повећање обима корисног интернет садржаја на српском језику и језицима националних мањина.

Извор: РНИДС

Pretraživači su bili najčešće oruđe za postavljanje malicioznog softvera na internet u prvoj polovini ove godine. Gotovo četrdeset odsto slučajeva s malicoznim softverom poteklo je od internet pretraga. Malware na internetu postao je toliko dinamičan da je gotovo nemoguće zaštititi sve korisnike. Malicioznog softvera najviše ima na pretraživačima i portalima (39,2%), zatim na neimenovanim izvorima (10,5%) a slede imejl (6,9%), pornografija (6,7%) i društvene mreže (5,2%).

Zanimljivo je da se relativno malo malicioznog softvera nalazi na društvenim mrežama s obzirom na veliku popularnost Facebook-a, Twitter-a i drugih mreža. Takođe je interesantno da se svakog dana pojavljuje čak sto deset hiljada novih pornografskih sajtova, te se pretpostavlja da su oni nosioci malware-a. Većina pretnji s interneta potiče od popularnih i pouzdanih (!) sajtova koji su hakerisani zbog sajber-kriminala. Zbog toga je veoma važno ugraditi dobru zaštitu u kompjuter.

Izvor: IT News

Srbi više nemaju strah od novih tehnologija! Ovu tezu potkrepljuju i sveža istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima internet priključak ima oko 39 odsto domaćinstava u Srbiji. S druge strane, čak 54 odsto građana ove zemlje nikad nije koristilo internet, što nas i dalje svrstava na začelje kolone među evropskim zemljama. Međutim, ako to uporedimo sa 2006. godinom, kada je priključak na mrežu imalo tek 18 odsto domaćinstava, napredak je više nego očigledan.

Sve više internet korisnika u Srbiji

Pošto smo poznati kao druželjubiv narod, iskoristili smo i onlajn mrežu da unapredimo ovu nacionalnu osobinu. Srbi, sva je prilika, internet najviše koriste da bi išli na Fejsbuk – a prema evropskim podacima nalog, odnosno profil na ovoj socijalnoj mreži ima neverovatnih 30 odsto građana Srbije.

Naša zemlja, sa čak 2.716.350 otvorenih naloga na ovoj društvenoj mreži ubedljivo je prva u regionu i na visokom 17. mestu u Evropi. Od decembra 2009. godine do danas, broj korisnika Fejsbuka u Srbiji uvećao se za oko 40 odsto!

Poređenja radi, u našem okruženju, Hrvatska ima 1,37 miliona, BiH 1 milion, Makedonija 838.000, Slovenija 650.000, a Crna Gora 269.000 korisnika Fejsbuka.

Osim da bi se „lajkovalo” sve i svašta na ovoj društvenoj mreži, računari i internet u Srbiji uglavnom se koriste i za „besplatno” preuzimanje filmova i muzike sa interneta. Uprkos svesti o tome da je u pitanju poprilično nelegalan čin piraterije, mladi, uglavnom u hroničnoj besparici, jedino na taj način mogu da dođu do najnovije ponude i „projekata” iz sveta muzičkog ili filmskog šoubiznisa. Uostalom, ko to još i u svetu kupuje albume u klasičnim CD radnjama?

Rekorderi u regionu: Srbi obožavaju Fejsbuk

Podaci iz sveta govore nam da će se razvoj i širenje interneta na svim meridijanima nastaviti nesmanjenim tempom. Poznata američka informatička kompanija Cisco u svojoj godišnjoj prognozi predviđa da će do 2015. blizu tri milijarde ljudi, ili više od 40 odsto očekivane svetske populacije, koristiti internet.

Pojedine razvijene zemlje već su danas dosegle potpunu „saturaciju” onlajn tržišta: Švedska, Holandija i Norveška, na primer, dotakle su svetski ideal – tamo više od 90 odsto ljudi koristi internet.

I da se vratimo popularnom fenomenu u Srba – Fejsbuku. U svetu trenutno postoji čak 642,5 miliona članova, a prema procenama, do kraja 2012. godine ova mreža će imati milijardu korisnika! Ukupna „vrednost” ove društvene mreže prevazilazi 50 milijardi dolara, a čuveni američki biznis magazin „Forbes” procenio je da je tržišna vrednost Fejsbuka veća nego što je imaju imaju kompanije kao što su Boing, Soni, Najki ili vodeći svetski proizvođači automobila. Čak 24 odsto deonica kompanije Fejsbuk u vlasništvu je njenog osnivača, 27-godišnjeg Marka Cukerberga.

Sudeći po popularnosti svog izuma u Srbiji, Marko zvani Kocka Šećera glat bi pobedio na izborima, ukoliko bi bilo dovoljno da se „lajkuje“ njegovo ime na glasačkom listiću. Morali bi Srbi da smisle način kako da se oduže ovom momku koji im je otvorio nove internet vidike i unapredio društvenu komunikaciju. Snajku da mu nađu, možda?

Izvor: Urketov blog

Vip od danas nudi pripejd internet svima onima koji žele da koriste širokopojasnu internet konekciju visokog kvaliteta, bez ugovorne obaveze i po vrlo konkurentnim cenama.

Početni Vip internet paket po atraktivnoj ceni od 2.490 dinara pruža potpunu slobodu korišćenja interneta uz dva meseca neograničenog protoka, data SIM karticu i kvalitetni Plug & Play USB uređaj. Nakon toga korisnici dopunjuju i surfuju, po ceni od 1 dinara za 1 MB za sve dopune od najmanje 200 dinara. Na primer, ako korisnik dopuni 500 dinara dobija 500 MB za 30 dana neometanog korišćenja interneta.

Vip pripejd internet dostupan je širom Srbije, u svim Vip centrima i prodajnim mestima. Više informacija na http://www.vipmobile.rs/vip-internet/prepaid/vip-prepaid-internet.1486.html i 060/1234.

EUnet i časopis Connect ponudili su korisnicima ADSL-a u Srbiji jedinstven paket usluga pod nazivom EUnet Connect Plus.

Svi novi ADSL pretplatnici koji odaberu paket EUnet Connect Plus, pored 4 meseca besplatnog surfovanja internetom brzinom od 4 Mb/s, dobiće i godišnju pretplatu na Connect, najbolji evropski časopis za telekomunikacije.

U srpskom izdanju časopisa Connect, imate priliku da se godinu dana, svakog meseca, besplatno informišete o novim proizvodima i uslugama u telekomunikacijama, opštem pregledu tržišta, tehnološkim trendovima i dobijete praktične savete od velikog značaja kako za ICT profesionalce, tako i za ljubitelje telekomunikacija.

EUnet ADSL internet je trenutno nakvalitetniji i najpouzdaniji način da se povežete sa celim svetom. EUnet ADSL vam omogućava da razmenjujete multimedijalni sadržaj i surfujete internetom velikim brzinama koje u ovom trenutku dosežu do 16 Mb/s, a vaše telefonske linije ostavlja slobodne za telefoniranje.

Pored brzog pristupa internetu, svaki EUnet ADSL korisnik dobija:

- do 20 minuta besplatnog telefoniranja sa inostranstvom mesečno, korišćenjem EUnet Phone servisa, koji je automatski aktiviran.

- mogućnost korišćenja IPTV – televizije nove generacije, mesec dana potpuno besplatno.

- tehničku podršku koja im stoji na usluzi 24/7 za sva pitanja i informacije.

Za više informacija posetite: www.eunet.rs

Sirijska vlada je u petak ukinula sve internet servise u zemlji kako bi kontrolisala pristup informacijama tokom nemira. Ugašeni su i sajtovi gradske uprave Damaska kao i državne carine. Dostupna je samo šačica vladinih mreža. A, ako su Egipat i Libija neki pokazatelj, može se zaključiti da nemiri na sirijskim ulicama dostižu ključnu tačku.

Inače, nemiri u zemlji postaju sve masovniji ‒ hiljade ljudi protestuje na ulicama posle smrti trinaestogodišnjaka koga su navodno mučile sirijske vlasti. Zbog smrti tog dečaka i još nekolicine dece u poslednje vreme sve su glasniji zahtevi za ostavkom predsednika Bašara al Asada. Ukidanje interneta podseća na skorašnje poteze drugih država u regionu ‒ Egipta u januaru i Libije u februaru, mada su blokade u tim zemljama bile kratkog daha. Inače, prva država koja je ukinula internet tokom građanskih nemira bio je Iran 2009.

Izvor: IT News